Podne obloge treba da zadovolje niz estetskih i funkcionalnih kriterijuma, ali i da pruže maksimalan komoditet. U skladu s tim, boravak i cirkulisanje zaposlenih i posetilaca u industrijskim, javnim i komercijalnim objektima pre svega treba da bude bezbedno, a to nam, između ostalog, omogućuje i protivkliznost.
Danas je širok spektar izbora podnih obloga, koje mogu odgovoriti najrazličitijim tehničkim i estetskim potrebama određenih prostora, bilo da je reč o unutrašnjim ili spoljašnjim namenama.
Mnoge podne obloge su veoma ekonomične, praktične, dekorativne, te ekološki prihvatljive i moderne. Takođe, i investitori i građani su veoma informisani na koje performanse treba da obrate pažnju pri izboru poda za poslovne ili stambene objekte. Štaviše, nije uvek upitna samo cena, već i čitav niz različitih kriterijuma.
U tome im umnogome pomažu projektanti, ali i stručni časopisi, portali i sajtovi, te proizvođači i prodavci. Takođe, za pojedine prostore su zakonima i standardima propisana određena svojstva koja se moraju poštovati kako bi se obezbedili sigurnost i zdrava atmosfera.
Svaki prostor spram svoje namene uslovljava i izvesna svojstva podne obloge, a kao jedna od tehnički specifičnih karakteristika može biti i protivkliznost. Podovi s ovom odlikom dizajnirani su tako da smanje rizik od klizanja, padanja i mogućih povreda, a naročito u onim prostorima gde je usled prisutnosti vode, ulja ili nekih drugih hemikalija i tečnosti pojačana njihova verovatnoća.
Pre svega govorimo o podovima u industrijskim, komercijalnim i javnim objektima, ali ne treba zaboraviti da je protivkliznost važna i u stambenim objektima, tačnije u kuhinjama i kupatilima. Zahvaljujući specijalizovanoj teksturi ili pak aditivima koji povećavaju trenje, povećava se i stepen bezbednosti za sve one koji obitavaju u datim prostorima, bilo kao radnici, bilo kao kupci, posetioci ili prolaznici.
Kada govorimo o podovima kojima je protivkliznost jedna od bazičnih osobenosti, najčešće je reč o epoksidnim podovima, nastalim od sintetičke smole pomešane s određenim sredstvima za stvrdnjavanje, i poliuretanskim podovima, na bazi poliuretanske smole i cementa.
Oni su veoma rasprostranjeni, ali možemo u tu grupu svrstati i vinilne ili podove od gume, koji svojim performansama takođe mogu odgovoriti traženim zahtevima.
Takođe, i određene tradicionalne podne obloge mogu biti odlikovane protivkliznošću, kao što su, na primer, keramičke pločice, pri čemu se stepen protivkliznosti označava oznakama R10, R11, R12. Sasvim izvesno da će se pločice hrapavije strukture kojima se sprečava klizanje naći na podu, posebno u kuhinjama i kupatilima, ili pak oko bazena i fontana, na trgovima i šetalištima.
Dodavanjem neklizajućih svojstava svaka površina (od keramike, mermera, betona, drveta, npr. parket) biva neklizajuća. Hrapavost poda može se pojačati dodavanjem peska, dekorativnih plastičnih pahuljica ili staklenih perli na glatkim površinama.
Protivklizni podovi se ipak primarno koriste u javnim prostorima, u kojima je prisutna velika cirkulacija ljudi, ali i postoje realne okolnosti zbog kojih je povećana mogućnost klizanja. Stoga govorimo o fabrikama i uopšte različitim industrijskim pogonima, skladištima i hladnjačama, radionicama, auto-servisima, hotelima, restoranima i kafićima, tj. ugostiteljskim objektima, te bolnicama i ambulantama, apotekama, tačnije zdravstvenim i farmaceutskim ustanovama, laboratorijama, potom o parkinzima, javnim garažama i rampama, zatim o tržnim centrima, bazenima i spa centrima, kao i svlačionicama, teretanama, salama i halama, odnosno različitim sportskim centrima, obrazovnim institucijama, posebno vrtićima i školama, kao i svim drugim javnim i komercijalnim prostorima gde je procenjeno da postoji potreba za korišćenjem podova koji se ne kližu.
