intervju: Natalija Đukić – Evropski trendovi su da se javnim sadržajima podstiče kretanje ljudi

U okviru 21. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, koja se održava od 30. aprila do 30. maja, održana je i radionica „Objekti na reci“ na kojoj su učestvovali studenti Akademije strukovnih studija Politehnika i Fakulteta savremenih umetnosti.

Ova tema postavljena je kao istraživačka platforma za preispitivanje prostornih, ekoloških i društvenih aspekata života na vodi, a rezultati radionice biće predstavljeni na istoimenoj izložbi čije je otvaranje zakazano za petak, 8. maj u 19 časova u Galeriji ULUS u Knez Mihailovoj (donji prostor). Ovim povodom razgovaramo s jednom od autorki radionice, Natalijom Đukić.

Zbog čega ste se odlučili za temu radionice „Objekti na reci“? Kod nas u Srbiji su asocijacije na objekte na reci često splavovi, bar ako gledamo Beograd. S druge strane, ako se izmaknemo ka drugim evropskim zemljama, dobija se nešto drugačija perspektiva?

Beograd je grad prepoznatljiv po svojim rekama, kao i fantastičnim ušćem Save u Dunav.

Transformacije obala u smislu aktivacije i pružanja sadržaja za vreme provedeno na otvorenom su teme našeg vremena, jer je dokazano da većina ljudi boravi većim delom dana u zatvorenim prostorima. Splavovi su zanimljivi kao mini koncept stanovanja i zabave za manji broj ljudi. Naša tema se oslanja na najnovije tendencije kreiranja javnih sadržaja na obalama i delu priobalja za sve građane, za raznovrsne aktivnosti koje pospešuju povezanost sa prirodom i okolinom.

Tema je postavljena kao „istraživačka platforma za preispitivanje prostornih, ekoloških i društvenih aspekata života na vodi“. Koji su to aspekti koji su vama bili posebno važni, ako sagledamo ovde pomenute perspektive?

Istraživanje na radionici je sprovedeno kroz analizu sadržaja naših obala prema kriterijumima, kao i stepena održavanja tih prostora. Prostorni, ekološki i društveni aspekti svih predloženih studentskih rešenja upravo su proizašli iz pomenutih analiza. Perspektive razvoja su neminovne i mi smo svedoci razvoja projekta Linijskog parka u Beogradu sa sličnim sadržajima (biciklističke staze, sportski sadržaji, mesta za odmor i druženja i sl.).

Sama radionica je usmerena prevashodno na dizajn; kako vidite značaj dizajna i vizuelne komunikacije za samu arhitekturu, odnosno promociju onoga što su arhitektonske vrednosti?

Urbani dizajn je zanimljiva tema za studente jer mogu da vežbaju urbani kontekst, kritička razmišljanja, prostorne hijerarhije, detalje i sve ostale elemente koji čine raznovrsne ideje koje su predstavili na izložbi (biciklistički klub, kulturni centar, joga studio, biblioteku na otvorenom…).

Vizuelne komunikacije su deo urbanih tema i studenti su pokušali i na to da odgovore kroz tematiku i obrazloženja.

Zanimljivo je i što su na isti izazov odgovarali studenti Akademije strukovnih studija Politehnika i Fakulteta savremenih umetnosti, i ispostavilo se da sa jedne strane uočavaju istovetne probleme, a sa druge nude različita kreativna rešenja kao odgovor na njih.

Kolaborativni proces omogućava studentima da razvijaju timski rad, kritičko mišljenje i sposobnost artikulacije ideja kroz različite medije predstavljanja. Finalni rezultati biće prezentovani u formi postera na izložbi u Galeriji ULUS, u Knez Mihailovoj ulici, čime se radovi pozicioniraju u javni kulturni prostor i uključuju u širi profesionalni i društveni dijalog o budućnosti arhitekture i dizajna. Ova radionica predstavlja primer sinergije obrazovanja, prakse i kulturne produkcije u okviru savremenih arhitektonskih tokova.

Kako je tekao sam rad i šta vam je posebno bilo zanimljivo u pristupu ovih studenata zadatoj temi? Kakav je njihov odnos prema rekama kao prostornim celinama u urbanim sredinama?

Studenti su razmišljali o prostorima oko svojih domova i mesta gde najviše borave u Beogradu, pa su i intervencije predlagali u tim zonama (Ada Huja, 25. maj, Dorćol, Nebojšina kula, Beton hala, Beograd na vodi, novobeogradski blokovi…). Oni vole te prostore i zamišljaju njihov razvoj u budućnosti. Tokom rada organizovano je više predavanja koja su održali profesori sa velikim iskustvom u oblasti arhitekture i dizajna – dr Jelena Ivanović Vojvodić, kao i grafičkog dizajna – dr um Dragica Nikodinović, a u radu su kao autori učestvovali i Ana Aleksov, koja je autorka vizuelnog identiteta radionice i izložbe koja je njen rezultat, kao i slikarke dr um Jelena Jocić i Milica Matović, koje su bile zadužene za selekciju radova i postavku u Galeriji ULUS. Izložbom je prikazano 30 studentskih radova kroz predloge manjih intervencija u javnom prostoru Beograda.

Tema radionice nadovezuje se i na temu ovogodišnje BINE, „Arhitektura – javne funkcije – realizacije”, koja „kroz odabrane primere iz prakse predstavlja projekte koji su doprineli društvenom unapređenju i predstavljaju kvalitetne standarde u tipologiji javnih objekata i prostora“. Koji su to evropski i globalni trendovi u odnosu prema javnim objektima i prostorima kojima treba težiti?

Studentska radionica „Objekti na reci“ predstavlja radove koji se nadovezuju na glavnu temu 21. BINA 2026 u fokusu Arhitektura – javne funkcije – realizacije i konkretni primer realizovanog projekta Brede Bizjak „Paviljon na reci Ljubljanici“ (2007). Dugačka obala reke je prekinuta jednostavnom konstrukcijom platforme za sedenje i odmor i direktni kontakt sa rekom. Evropski trendovi su da se javnim sadržajima podstiče kretanje i privlačenje ljudi koji se motivišu na fizičke aktivnosti kojima pospešuju svoje zdravlje. Nadamo se da će neka od predloženih rešenja poslužiti kao inspiracija za dalji razvoj obala Beograda.

Beogradska internacionalna nedelja arhitekture
www.bina.rs