Industrijski podovi Vlaga u cementnoj košuljici

Vlaga u cementnoj košuljici

6
Vlaga problem - rešenje

Nažalost, često se oslanjamo na metode iz gore navedenog pitanja koje se primenjuju kao kurativne, umesto da posvetimo odgovarajuću pažnju izradi estriha već u početnoj fazi i u odgovarajućem terminu. Na sledećim stranicama ćemo izneti naša iskustva i znanja.Poslednjih desetak godina obeležene su ubrzanom gradnjom poslovnih i stambenihobjekata ili adaptacijama kod kojih se traže sve kraći rokovi za izvođenje radova i postavljanje završnih podnih obloga koje su manje ili više osetljive na suviše visok ostatak vlage ili na pojavu pukotina i njihovo prenošenje na završnu podnu oblogu. Na kraju, rezultat takve ubrzane gradnje, nekorišćenje specijalnih hidrauličkih veziva ili njihova neadekvatna primena su često uzrok reklamacija.

Izrada cementne košuljice

U situaciji u kojoj se traže kratki rokovi gradnje, polagači završnih podnih obloga su najčešćepod velikim pritiskom investitora, sa jedne strane kratkim rokovima za pripremu podloge i postavljanje završne obloge i sa druge strane nedovoljno suvom košuljicom. Poštovanje rokova često prisiljava polagače da počnu sa polaganjem obloga osetljivih na previsok ostatak vlage u košuljici (parket, guma, linoleum, PVC, …).

Prema EU standardima, najvišadozvoljena vlaga u podlozi kod polaganja završnih elastičnih podnih obloga i parketa ograničena je na 2%, odnosno na 1,8% u slučaju podloga sa podnim grejanjem. Da bi se zadovoljili tako strogo propisani uslovi za ugradnju obloga osetljivih na previsok ostatak zaostale vlage u estrihu došlo je do razvoja novih vrsta veziva koja omogućavaju izvođenje mašinskih košuljica spremnih za polaganje bilo koje vrste podnih obloga u vrlo kratkom vremenu. Danas na tržištu postoji niz proizvođača koji proizvode specijalna hidraulička veziva koja radi svojih specifičnosti zahtevaju strogo pridržavanje uputstava za primenu i ugradnju u ne uvek idealnim uslovima (23°C i 50% relativna vlažnost vazduha).

Odabir komponenti

Estrih na bazi brzosušećih/brzovezujućih veziva je u osnovi sastavljen od tri osnovne komponente:

  • hidrauličkog veziva sa dodatkom hemijskih reaktivnih sastojaka kojiubrzavaju njihovo vezivanje i sušenje;
  • agregata odgovarajuće granulacije u skladu sa standardizovanimzahtevima i preporukama proizvođača veziva;
  • potrebne količine vode u mešavini koja omogućava odgovarajućukonzistenciju mešavine pogodne za njenu ugradnju.

Odabir i kvalitet specijalnih hidrauličkih veziva koja su prisutna na tržištu znatno utiče na vreme sušenja i vezivanja. Pri tome treba upozoriti da mešanje različitih vrsta specijalnih hidrauličkih veziva međusobno ili sa portland cementom nije dozvoljeno. Potrebna količina veziva i vode za mešanje u velikoj meri zavisi od vrste i krupnoće zrna agregata primenjenog za izradu estriha. Drobljeni agregati imaju u poređenju sa rečnim iste granulacije znatnoveću specifičnu površinu zrna (k – vrednost) i zbog toga zahtevaju veću količinu cementne paste.

Isto tako povećan udeo finijih frakcija kod mineralnog agregata, zbog veće specifične površine, treba da ima veću količinu cementne paste. Obe ove karakteristike se odražavaju nakvalitativne karakteristike košuljice. U svakom slučaju, najbolji rezultati se postižu upotrebom rečnog pranog agregata granulacije 0 do 8 mm, sa odgovarajuće raspoređenim udelima raznih frakcija agregata. Kao što je već pomenuto, bitna stavka je i čistoća agregata, odnosno prisustvo raznih primesa (mulj, drvo, ugalj, …). Pri tome bi trebalo uvažavatiDIN 18560/1 »Estrisi u građevinarstvu« koji preporučuje granulaciju zrna 0 do 8 mm u području 3 granulometrijske krive prema DIN 1045.