Protivklizni podovi imaju široku primenu, ali ona podleže i različitim zakonskim odredbama. Stoga izbor poda u konkretnom objektu mora biti poveren stručnjacima, odnosno najpre projektantima u čiji izbor i investitori treba da imaju poverenja. Protivklizni podovi koriste se u prostorima najrazličitijih namena, ali specifičnih zahteva u smislu trajnosti, zaštite, higijene, otpornosti itd.
Tačnije, moraju da zadovolje više uslova – da budu čvrsti i trajni, otporni na habanje i udarce, na pokretna opterećenja, hemijske agense, temperaturne promene i dr.
Različitim zakonima propisane su norme koje regulišu mere kojima se ostvaruje sigurnost podova u pogledu klizanja. Padovi mogu izazvati ozbiljne probleme i za građane i za investitora jer može doći od manjih povreda do nepokretnosti. Tačnije, mogu se javiti razne zdravstvene komplikacije, socijalne posledice, te ekonomski troškovi, kao što su troškovi lečenja, oporavka i odštete, poslodavci mogu izgubiti radnike, narušiti ugled firme, plaćati brojne kazne i biti tuženi. Neki od zakona u Evropskoj uniji koji se bave ovom problematikom bili bi:
Evropska direktiva 89/654/CEE, Zakon o prevenciji rizika na radu Evropske unije 89/654, Zdravlje i bezbednost na radu 31/1995, dok su regulative naše republike koje pokrivaju bezbednost na radu na primer:
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu (Sl. glasnik RS, br. 21/2009), Pravilnik o tehničkim standardima pristupačnosti (Sl. glasnik RS, br. 46/2013), Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS, br. 101/2005 i 91/2015), Pravilnik o opštim sanitarnim uslovima koje moraju da ispune objekti koji podležu sanitarnom nadzoru (Sl. glasnik RS, br. 47/2006), Pravilnik o minimalnim tehničkim i sanitarno-higijenskim uslovima za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata (Sl. glasnik RS, br. 41/2010 i 48/2012), Pravilnik o sanitarno-higijenskim uslovima za objekte u kojima se obavlja proizvodnja i promet životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe (Sl. glasnik RS, br. 6/97 i 52/97) itd.
U situacijama kada je pod dosta ranije postavljen i ne postoji mogućnost da se on zameni podom kojeg odlikuje protivkliznost, niti je to možda krajnje neophodno, postoje i izvesna pomoćna rešenja kojima se prostor ipak može u tom pogledu zaštititi. Takvi su različiti protivklizni premazi – idealno rešenje za polirane površine sa visokim sjajem bio bi na primer bezbojni poliuretanski premaz na vodenoj bazi.
Primenjuje se na stepeništima, u hodnicima, na terasama, na prostorima oko bazena, u kadama, tuškabinama… Pritom je važno naglasiti da se dodavanjem protivkliznih svojstava ne menjaju karakteristike poda, izgled ili boja. Takođe, postoje i protivklizne trake ili ploče – poliesterska staklena vlakna, ojačane tvrdim aluminijumoksidom, čime se dobija neraskidiv proizvod, otporan na različita opterećenja i vremenske uslove… Koriste se za stepenice, staze, obeležavanje linija bezbednog kretanja i dr.
U svakom slučaju, zakonima i regulativama propisane su bezbednosne i sanitarne mere koje se moraju ispoštovati u javnim i komercijalnim prostorima, premda je sasvim logično da je u datim objektima nužno osigurati bezbednost. Investitori ne treba da štede na ovakvim rešenjima pošto tako direktno utiču ne samo na sigurnost i zdravlje građana, već će i prenebreći moguće negativne posledice ukoliko dođe do povreda.
Autor teksta: Sanja Dakić Đurić
