Sportski podovi Veštačka trava za sportske terene

Veštačka trava za sportske terene

Veštačka trava fudbal

Ekonomska opravdanost zamene prirodnog travnjaka na sportskim terenima veštačkim je neosporna. Dok prirodnoj travi, uz skupo tetošenje (zalivanje, košenje, prihranjivanje), još treba dati i odmor za oporavak od gaženja, veštački travnjak se može nemilosrdno koristiti 24 sata dnevno, u svim vremenskim uslovima. Bezbednost igrača i ugodna igra su, pri tom, zagarantovani koliko i kod prirodnog travnjaka. Jedini nedostatak veštačke u odnosu na prirodnu travu je jače zagrevanje na suncu i znatna emisija toplote u vrelim letnjim mesecima.

PROIZVODNJA

Tehnologija proizvodnje veštačke trave preuzeta je od industrije tepiha. Slične mašine taftuju zelena vlakna za podlogu od polipropilena, a zatim se trava šiša na određenu visinu vlati. Poleđina podloge se premazuje slojem lateksa da vlati ne bi ispadale. Na razmacima od 10-15cm buše se rupe prečnika 4mm koje će služiti za oticanje vode ukoliko se trava postavi na otvoreni teren. Trava se na kraju mota u rolne široke obično 4m. Dužina rolni se može naručiti kod proizvođača, a prema precizno pripremljenom nacrtu terena mogu se, u toku proizvodnje, utkati ravne linije terenai u  nekoj drugoj boji, obično beloj ili žutoj.  Najčešći materijali od kojih se prave vlakna su polipropilen i polietilen. Dok su polipropilenska vlakna mekša, dotle je polietilen otporniji na drastične promene temperature u oštrijim klimatskim područjima.

Postavljanje veštačke traveU zavisnosti od toga za koji sport će se koristiti trava, visina vlati se kreće od 10mm do 60mm, a boja je uglavnom zelena, mada se proizvode i druge boje, na primer terakot za teniske terene, a bela, žuta ili plava za linije.

KVALITET

Osim po visini vlati, trava se razlikuje i po vrsti vlati:

  • monofilament  se ekstrudira kao pojedinačno vlakno
  • fibrilirana vlakna dobijaju se sečenjem tankog filma na trake određene širine i upredanjem više takvih vlakana u jednu vrpcu.

Mada izgleda tanje, monofilament  je robustniji u preseku od fibriliranog vlakna, te je stoga i otporniji na habanje i daje travu koja je jača i dugotrajnija. Pokazatelj kvaliteta vlakna je veličina dtex. To je jedinica za linearnu masenu gustinu vlakna, i pokazuje kolika je masa, izražena u gramima, 10 000 metara nekog vlakna. 12 000 dtex-a znači da 10km datog vlakna teži 12kg.

Veštačka travaŠto je trava gušće taftovana, to je kvalitet bolji, pa se ova osobina u tehničkim karakteristikama izražava kao tufts/m2. Niža trava (20-25mm) ima oko 20-25 000 taftova /m2, dok od 60mm ima obično 8-10 000. Za tenis je potrebna vrlo gusta niska trava sa oko   40 000 taftova /m2.

Uopšteno, za kvalitet trave važi jednostavno pravilo: više materijala-bolji kvalitet-veća cena. Često se količina materijala iskazuje kao netto težina vlati po kvadratnom metru (nett pile weight g/m2) i ukupna težina zajedno sa podlogom ( total weight g/m2)

Postojanost boje na UV zračenje je takođe bitna za kvalitet trave. Proizvođači kvalitetne veštačke trave uglavnom daju garancije na svoje proizvode u trajanju od 6 do 10 godina.

POSTAVLJANJE TRAVE

Sintetički travnjak se može postavljati na betonsku ili asfaltnu ploču, ali je za otvorene terene mnogo bolje postavljanje na drenažni sloj od tucanika i peska. Drenažni sloj je debljine 20-30cm u zavisnosti od veličine i namene terena. Od proizvođača trave dobijaju se i detaljna uputstva za pripremu drenažnog sloja.

Visina veštačke traveDobro utaban i precizno nivelisan drenažni sloj prekriva se rolnama veštačke trave, a spojevi rolni se ukrajaju i lepe na spojne trake poliuretanskim elastičnim lepilom. Linije se takođe ukrajaju od trave u kontrastnoj boji i lepe na spojne trake.

Sportski tereniIspuna kvarcnim peskom i mlevenom gumom vrši se ručno, ili specijalnim mašinama, vrlo postepeno i pažljivo,uz stalno četkanje trave,  da se vlati ne bi polegle i ostale zatrpane. Kvarcni pesak drži vlati u uspravnom položaju i daje terenu određene sportske karakteristike. Teniski teren se ispunjava samo peskom, dok se fudbalskom dodaje i mlevena guma radi elastičnosti i mekoće. Pesak mora biti okruglog zrna, da ne bi oštećivao vlakna. Za nižu travu, do 40mm, se koristi sitnija frakcija peska (0.3-0.8mm), a za višlju travu krupnija(0.6-1.2mm).
Guma može biti reciklirana, dobijena mlevenjem starih automobilskih guma, ili EPDM granule u boji trave, što je bolje, lepše, ali i skuplje rešenje. Količina ispune takođe zavisi od visine vlati i kreće se  od 12 do 20 kg peska i 6-15kg gume po metru kvadratnom.

ODRŽAVANJE

Najvažnije je veštački travnjak povremeno četkati. To se može raditi ručno- žičanim grabljama, ili mašinski. Ovom radnjom se održava ravnomerna raspodela gume, ili peska,  po celoj površini terena, i sprečava zatrpavanje vlati ispunom.

EUROSELECTA DOO, Novi Sad
Jelena Marković, dipl.ing.tehnol.
www.euroselecta.com