Priprema mešavine

Mešavinu za mašinske košuljice na bazi specijalnih hidrauličkih veziva je mogućekvalitetno pripremiti samo mašinskim postupkom, korišćenjem mašina za mešanje i transport mešavine vlažne i plastične konzistencije. Priprema u mešalicama za beton dolazi u obzir samo u izuzetnim slučajevima i na odgovarajući način, dok se ručno mešanje apsolutno odbacuje. To je bitno jer specijalna hidraulička veziva sadrže plastifikatoreza snižavanje potrebne količine vode u mešavini, odnosno w/c faktora, i dodatke za kontrolisano skupljanje. Za neka od specijalnih veziva je potrebno i duže vreme mešanja da bi se dodaci aktivirali, što nam omogućava lakši transport i ugradnju mešavine. Zato kod pripreme takvih mešavina za košuljice moramo da budemo posebno pažljivi pri dodavanju vode, jer se prava konzistencija postiže tek posle nekoliko minuta mešanja i zato sa dodavanjem vode na samom početku mešanja ne smemo preterivati. Ponekad se može dogoditi da je sadržaj vode u samom agregatu veći od sadržaja potrebnog za pripremu mešavine, zato je preporučljivo da se suvišna voda iscedi iz pranih agregata pre pripreme mešavine za košuljicu i da se pri skladištenju agregat zaštiti od padavina.

Ugradnja i površinska obrada

GrafikonPri ugradnji mešavina za izradu brzosušećih-brzovezujućih košuljica na bazi specijalnih hidrauličkih veziva potrebno je da se poštuju deklarisana vremena primene mešavina. Da bismo izbegli probleme zbog prebrzog vezivanja važi preporuka da se veziva i agregat u letnje vreme pri visokim temperaturama skladište u hladu i da se za pripremu mešavine koristi hladna voda. Takođe se preporučuje da se transportne cevi, koje su najčešće crne boje, zaštite od direktnog uticaja sunca.

Sam postupak ugradnje i površinske obrade brzosušećih i brzovezujućih košuljica je isti kao pri uobičajenim cementnim košuljicama. Pre svega jevažno njegovo odgovarajuće kompaktiranje za vreme ugradnje da bi se postigla homogenamasa po celoj dubini. Za površinsku obradu se koriste mašine (tzv. helikopteri) ili se površinaobrađuje ručno pomoću gladilica. Posebno bismo želeli da upozorimo da navlaživanjepovršine vodom radi lakšeg zaglađivanja nije dozvoljeno, a to se u praksi često može uočiti.

Takođe nije dozvoljeno suvo posipanje veziva po obrađenoj površini košuljice. Korišćenjemovih nedozvoljenih postupaka izvođač radova olakšava rad u smislu vizuelno lepše obrađene,glatke i čvršće površine, ali nije svestan da je time bitno usporio izlazak suvišne vode kojaostaje u estrihu (zaostala vlaga) i tek sa vremenom iz njega izlazi.

Nega i klimatski uslovi

U slučaju da je potrebna nega površine košuljice na bazi specijalnih hidrauličkih veziva (visoke temperature, direktan uticaj sunca, promaja, …)nikada ne treba koristiti tzv. mokru negu, navlaživanje površine vodom, a kad je estrih prohodan treba ga prekriti polietilenskom folijom. Primerene temperature za rad su između +5°C i +35°C. Niske temperature, pre svega zimi u kišnim i snežnim periodima kada je relativna vlažnost vazduha veća od 70%, produžavaju vreme sušenja i vezivanja specijalnih hidrauličkih veziva za mašinsku košuljicu.

Mikroklimatski uslovi

Izbor lepkaOsim gore spomenute nege i klimatskih uslova, bitno je napomenuti da u zatvorenim prostorima koji se ne provetravaju, a u kojima se izvode i drugi završni radovi sa materijalima koji se pripremaju vodom ili zadržavaju vodu, vreme sušenja košuljice se produžava. Sve gore navedene činjenice izvođači građevinskih radova moraju da uvažavaju kod izrade operativnih planova izgradnje. Na građevinama na kojima je polaganje završnih podnih obloga na osnovu operativnog plana predviđeno kasno u jesen, zimi ili u rano proleće, kao što su pokazala brojna iskustva pre polaganja, korisno je uključiti sistem grejanja. Na taj način se kodredovnog provetravanja prostora sušenje estriha znatno ubrzava. Dakle, osim pravilne pripreme, odabira agregata, pravilnog doziranja vode i, na kraju, pravilne ugradnje košuljice, potrebno je omogućiti da se ista osuši i u uslovima kada temperatura nije 23°C i relativna vlažnost vazduha nije 50%.

