Razvoj tehnologije svakim danom briše granicu između podova od masivnog prirodnog drveta i kompozita na bazi drveta kakvi se proizvode uz pomoć najsavremenijih tehnologija i čine sintezu najboljih karakteristika drveta i veštačkih materijala. Sa druge strane i potpuno prirodno drvo tretirano je i obrađeno tako da mu se poboljšaju karakteristike i približe veštačkim materijalima.
Podove od dasaka (brodski pod) još od 19. veka počeli su da zamenjuju parketi, čija je upotreba prevagnula tokom 20. veka. Ovo se desilo pre svega zahvaljujući potrebama masovne gradnje: parket se mogao lepiti na cementnu košuljicu bez dodatne potkonstrukcije (roštilja) a manje dimenzije nisu iziskivale drvo posebno visokog kvaliteta.
Dimenzija komada parketa smanjivala se sve do veličine lamel parketa kakvi su postavljani u stanovima kod nas 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, da bi se danas trend ponovo kretao prema većim elementima i kvalitetnijim vrstama drveta za ovaj tip poda.
Posebno popularni poslednjih godina jesu parketi od drveta iz tropskih predela, pre svega od bambusa. Ovi parketi, pored egzotičnog izgleda i kvaliteta, apsolutno su konkurentni i sa cenom, a težnja ka primeni održivih materijala daje im dodatnu prednost na tržištu. Dovoljno je reći da je drvetu potrebno oko 30 godina da postigne punu zrelost, dok za isti taj period može da se uzgoji šest generacija kvalitetnog bambusa.
Zanimljivu ponudu parketa predstavljaju i mozaik-parketi. Kombinacija različitih vrsta drveta daje podu dve ili više nijansi, a različitim oblicima elemenata postižu se zanimljivi estetski efekti u podu. Nekada su ovakvi parketi bili prisutni samo u javnim objektima ili najluksuznijim stanovima a danas su dostupniji većem broju kupaca.
Međutim, veliki udeo tržišta drvenih podova u poslednjoj dekadi preuzeli su laminatni podovi načinjeni od drvenih kompozita.
Podovi od drvenih kompozita su u većoj ili manjoj meri slični prirodnom drvetu. Laminatni drveni podovi vrlo brzo su preplavili tržište zahvaljujući jednostavnosti postavljanja, praktičnosti, težnji ka očuvanju prirodnih resursa i naravno – ceni.
Brzom prodoru i uspehu laminata na našem tržištu doprineo je i dugi niz godina u kojima je praktično nemoguće bilo kupiti kvalitetan parket (i drvo za druge namene). Najveći problem je bio taj što su rezerve osušenog drveta bile iscrpene tokom 1990-ih godina pa je parket prodavan sa previsokim procentom vlage. Podovi od ovakvog parketa praktično su neupotrebljivi i vrlo brzo bi dolazilo do velikih deformacija (podizanja ili rasušivanja poda).
Kada se tome doda da je kod nas moguće sresti izvedene podove od čamovine ili jelovine na kojima zbog mekoće tih vrsta drveta ostaje trag potpetice ili nogice nameštaja onda je jasno zašto je naše tržište izgubilo poverenje u skupi parket i prihvatilo laminate, oprostivši im određene mane (pomalo veštački zvuk i osećaj pri dodiru).
Ipak, čini se danas da njihov početni uspeh jenjava i da se korisnici sve rađe vraćaju prirodnijim varijantama u enterijeru.
Izvor: gradjevinarstvo.rs
