Podno grejanje Podno grejanje i različite podne obloge – Energetska efikasnost vašeg doma

Podno grejanje i različite podne obloge – Energetska efikasnost vašeg doma

0
Podno grejanje i različite podne obloge – Energetska efikasnost vašeg doma

Sa porastom svesti o ograničenosti prirodnih resursa i potrebi za štednjom energije na celoj planeti, porasla je i svest o važnosti energetske efikasnosti, naročito u građevinarstvu. Ona se ogleda u upotrebi održivih i kvalitetnih materijala, odnosno u ugradnji sistema koji će omogućiti energetski najefikasnije i najekonomičnije funkcionisanje nekog objekta, bilo da je reč o rasveti, ventilaciji, hlađenju, grejanju itd.

Pojedini stručnjaci smatraju da je podno grejenje energetski najefikasniji sistem grejanja, jer podno grejanje, bez obzira na vrstu energenta, radi sa niskim temperaturama. Troškovi za grejanje u najhladnijim zimskim mesecima predstavljaju i do 75% troškova za energente. Dva su osnovna tipa podnog grejanja: toplovodno podno grejanje, odnosno sistem podnog grejanja na pogon pumpe, koji se naziva i mokrim sistemom, i drugi, električno podno grejanje, koje se naziva i suvim sistemom. Za zagrevanje vode mogu da se koriste različiti energenti: gas, lož-ulje, čvrsta goriva, električna energija, solarna energija, geotermalna energija itd.

Podno grejanje kao grejno telo koristi celu površinu poda

Podno grejanje kao grejno telo koristi celu površinu poda i funkcioniše na taj način što, nakon zagrevanja površinskog materijala, emituje toplotu koju je materijal prethodno upio. Zbog zakona termodinamike, toplota se kreće odzdo naviše, zbog velike i kontinualne površine grejnog tela nisu potrebne visoke temperature, a toplota se raspoređuje ravnomerno kroz vazduh. Samim tim se i temperatura prostora može održavati nešto nižom, čak 2-3°C, u odnosu na klasično centralno grejanje. Smanjenje temperature u prostoru za samo 1°C, na godišnjem nivou može da dovede do uštede od 3-5% na energentima. Pored toga, nešto niža temperatura je optimalnija i zdravija za organizam.

Za oblaganje podova u enterijeru se koriste najrazličitiji materijali. Nekada su se za podno grejanje gotovo isključivo koristili kamen i keramičke pločice. Sa napretkom i razvojem tehnologija proizvodnje različitih materijala, spektar podnih obloga koje se mogu polagati na podno grejanje se značajno proširio.

Kamen

Još su stari Rimljani prepoznali kamen kao odgovarajuću podnu oblogu za polaganje preko hipukaustičnog grejanja, preteče današnjeg podnog grejanja. I dan danas se, uz keramičke pločice, smatra najboljom podnom oblogom za polaganje na podno grejanje. Kamen je materijal koji odlično provodi toplotu budući da ima najmanji toplotni otpor. Osim toga, kamen ima sposobnost da akumulira toplotu i da je nakon prestanka zagrevanja još neko vreme emituje.

Za oblaganje podova u enterijeru se koriste najrazličitiji materijali

Istovremeno, to je sasvim prirodan i ekološki materijal, pogodan za zdravlje, stamen i čvrst, izuzetno otporan na habanje i mehanička oštećenja. Uz sve to je i vrlo dekorativan. Pored različitih vrsta kamena poput krečnjaka ili škriljca, za polaganje na podno grejanje se koriste i granit i mermer. Mermer je izuzetan provodnik toplote, dostupan u više debljina. Njegova prirodna elegancija može izgledati suptilno ili smelo, u zavisnosti od ukusa. Kamen spada u red hladnih podnih obloga, što je leti vrlo prijatno, ali bez podnog grejanja zimi efekat može biti suprotan. Takođe, što su kamene ploče deblje, to će im trebati više vremena da se zagreju. Temperatura na površini kamena ne bi trebalo da pređe 35°C.

Keramičke pločice

Pored kamena, keramičke pločice su najčešći izbor za polaganje na podove sa ugrađenim sistemom za podno grejanje. Odličan su provodnik toplote, njihova debljina je relativno mala, a krasi ih i izuzetna otpornost na habanje. Odavno se ne koriste samo za oblaganje kupatila i kuhinja, gde je njihova primena, pre svega, vrlo funkcionalna, već i u celom enetrijeru, budući da se u dizajnu daleko odmaklo pa su primerene za sve prostorije. Veoma je važno da se prilikom postavljanja na podno grejanje koristi kvalitetan lepak, kao i separaciona membrana. Oni će sprečiti da se potencijalne kontrakcione pukotine iz cementne košuljice prenesu na podne obloge.

