Termoizolacija je jedan od ključnih faktora u aktivnom korišćenju prostora i njegovoj dugovečnosti. Ako je termoizolacija nedovoljnih dimenzija ili je loše izvedena, dolazi do većih toplotnih gubitaka zimi i pregrejavanja leti, i direktno se ugrožava komfor boravka u prostoru. Ujedno, povećava se energija utrošena za njegovo postizanje. Mnogi od materijala koji se hiljadama koriste u ove svrhe se vraćaju na mala vrata, kao prirodni, pristupačni i efikasni.
Slama je materijal koji se u građevinarstvu koristi od davnina. Moderno doba podrazumeva korišćenje savremenih tehnologija i tako i dobijenih materijala, te se na primenu tradicionalnih materijau građevinarstvu većinski gleda kao nešto prevaziđeno, a takvi materijali, prirodni i tradicionalni, smatraju da su nedovoljnih performansi. Ipak, nakon brojnih istraživanja na kućama od balirane slame u čitavom svetu utvrđeno je da gradnja baliranom slamom nije ništa više rizičnija od bilo kog drugog vida građenja. Takođe, tradicionalne kuće ovako izgrađene pokazale su da su ispunjeni svi zahtevi kao što su otpornost na vlagu, požar, na truljenje, inskete itd. Bitno je samo pravilno rukovanje i izvođenje.
U Evropi se slama koristila vekovima za izradu krovova, i to čija je trajnost i do 50 godina. Zatim se počela proizvoditi i u velikim građevinskim blokovima. Bale od slame prestale su biti samo izolacija i postale čak i nosivi materijal čitavih zidova. Gradnja baliranom slamom doživela je procvat krajem devedesetih godina prošlog veka.
Slama je obonvljivi resurs, koji ni na koji način ne ugrožava okolinu. Energija za proizvodnju slame dolazi od sunca, i nema utroška u njenon proizvodnji po pitanju drugih energenata. Kada se koristi u građevinarstvu, slama može nadživeti objekat i koristiti se i nakon dugog niza godina u druge svrhe u domaćinstvu, te kao materijal ne proizvodi ni otpad, što je čini izuzetno ekološkim materijalom. Energetski je efikasna, a upotrebom slame se podstiče i smanjenje CO2 u atmosferu. Dobra je toplotna i zvučna izolacija.
Glavne prednosti slame kao građevinskog materijala su obnovljivost, toplotna i zvučna izolacija, mehanička stabilnost, jednostavnost građenja, nizak rizik od požara i naposletku, veoma niska cena. Slama je još uvek prvenstveno smatrana poljoprivrednim otpadnim produktom, pa je potražnja za slamom mnogo manja od njene proizvodnje. To je čini izuzetno pristupačnom. Predstavlja alternativu modernim građevinskim materijalima i kao prirodni materijal nema štetnih uticaja niti može uzrokovati alergije. Nema isparavanja opasnih hemikalija, što utiče i na zdravlje korisnika. Ne uzrokuje alergije jer ne sadrži pelud, pošto slama dolazi od žitarica a ne od sena. Ne ispušta nikakva isparenja (koja moderni materijali mogu ispuštati), i za razliku od npr. betonskih zidova, slamnati zidovi dišu što takođe utiče na svežiji, zdraviji zrak u prostorijama.
Slama se može koristiti kao termoizolaciona ispuna, kao nosivi zid i termoizolacioni materijal, ili u vidu dodatno presovanih blokova, ploča i profila posebne namene. Kada se koristi kao ispuna, nosivi elementi objekta su najčešće od drveta, armiranog betona ili čak i od metala.
Slama u balama je prilično presovana i stisnuta, čime se smanjuje količina vazduha u samom komadu bale, a to joj obezbeđuje dobra izolativna svojstva. Iako slama kao materijal gori i bojazan neupućenih pri gradnji slamom može biti od požara, usled nedostatka kiseonika u balama slame, one se zapravo veoma teško mogu zapaliti. To je čini sasvim bezbednim materijalom u slučaju požara, sigurnijim nego tradicionalne drvene kuće. Poželjno je slamnate zidove malterisati, kako bi se zaštitili od spoljnih uticaja, a time se još više dobija na bezbednosti od požara.
Treba imati u vidu da se u kombinaciji sa slamom ne koristi cementni malter jer onemogućava prolaz viška vodene pare iz unutrašnjosti objekta ka spolja. Kondenzacija vlage koja tako nastaje može uzrokovati truljenje slame i nepovratno uništiti zidove. Ipak, vlaga nije problem ukoliko se koristi pravilno odabran malter, onaj koji omogućava nesmetani prolaz vlage.
Toplotna svojstva slame kao materijala zavise od vrste i gustine pakovanja slame, kao i sadržaja vlage. Zbog nehomogenosti ovog materijala, potrebno je modifikovati standarne metode određivanja toplotnih svojstava koji se najčešće primenjuju za ispitivanje homogenih materijala i imati u vidu da se tek onda dobijaju realni rezultati njenih performansi.
Na osnovu različitih istraživanja, utvrđeno je i da izolacijske performanse slame zavise i od orijentacije samih vlakana. Ona mogu biti postavljena horizontlano ili vertikalno u odnosu na smer prenosa toplote. Toplotna provodljivost ovog materijala smanjuje se sa porastom gustine, s tim što nakon postizanja toplotnog minimuma povećanjem debljine, provodljivost prvo stagnira, da bi se zatim naglo povećavala. Ovakvo svojstvo slame upoređuje se sa oblikom kuke, izrazom često korišćenim u stranoj literaturi.
Tipičan zid od slame je najčešće debljine 45 cm i ima koeficijent prolaska toplote U oko 1,13 W/m2K. To je dva do tri puta niže od modernih građevinskih materijala, a uveliko niži od trenutnih građevinskih propisa, što je čini odličnim izolatorom. Pored izbora materiijala, ključnoje i znati kako pravilno postaviti termoizolaciju i zato iako građenje ovim prirodnim i tradicionalnim materijalom nije komplikovano, treba se dobro i detaljno informisati radi postizana što boljih rezultata u dugovečnosti i pravilnom funkcionisanju objekta.
Autor teksta: Ljubica Grujić, Mast. Inž. Građ.