Prisilno isušivanje

Često se događa da sva nastala zakašnjenja za vreme gradnje moraju da nadoknade izvođači završnih radova. Zbog toga se traže sva moguća rešenja kako bi se silom ubrzalo sušenje košuljice i tako omogućilo polaganje završnih podnih obloga. Često se u prostore postavljaju grejači vazduha na naftu ili plin, čiji je učinak kontraproduktivan. Jer, osim toplotne energije koja zagreva vazduh, produkt zagrevanja je i znatna količina vodene pare, što se može videti po orošenim staklima, a još bolje po rezultatima merenja vlage u podlozi koja je po pravilu viša od vrednosti izmerene pre početka prisilnog grejanja! Prisilno isušivanje košuljice električnim kaloriferima ili centralnim grejanjem je znatno efikasnije. Ipak, za ubrzano isušivanje nije dovoljno samo povišena temperatura u prostoru, već i kontrolisano provetravanje prostora. U tu svrhu koristimo klasične merne naprave (tzv. vlagomere).

Pomoću ovih naprava jednostavno možemo da uočimo kada je vazduh u prostorijizasićen vlagom i kada ga treba zameniti svežim koji će biti sposoban da apsorbuje novu količinu vlage.Najbolje rešenje za prisilno isušivanje košuljice je upotreba isušivača vazduha koji deluju na principu toplotne pumpe. Pomoću njih se efikasno suši vazduh u prostoru, a time posredno i estrih kao i zidovi. Iskustva iz prakse pokazuju da je kod pravilnog izbora i upotrebe isušivača vazduha u roku od dve sedmice moguće smanjiti udeo preostale vlage u košuljici sa 3% na 2,5%, pa čak i više.

Uopšteno važi da ravnotežna vlaga klasične cementne košuljice u centralno grejanim prostorima iznosi od 1,5% do 1,7% (težinski). To znači da će košuljica koji je u vreme polaganja parketa sadržavao 3% vlage vremenom izgubiti 1,5% do 1,3% vlage. Ako je zapreminska masa košuljice oko 2.000 kg/m3, pri debljini od 5 cm njegova težina biće 100 kg/m2, što znači da će svaki m2 estriha izlučiti 1,3 do 1,5 litara vode koja ćepreći u parket.

Zatvaranje vlage u estrihu

Drugi najčešće primenjivan metod za rešavanje problema kod loše izvedenih i nenegovanih košuljica jeste upotreba epoksidnih ili poliuretanskih premaza (prajmera) koji, zahvaljujući svojim svojstvima, imaju višestruku primenu. Osim za zatvaranje vlage i učvršćivanje košuljice, ovi prajmeri služe i kao protivprašni premaz pre upotrebe epoksi-poliuretanskihlepkova.U osnovi se dele na epoksidne koji su po pravilu uvek dvokomponentni i na poliuretanske koji se poslednjih godina, zahvaljujući novim tehnologijama, proizvode kao jednokomponentni. Kod jednokomponentnih poliuretanskih prajmera vlaga iz podloge i vlaga iz vazduha imaju ulogu katalizatora koji služi za njihovo vezivanje.

Vlaga problemDruga podela je na proizvode u rastvaraču, što u pojedinim slučajevima igra ulogu kod učvršćivanja estriha, jer zahvaljujući rastvaraču mogu duboko da prodiru u strukturu estriha i da ga učvrste. Njihov nedostatak je velika količina rastvarača koji ima loš uticaj na okolinu i na izvođače, kao i na krajnje korisnike prostora. Da bi se podloga obrađena prajmerom na bazi rastvarača nadogradila lepkom na epoksi-poliuretanskoj bazi potrebno je površinu poslednjeg premaza posuti čistim i suvim kvarcnim peskom krupnije granulacije, jer je preporučljivo dase radovi nastave tek posle vezivanja smole, a tada nije moguće naneti epoksi-poliuretanski lepak na samu smolu i očekivati da se dobro veže za smolu na bazi rastvarača.

Razlog za ovu pojavu je veći ili manji udeo rastvarača koji bi u ranoj fazi vezivanja mogao negativno da utiče na epoksi-poliuretanske lepkove i da dovede do odvajanja podloge. Drugi tip prajmera je bez rastvarača i njih možemo da svrstamo u grupu ECO proizvoda. Potpuno su bez rastvarača, odnosno sadrže 100% suve materije. Sve što nanesemo na podlogu (valjkom ili četkom) ostaje na podlozi, a rezultat je manja potrošnja nego kod prajmera u rastvaraču. Prednost ove vrste prajmera je i u tome što nije potrebno da ih posipate kvarcnim peskom ako ih nadograđujete epoksi-poliuretanskim lepkovima i što mogu da ih koriste lica osetljivana alergene.

Vlaga problemOtvoreno vreme za nadogradnju iznosi i po nekoliko dana nakon izvođenja poslednjeg sloja. No, ne treba očekivati „čuda“ u primeni prajmera jer imaju i neka ograničenja, a to su količina zaostale vlage u košuljici i debljina iste, a ne smemo zaboraviti ni na veličinu prostora. Sve spomenute veličine su u uskoj ili direktnoj vezi, tako da ovaj metod u nekim slučajevima nije moguće primeniti, nego je potrebno čekati na prirodno isušivanje do nekog prihvatljivog procenta vlage ili primeniti metod isušivanja vlage, pa tek zatim zatvarati vlagu na odgovarajući način.