I keramičke pločice spadaju u red hladnih podnih obloga pa zimi mogu biti neprijatne na dodir ukoliko je podno grejanje isključeno

I keramičke pločice spadaju u red hladnih podnih obloga pa zimi mogu biti neprijatne na dodir ukoliko je podno grejanje isključeno. Srećom, zbog tankog profila, vrlo brzo se greju i postižu radnu temperaturu.

Drvene podne obloge

Dugo se, sasvim opravdano, izbegavalo polaganje drvenih podnih obloga na podove sa podnim grejanjem, ali se sa izumom višeslojnih parketa ova praksa značajno promenila jer je njihova specifična konstrukcija povećala stabilnost drveta. To je omogućilo polaganje parketa na podove sa toplovodnim podnim grejanjem (ni u kom slučaju se ne preporučuje polaganje drvenih podnih obloga na električno podno grejanje!).

Dugo se, sasvim opravdano, izbegavalo polaganje drvenih podnih obloga na podove sa podnim grejanjem

Unakrsno postavljeni slojevi drveta, pod uglom od 90°, stabilizovali su drvo u velikoj meri. Na podnom grejanju najbolje su se pokazali dvoslojni parketi čija debljina je nešto tanja (obično se kreće između 9 i 13 mm) kako bi se smanjio toplotni otpor i povećala toplotna provodljivost. Pored njih, mogu se koristiti i troslojni parketi čija je stabilnost takođe izuzetna. Masivni parket se ne preporučuje za polaganje na podno grejanje zbog veoma velike opasnosti od deformacije.

Od vrsta drveta najbolje se pokazao hrast i tamnije vrste, i uopšte, tvrde vrste drveta, kao i termotretirano drvo, dok bi bukvu, trešnju, jasen, kanadski javor, jatobu a, prema nekim istraživanjima, sve vrste drveta koje rastu na južnoj zemljinoj hemisferi trebalo izbegavati.

Od vrsta drveta najbolje se pokazao hrast i tamnije vrste

Pokazalo se, zatim, da i specifični slogovi, poput ”riblje kosti” ili slaganja u kvadrate povećavaju stabilnost drveta i smanjuju mogućnost pojave zazora među lamelama, u odnosu na, recimo, paralelni slog. Pored toga i selekcija drveta utiče na stabilnost na podnom grejanju – preporučuju se parketi sa mirnijom, radijalnom teksturom (tzv. „friz“) u odnosu na one sa tangencijalnom (tzv. „flader“) jer je utezanje drveta upola manje.

Od završne, površinske obrade, prednost se daje uljenim ili voskiranim površinama u odnosu na lakirane zbog mogućnosti slepljivanja po bočnim spojevima.

Važno je skrenuti pažnju na činjenicu da temperatura merena na površini parketa ne bi trebalo da prelazi 25°C, te da relativnu vlažnost vazduha treba održavati između 50 i 65% (preporučuje se preko 60%) kako bi se izbegla pojava zazora i pukotina. Prilikom polaganja obavezno lepiti parket celom površinom na podlogu trajnoelastičnim lepilima koja se ne izrađuju na vodenoj osnovi. Parket na podnom grejanju ne treba prekrivati tepisima niti tapisonima jer se ispod njih razvija viša površinska temperatura nego kod otvorenog poda što dovodi do intenzivnijeg rasušivanja drveta i pojave većih pukotina.

Laminati

Laminati kao podne obloge su se odlično pokazali na tradicionalnom podnom grejanju koje se ugrađuje u košuljicu. Laminat se mora postaviti suvomontažno („plivajući“) uz odgovarajuću podlogu. Plivajuće polaganje i čvrst klik spoj sprečavaju razdvajanje lamela i pojavu zazora kad je grejanje uključeno. Potencijalni problemi sa kondenzacijom rešavaju se postavljanjem paronepropusne brane ispod podloge. U slučaju da se grejanje postavlja na cementnu košuljicu, neophodne su konsultacije sa dobavljačem laminata i podnog grejanja da bi se proverila kompatibilnost. Temperatura laminata ne bi trebalo da prelazi 27°C.

