Prisustvo vode u zidovima može da izazove brojne poteškoće u životu objekta, ali i ljudi koji u njemu borave. Posledice su nepovoljno uticanje na termički faktor, mrlje, buđ ili čak otpadanje maltera sa zidova, a u težim slučajevima zidne strukture mogu da pretrpe i oštećenja koja se veoma teško saniraju. Iako se kod nas na tržištu koristi raznolika terminologija kada je izolacija u pitanju, hidroizolacija u stručnoj terminologiji podrazumeva samo izolaciju podrumskog zida na onom delu koliko je zid u zemlji. Drugim rečima, vertikalnu hidroizolaciju imaju samo zgrade sa podrumom ili suterenom. Prodor vlage moguć je duž cele vertikale objekta, odnosno duž fasadnog zida i zato se na tržištu nalazi širok dijapazon proizvoda, raznih premaza i vodonepropusnih materijala za fasade.

Zahtevi koji se, u današnje vreme postavljaju pred građevinske objekte su sve stroži i kompleksniji. Okružuje nas buka iz raznih izvora i ona se tretira kao vid zagađenja živornog okruženja. Građevinske folije TERMOSILENT obezbeđuju najbolju kombinaciju izolovanosti: zvučnu i termičku izolaciju. Ono što ćemo ovde objasniti je svojstvo polietilenske pene od koje je sačinjena TERMOSILENT folija da odlično prigušuje strukturnu buku, tj. prenos vibracija zvuka udara. U prevodu na svakodnevni jezik to je buka koju čujete kada komšija iznad ili pored hoda ili bilo kakvim drugim dejstvom proizvede zvuk koji se prenosi kroz gradjevinske elemente. Prigušuje i zvuk prolaska vode kroz kanalizacione cevi.

Bitumenske trake su namenjene za zaštitu objekata i konstrukcija od prodora podzemne, atmosferske ili druge vode ( uključujući i vlagu ). Sastoje se od uloška koji je obostrano obložen sa bitumenskom masom i zaštićen pogodnim materijalom ( kvarcni pesak, talk, polietilenska folija, škriljac, silikonizirana PE folija).

Bitumenska traka je glavni hidroizolacioni sloj čija je osnovna funkcija sprečavanje prodiranja i dejstva vode na kolovoznu ploču mosta. Time se sprečava korozija čelične ploče, odnosno korozija armature u betonu i degradacija betona.

Ravni krovovi su sa građevinsko-fizičkog aspekta najproblematičniji konstrukcijski sklop i kao takav najčešće izostavljeni deo objekata. Primaju najveću koncentraciju sunčevog zračenja, a sa time i delovanje UV zračenja, kiše, snega, grada, uz nagomilavanje prašine i smeća, pojave biljaka, mahovine i lišajeva. Pošto je odvodnjavanje zbog malih nagiba slabo, time je uticaj kiše i snega veći. Na takvim površinama moguće je izvesti i upotrebnu terasu, parking, površinu za rekreaciju, namestiti foto-voltažne ćelije za proizvodnju električne energije ili ozelenjeni krov.