Kako izabrati podnu oblogu?

Pod u arhitekturi je mnogo više od onoga što se vidi golim okom. Na površini je vidljiv samo završni sloj, ali svaki pod podrazumeva konstrukciju na kojoj leži i slojeve poda koji zajedno čine tlo pod nogama i određuju njegove karakteristike i životni vek.

Pod podrazumeva sve slojeve iznad nosive ploče konstrukcije, ili iznad tla. Sastoji se od niza slojeva koje najčešće čine podloga, izolacija(e), zaštita i završni gornji sloj.

Kada govorimo o podnim oblogama, podrazumevamo samo gornji završni sloj poda po kojime se kreće. Taj, završni izbor zavisi od mnogo zahteva koji su često složeni i nisu u saglasnosti jedni sa drugima, pa je potrebno praviti niz veštih kompromisa i dobro odlučivati o prioritetima kako bi se našlo najbolje rešenje.

Izbor vrste poda zavisi od namene prostorije, načinu na koji se ona koristi i kolika je učestalost i brojnost kretanja, o podnoj podlozi, raspoloživim sredstvima, estetskim željama, specijalnim uslovima korišćenja itd.. Završna podna obloga mora funkcionalno da odgovara na sve postavljene zahteve, kao i da zadovoljava vizuelne kriterijume. U načelu, pod mora biti ravan ali ne previše gladak i klizak. Sa druge strane, ne sme biti ni previše hrapav i grub jer se time povećava habanje i stvaranje prašine.

Svi međuprostori u podnoj oblozi, kao što su fuge, prostori su u kome se skladišti nečistoća. Podna obloga ih ne sme imati u preteranom broju jer onda postaje opasna po zdravlje korisnika ali i život objekta. Na isti način u dalje slojeve poda može probiti vlaga, što uzrokuje dalje komplikacije. Završna ravan podova prostorijama je po pravila ravna, osim u kupatilima, terasama i sl. gde je potreban blagi nagib radi odvoda vode.

U nekim slučajevima određene funkcije preuzima i podna konstrukcija, ali najčešće su svi izazovi u smislu toplotne i zvučne izolacije, vodonepropustljivosti, higijene itd., na samoj podnoj oblozi. Podna obloga treba adekvatno da odgovori na habanje i korišćenje prostora. U zavisnosti od količine ljudi i načina korišćenja, bira se i tip podloge. Naravno, redovno i pravilno održavanje podne obloge po pravilu produžava njen životni vek. Stabilnost je još jedna od važnih karakteristika poda, kao i dovoljna čvrstina na pritisak. Najosetljiviji su mekši podovi od gume, linoleuma i asfalta i treba voditi računa o tipu mobilijara i načinu korišćenja ovakvih nešto mekših podova. Ne sme doći do pomeranja tla pod nogama i stoga je bitno da svaki pod, kakav god da je, bude stabilan i čvrsto leži na svojoj konstrukciji, što naravno zavisi od pravilne izvedbe.

 

Kao i svi elementi obodnih površina u prostoru, podna obloga mora obezbediti adekvatnu toplotnu zaštitu, odnosno pružiti izolaciju i omogućiti difuziju vodene pare kroz dalju konstrukciju.

Položaj toplotne izolacije je jako važan u slojevima poda jer se nepravilnim slaganjem može ometi protok vodene pare što dovodi do njenog zadržavanja koje može nositi ozbiljne posledice po konstrukciju objekta. Nepoželjna kondenzacija vodene pare nastaje kad para difuzijom, kroz kapilare i pukotine, prodre u unutrašnjost konstrukcije i dopre do slojeva čija je temperatura niža od temperature rošenja, stoga je jako važno sprečiti prodor pare u konstrukciju ugrađivanjem paronepropusne membrane ili omogućiti slobodno strujanje vazduha ugradnjom odgovarajućeg sloja.

To se postiže primenom šuplje opeke, rebraste bitumenske lepenke, lepenkes krupnim donjim posipom i dr. Treba voditi računa da se toplotni zaštitni sloj uvek ugrađuje na hladnoj strani konstrukcije, dok se paronepropusni sloj ugrađuje na toploj.

Kada je u pitanju izolacija poda i karakteristike materijala, podovi se dele na tople, polutople, hladne i veoma hladne. Topli podovi su oni koji se koriste u prostorijama koje se koriste u stambene, komercijalne i javne svrhe, odnosno onima namenjenim za boravak ljudi. Polutopli podovi su asfalt, PVC ploče i slično, dok su hladni oni koji se izvode uglavnom u spoljnim prostorima, tipa teraco i keramičke pločice. U vrlo hladne podove spadaju prirodni kamen i čelične ploče, koji se nikada ne primenjuju u unutrašnjosti objekta.

 

Svaka podna obloga mora obezbediti i adekvatnu zvučnu izolciju.

U protivnom, zvuk se preko konstrukcije prenosi dalje i može ugroziti čitav objekat. Zvučna izolacija postiže se dovoljnom masom konstrukcije, ugradnjom plivajućeg sloja ili izradom spuštenih plafona. Smanjenje topota, neprijatnog zvuka, postiže se upotrebom elastičnih materijala kao što su guma, linoleum, tekstilne i sintetičke pokrivke, koji dobro upijaju zvuk, ili izradom plivajućeg poda, ili ulaganjem elastičnog sloja ispod završnog sloja.

Plivajući pod se izrađuje se se obično u obliku 3-5cm debelog lagano armiranog betonskog namaza koji je položen preko elastičnog sloja mineralne ili staklene vune. Važno je da namaz bude udaljen elastičnim slojem od svih drugih slojeva. Čišćenje i održavanje podne obloge zavisi od karakteristika samog materijala, ali po pravilu se ne sme se održavati agresivnim sredstvima ako se želi postići njegova trajnost.

U zavisnosti od namene prostorija, tj. posebnih namena, podovi mogu odgovarati i na neke specijalne karakteristike kao što su otpornost na požar, pojačana nepropustljivost vode i otpornost na vlagu, otpornost na mraz, osiguranje zaštite od spoja sa električnom instalacijom ili skupljanja statičkog elektriciteta koji je karakterističan za radionice, kao i otpornost na hemikalije u prostorijama kao što su laboratorije, skladišta i sl. Nijedna podna obloga ne može odgovoriti na sve ove zahteve podjednako i istovremeno i zato je važno znati tačno koji su uslovi koje podna obloga mora zadovoljiti i u odnosu na to brižljivo projektovati i dizajnirati pod, pravilnom upotrebom materijala i sistema.