Poslednje redove ovog članka posvetili bismo parketarima i ukratko izložili šta se događa sadrvenom podnom oblogom postavljenom na nedovoljno suvu košuljicu, pogotovu u situaciji kad je drvo završno obrađeno lakom za parkete. Spomenuli bismo sve veću rasprostranjenosti upotrebu ulja i voskova na prirodnoj osnovi za parkete koji daju najprirodniji izgled drvetu ipozitivno deluju na klimu u prostoru i na samo ponašanje drveta (otvorena struktura, pore dr-veta) čime je osigurana kontinualna regulacija vlage u drvetu i košuljici koji su u neposrednom kontaktu i konačno u prostoru.

Širenje parketaOdgovor parketa – širenje i skupljanje

Dozvoljena vlaga u parketu, prema novim standardima, iznosi 9±2%. Zapreminska masa potpuno suvog hrastovog parketa je oko 630 kg/m3, što znači da klasični parket debljine 22 mm opterećuje podlogu sa 13,86 kg/m2. Teoretski gledano, ako bi se sva izlučena voda iz estriha, ranije spomenutih 1,5 l/m2, zadržala u parketu, njegova bi se vlaga povećala za oko 11%, što znači sa 9% na 20% i širenje parketa u poprečnom smeru za oko 3 cm/m1. No, činjenica je da ukupnu izlučenu vodu ne apsorbuje parket, već se uspostavlja ravnotežni odnos. Ako parket polažemo na »riblju kost« ili mozaik, njegovo širenje se pravilno raspoređuje u svim smerovima pa je tako za 50% manje u poprečnom smeru, nego kod polaganja parketa na »brodski pod«.

Lak za parket – poklopac na loncu s vodom

Na koji način vlaga iz mašinske košuljice prelazi u parket, koja je brzina prelaska i kakvi su tačni ravnotežni odnosi još nije potpuno istraženo. Konstatacije ove vrste bile bi svakako dobra osnova za izbor pravog trenutka za lakiranje parketa, kada se uravnoteži vlaga u sistemu estrih – parket. Poznato je da relativnoj vlažnosti vazduha od 50% odgovara vlaga parketa od 9,5% i vlaga cementne košuljice od oko 1,7% (detaljni podaci navedeni su u tabeli ravnotežnih odnosa). Zato bi najprimerenije bilo da se lakiranje izvodi u tačno takvim uslovima. Napred opisani teorijski primer upijanja vode iz estriha u praksi se vrši sporo. Deo apsorbovane vlage parket pušta dalje u prostor tako da se nikada ne postigne teorijski sadržajvlage u parketu. Ako na estrih sa prevelikim ostatkom vlage iznad 2% položimo parket i odmah ga prelakiramo vremenom će se pojaviti barem dva problema, naročito kod tanjih i previše suvih parketa.

vlaga u cementnoj košuljiciPrva moguća greška je širenje parketa i njegovo dizanje. Često se ta greška pojavljuje pri prvom uključivanju centralnog grejanja, jer toplota prouzrokuje ubrzano oslobađanje vode iz košuljice prema parketu. Voda se zaustavlja kod prve prepreke – lakirane površine parketa. Ako je prostor manjih dimenzija i razmak između položenog parketa i zida dovoljan za njegovo širenje, parket će u prvoj fazi izgledati skoro idealno (neznatno koritanje). Već nakon jedne godine može se očekivati uravnoteženje vlage u sistemu vazduh – estrih – parket, a s tim u vezi i skupljanje parketa, njegovo odlepljivanje i pucanje. Ako položimo parketna podlogu sa prevelikim ostatkom vlage iznad 2%, morali bismo lakiranje parketa da odložimo za sledeću sezonu grejanja.

Preveliki ostatak vlage u košuljici, osim širenja i skupljanja parketa, njegovog odlepljivanja, itd. prouzrokuje njegovo truljenje i neugodan miris u prostoru. I na kraju, kad uzmemo u obzir sve što je do sada gore rečeno, dolazimo do jedinog ispravnog odgovora na pitanje na samom početku ovog teksta, a to je da u svakom slučaju treba izbegavati naknadne ispravke i posvetiti svu pažnju pravilnoj pripremi i ugradnji košuljice. Ako uzmemo u obzir sve neželjene posledice koje smo spomenuli u slučaju zatvaranja vlage, ali i cenu i dugo vreme sušenja kod prisilnog isušivanja, lako možemoda sagledamo sve prednosti specijalnih vrsta veziva.

Izvor: Mapei Beograd