Termo i hidroizolacija Kako sprečiti pojavu vlage u objektu

Kako sprečiti pojavu vlage u objektu

Hidroizolacija

Hidroizoilacija je način da se objekat učini nepropusnim i otpornim na vodu i vodene uticaje. U građevini, hidroizolacija se odnosi na ovojnicu zgrade koja čini objekat vodonepropusniom od temelja do krova. Glavna i fundamentalna funkcija ove ovojnice je da zgradu učini vodootpornom a u pojedinim njenim delovima, a u zavisnosti od uslova u kojima se nalazi čak i u potpunosti vodonepropusnom.

Hidroizolacija je neophodna iz više razloga. Kao prvo, da bi u objektu bio moguć boravak i život ljudi potrebno je kontrolisati mikroklimu u objektu što sa stanovišta udobnosti što iz higijenskih razloga – zbog eventualne pojave plesni i različitih mikroorganizama.

Kao drugo, hidroizolacija je neophodna i zbog očuvanja strukturalnog integriteta objekta – vlaga veoma često može ugroziti sigurnost i stabilnost konstrukcije, posebno ukoliko je konstrukcija veoma dugo i često izložena uticajima vode i vlage. Zbog ovoga se različiti oblici hidroizolacije postavljaju u objektu, sa posebnim naglaskom na krov i temelje – ovi elementi objekta su u direktnom kontaktu sa vodom i vlagom.

Zidovi takođe treba da imaju vodonepropusne karakteristike, međutim, oni nisu direktno izloženi konstantnim udarima vode niti stajaćoj vodi kao krovovi (posebno ravni krovovi) i temelji. Takođe, zbog mikroklime u objektu potrebno je da zidovi „dišu“, da bude omogućena razmena vlage između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora.

Zbog svega ovoga, hidroizolacija zidova može predstavljati posebnu temu kada se govori o hidroizolaciji uopšte – u najvećem broju slučajeva neophodno je da ona bude paropropusna i istovremeno vodonepropusna.

Krovovi su direktno izloženi vodi u različitim oblicima kao i direktnim atmosferskim uticajima. Bez obzira da li se radi o suncu i visokim temperaturama, vetru, kiši ili snegu, krovovi su tu da štite objekat, kao i sve one koji objekat koriste, i da odolevaju svim atmosferskim uticajima. Kada govorimo o hidroizolaciji krova, moramo imati na umu da postoje različiti oblici i rešenja krovova.

Hidroizolacija temelja je izuzetno važna, temelje je jako teško naknadno izolovati

Takođe, kada su krovovi u pitanju, obavezno je razlikovati pokrov od hidroizolacije, jer ova dva sloja najčešće vrše različitu funkciju u zaštiti od vlage. Tako će kod kosih krovova postojati pokrov koji je najčešće od keramičkih crepova ali i sloj hidroizolacije koji se postavlja neposredno ispod crepova, sa malim međuslojem od vazduha kako bi cela konstrukcija mogla da „diše“ i da se vetri.

Pokrov – u ovom slučaju crepovi – će imati ulogu da odvode vodu sa krova, dok će hidroizolacioni sloj biti veoma važan da u potpunosti spreči prodiranje vode u konstrukciju i prostor objekta na ovaj način omogućavajući njegovo sigurno i udobno korišćenje. Kod ravnih krovova tema hidroizolacije je izuzetno važna i predstavlja poseban izazov jer je njeno uspešno postavljanje i besprekorno funkcionisanje od presudnog značaja za zaštitu noseće konstrukcije od vlage i atmosferskih uticaja.

Hidroizolacija temelja je izuzetno važna i , za razliku od hidroizolacije zidova i krova, temelje je jako teško naknadno izolovati i popraviti eventualnu štetu koja je nastala korišćenjem neadekvatnih materijala za izolaciju ili neprofesionalnim i nepažljivim izvođenjem. Hidroizolacija temelja predstavlja sastavni deo konstrukcije objekta i bitno utiče na stabilnost noseće konstrukcije ali i na udobnost korišćenja objekta.

Hidroizolacija temelja najčešće ima dvostruku ulogu, da štiti od vlage koja uvek postoji u tlu, i da štiti od podzemnih voda čiji nivo konstantno oscilira tako da se temelj povremeno (ili često, u zavisnosti od toga gde se objekat nalazi) može naći i ispod nivoa podzemnih voda. Hidroizolacija temelja može imati i ulogu da štiti od oticanja tečnosti iz konstrukcije, ukoliko ta konstrukcija služi kao rezervoar tečnosti kao što je slučaj sa bazenima, ali ova uloga nije toliko česta kao što je zaštita objekta od vlage.

Hidroizolacija temelja najčešće ima dvostruku ulogu, da štiti od vlage koja uvek postoji u tlu, i da štiti od podzemnih voda

Hidroizolaciju temelja potrebno je izvesti horizontalno – po samom „dnu“, donjoj strani temelja – i vertikalno – po bočnim stranama temelja. Dakle, potrebno je da postoji zaštita od vode i vlage na svim stranama i mestima temelja jer je temelj u stalnom kontaktu sa vodom i vlagom. Kod starijih objekata hidroizolacija često ne postoji i često je loše izvedena.