Laminat se mora postaviti suvomontažno („plivajući“) uz odgovarajuću podlogu

Vinil i LVT

Podne obloge od vinila i luksuzne vinil ploče – LVT su dale odlične rezultate u kombinaciji sa podnim grejanjem. I inače tople podne obloge, dodatno su pod učinile prijatnim u zimskom periodu, uz moderan izgled, otpornu površinu i jednostavno održavanje. Kao i laminat, ove podloge se znatno brže greju i hlade od kamena ili keramike. Pojedini proizvođači izrađuju podove od vinila koji su kompatibilni i sa električnim podnim grejanjem. Prilikom odabira i kupovine vinila, svakako se treba konsultovati sa dobavljačem da bi se izbegli neželjeni problemi. Tokom korišćenja, treba voditi računa da temperatura poda ne prelazi 26°C.

Linoleum i marmoleum

Linoleum i marmoleum su tanki prirodni materijali pogodni za upotrebu u kući i u prostorijama koje zahtevaju veću higijensku ispravnost (zabavištima, školama, ordinacijma, bolnicama…) budući da su antimikotični, antibakterijski i antistatični, a istovremeno pružaju gotovo neograničene mogućnosti u dizajnu. Pri tom su se pokazali kao veoma pogodne podne obloge za polaganje na podno grejanje, s tim da se, budući da su prirodni materijali, ponašaju slično kao i drvo. Dakle, prilikom ugradnje, sistem podnog grejanja mora biti položen u cementnu košuljicu ili bar prekriven slojem samonivelirajuće mase u debljini od najmanje 6 mm. Temperatura poda u eksploataciji ne bi trebalo da pređe 26°C.

Najveće zamerke podnom grejanju su mogućnost dizanja prašine i pojava alergija

Guma

Guma je prirodni materijal izuzetnih svojstava. Svrstava se u red najtoplijih podnih obloga, a zahvaljujući relativnoj toplotnoj provodljivosti brzo se zagreva kada se koristi na podnom grejanju. Na podnom grejanju se ponaša slično kao i linoleum u marmoleum i prilikom ugradnje sistema podnog grejanja mora se voditi računa da on bude položen u cementnu košuljicu ili prekriven sa 6 mm samonivelirajuće mase. Temperatura poda ne sme da pređe 26°C.

Pluta

Pluta je izuzetan materijal za sve namene, a odlično se pokazala i kao podna obloga budući da je trajno elastična, antialergijska, antibakterijska, antimikotična, otporna na habanje, veoma prijatna na dodir, apsorbuje buku pri hodanju i otporna je na vlagu. Može se polagati i na podove sa toplovodim podnim grejanjem, ali se zbog činjenice da je pluta vrhunski izolator mora voditi računa da njena debljina ne pređe 10 mm kako toplotni otpor ne bi bio prevelik. To je ujedno i razlog zašto se pluta znatno sporije zagreva od npr. laminata ili drveta. Temperatura poda ne bi trebalo da pređe 28°C.

Tepisi i tepisoni od zida do zida

Tepisi od zida do zida se sve češće postavljaju i kod nas, dok su u nekim delovima sveta građevinski standard. On su sami po sebi topli, ali se i oni mogu grejati sistemom podnog grejanje. Grejni kablovi i mreže moraju biti prekriveni sa najmanje 10 mm debelim slojem građevinskog lepka ili samonivelirajuće betonske mase. To osigurava dobro raspodelu temperature i toplote po celoj površinu poda. Tepisi imaju efekat termoizolatora na podno grejanje. To znači da će sistemu podnog grejanja koji je ugrađen ispod gustog vunenog tepiha trebati ipak malo više vremena da postigne i odreaguje na sobnu temperaturu. Prilikom postavljanja ovih podnih obloga, mora se voditi računa o tome da podloga koja se postavlja ispod njih ne bude izolator kako bi sistem funkcionisao.

Podno grejanje i različite podne obloge - Energetska efikasnost vašeg doma

Najveće zamerke podnom grejanju su mogućnost dizanja prašine i pojava alergija, kao i specifična tromost nogu koja se javlja zbog toplotne inverzije (ljudsko telo je naviklo da mu je gore toplije, dok je kod podnog grejanja obrnut slučaj). Ipak, sve češće se navodi kako je strujanje prašine kod podnog grejanja znatno manje u odnosu na klasične radijatore zbog manjeg strujanja vazduha, a niža radna temperatura sprečava prekomerno isušivanje sluzokože i povećava ukupni komfor.

Izbor je na vama…

Piše: Isidora Gordić