Takođe, i kod novijih objekata gde nije posvećena dovoljna pažnja hidroizolaciji ovog važnog elementa konstrukcije može doći do pojave vlage u objektu koja može znatno negativno da utiče na kvalitet boravka i života u objektu, omogućavajući razvoj plesni i različitih mikroorganizama. U ovom slučaju potrebno je preduzeti korake sanacije temelja a često i samog objekta. Ovi koraci su danas, zahvaljujući tehnikama novijeg datuma, mogući, ali često predstavljaju značajnu intervenciju i u fizičkom i u finansijskom smislu.

Sanacija hidroizolacije temelja ili njeno naknadno postavljanje može se izvesti na nekoliko načina. Jedan od njih je otkopavanje rova oko samog temelja i naknadno postavljanje hidroizolacije po stranama temelja. Izbor hidroizolacije u ovom slučaju zavisi od uslova u kojima se temelj nalazi, stanja temelja ali i finansijskih sredstava koja stoje na raspolaganju kada je sanacija temelja u pitanju.

Potrebno je koristiti različite materijale za naknadnu hidroizolaciju kao što su različiti premazi – poliuretanski ili na cementnoj bazi

U ovom slučaju moguće je koristiti različite materijale za naknadnu hidroizolaciju kao što su različiti premazi – poliuretanski ili na cementnoj bazi – ali i membrane. Ukoliko se temelj nalazi u zoni gde postoji znatan problem sa podzemnim vodama oko njega je neophodno izraditi i drenažni sloj koji će odvoditi višak vode. Po postavljanju hidroizolacije vraća se zemlja oko temelja a često je potrebno uraditi i kompletnu restauraciju eksterijera objekta.

Ukoliko nije moguće u potpunosti otkopati rovove oko temelja naknadna hidroizolacija se može iszvesti i injektiranjem kroz temelje. U ovom slučaju pristupa se bušenju rupa-kanala kroz temelje kroz koje se zatim, sa unutrašnje strane temelja, iz podrumskih prostorija, injektira elastični gel na bazi poliakrila koji odlično prijanja i za suve i za vlažne površine i brzo se pretvara u vodonepropusni i vodootporni gel sa spoljne strane temelja.

Ova metoda ima dosta pozitivnih strana – njenom upotrebom nije neophodno narušavati eksterijer objekta što je veoma važno kod istorijskih građevina i ona se može upotrebiti kada se ne može pristupiti temelju sa spoljne strane iz različitih razloga – međutim, ova metoda može oslabiti temelj u strukturnom smislu, tako da je veoma važno angažovati odgovorne i profesionalne izvođače.

Još jedna metoda koja se koristi za zaštitu objekata od kapilarne vlage koja se širi kroz sitne pukotine i kanale – kapilare – koji prirodno postoje u svakom zidu, kroz ceo objekat i značajno narušava mikroklimu i zdravu atmosferu u objektu je – presecanje kapilarne vlage presecanjem zidova. Ova metoda je kod nas posebno popularna u Vojvodini gde postoje značajni problemi sa podzemnim vodama. Kapilarna vlaga nastaje usled nepostojanja horizontalne hidroizolacije ispod temelja i ovo se delimično rešava injektiranjem kao što je opisano u prethodnom primeru.

Kapilarna vlaga nastaje usled nepostojanja horizontalne hidroizolacije ispod temelja

Međutim, presecanjem zidova se problem kapilarne vlage u potpunosti rešava. U ovom slučaju specijalnim mašinama se preseca zid i u ovaj rez se ubacuje hidroizolacija. Ovo je takođe intervencija za koju je apsolutno neophodno angažovati profesionalce koji će na ispravan i odgovoran način uraditi sve što je potrebno kako bi objekat bio zaštićen od vlage.

Takođe, angažovanjem profesionalnih izvođača osiguraćete sebe od posledica neispravnih primena ove metode koje usled nestručnosti mogu imati veoma ozbiljne posledice.

Osim navedenih metoda postoji i metoda elektroosmotskog isušivanja zidova – pomoću jednosmerne, niskonaposke struje. Ova metoda menja polaritet vode pri čemu se voda razlaže a kao rezultat razlaganja elektrolita – vode – dolazi do sušenje zidova. Velika mana ove metode je da je u teoriji ona izuzetna, ali u praksi izuzetno finansijski iscrpljujuća, nepostojana i u velikoj meri neefikasna.

Hidroizolacija je jedan od najvažnijih elemenata prilikom izgradnje objekata. Potrebno je posvetiti joj posebnu pažnju i, ono što je posebno važno, potrebno je pridržavati se pravila ali i propisa prilikom projektovanja i prilikom izvođenja. Nekad se pokušava uštedeti, što na materijalu što na profesionalnoj pomoći i radu prilikom izvođenja.

Odabirom pravog, kvalitetnog materijala i profesionalnim izvođenjem dobićete rezultat

Međutim, ova ušteda se može vremenom pokazati kao potpuno neisplativa, naprotiv, od nje može nastati više štete nego što smo inicijalno uštedeli. Često ova „ušteda“ postaje izvor ozbiljnih problema čija sanacija može zahtevati višestruko više sredstava a ponekad može biti toliko teško izvodljiva da slobodno možemo reći da je nemoguća.

Upravo zbog ovoga neophodno je posvetiti hidroizolaciji pažnju koju ovaj element građevine zaslužuje. Odabirom pravog, kvalitetnog materijala i profesionalnim izvođenjem dobićete rezultat koji će se na pravi način odupirati vlazi, vodenoj sili i atmosferskim uticajima, bez obzira da li se radi o kiši, podzemnim vodama ili sprečavanju vlage iz tla.

Piše: Irma Talović