Naslovna Podovi od plute Prirodni materijali – PLUTA ponovo na (s)ceni

Prirodni materijali – PLUTA ponovo na (s)ceni

0
PODELI
Pluta ne pogoduje razvoju mikroorganizama
Pluta ne pogoduje razvoju mikroorganizama

Poput gume, odnosno kaučuka, pluta je materijal koji je čovečanstvu poznat od davnina. Isto tako pluta je materijal koji je jako dugo korišćen u razne druge svrhe, a kao podna obloga iz kategorije komercijalnih artikala ući će u upotrebu tek mnogo, mnogo kasnije. Jedan od ljudi koji su tome potpuno nehotice „kumovali“ bio je benediktinski sveštenik iz 18. veka Dom Perinjon, koji je, otkrivši vodootporno svojstvo plute, istu koristio da zaštiti svoj šampanjac, proizvod po kome će postati i ostati poznat u čitavom svetu.

Čini se da kratkovidost kada je reč o široj upotrebljivosti ovog fascinantnog materijala drvnog porekla treba tražiti u sledećem pitanju: kako je moguće da se od nečega što služi za pravljenje čepova vinskih boca i đonova ženske obuće proizvede podna obloga koja može da odgovori na sve izazove modernog stanovanja?

Argumente za skrajnutost plute, međutim, treba okvalifikovati upravo kao kratkovidost, jer, uzevši u obzir sva njena svojstva, drugi naziv za takav stav i ne postoji.

Pluta - kora drvne vrste Quercus suber
Pluta – kora drvne vrste Quercus suber
Prirodni materijali - Pluta
Prirodni materijali – Pluta

Sirova pluta zapravo je kora drvne vrste Quercus suber, odnosno plutinog hrasta, sa kog se već vekovima i dan-danas skida metodom ručne „žetve“. Naime, za uklanjanje kore koristi se dobro naoštren specijalan nož kojim se po stablu, na površini ispod prvih grana povlače vertikalni rezovi nadole, a zatim skidaju trake dimenzija približno 1×3 inča. Pravilo je da se žetva vrši na stablima starim najmanje 25 godina, i to tako da se ukloni maksimalno 50% kore, kako drvo ne bi ostalo bez zaštitnog sloja i moglo nesmetano da nastavi svoj životni ciklus. Takođe, između dve žetve mora proći između osam i deset godina kako bi se kora obnovila, a ovaj delikatan zadatak poverava se samo veštim majstorima koji tačno znaju kako da je skinu, a da ne oštete vitalne slojeve stabla. Obzirom da plutin hrast živi prosečno 150-200 godina, to znači da se jedno stablo može eksploatisati najviše 20 puta.

Pluta - kora drvne vrste Quercus suber
Pluta – kora drvne vrste Quercus suber

Nakon „filetiranja“ komadi plute ostavljaju se u šumi 3-6 meseci da „prestare“ i tek nakon toga spremni su za transport i korišćenje u industriji. Plutin hrast je endemska vrsta koja raste samo u jugozapadnoj Evropi i severozapadnoj Africi. Daleko najveći svetski proizvođač i izvoznik plute je Portugal sa 50% ukupne količine, sledi Španija sa oko 30%, zatim Maroko, Tunis, Alžir, Italija i Francuska.

Pluta i ugradnja

Pluta kao obloga nam dolazi u pločicama ili kraćim daskama, a postavlja se lepljenjem ili kao plivajući pod po klik sistemu, mada se u novije vreme lepljenje sve više izbegava zbog potencijalne toksičnosti vezivne supstance. Pločice se dobijaju spajanjem granula ili opiljaka plute malom količinom adheziva, a zatim kompresovanjem tako dobijene mase, dok je kod dasaka reč o sistemu sa osnovom od plute preko koje radi stabilnosti i čvrstine ide lesonit, zatim glavni habajući sloj plute i, na kraju, troslojna impregnacija od poliuretana na bazi vode. Budući da je pluta kao sirovina zbog staništa i načina dobijanja teritorijalno i količinski ograničena, za podove se umesto lista plute sve više koriste reciklirani opiljci od čepova vinskih boca.

Pluta se postavlja lepljenjem ili kao plivajući pod po klik sistemu
Pluta se postavlja lepljenjem ili kao plivajući pod po klik sistemu

Za pod od plute ne možemo baš reći da spada u masovno popularne i često primenjivane obloge. Stanju na terenu pre odgovara konstatacija da je na tržištima poput našeg pluta vrlo malo zastupljena, jer su potrošači navikli na druge prirodne materijale u koje se decenijama pouzdaju (pre svega drvo). Predlog da pod u vašem dnevnom boravku, dečijoj ili spavaćoj sobi obložite baš plutom najverovatnije ćete dobiti od nekog dizajnera enterijera koji je svestan svih njenih funkcionalnih i estetskih kvaliteta.

Najpre, pošto je drvo jedan od najboljih termoizolatora, to svojstvo odlikuje i plutu koja spada u tople podove, što znači da po njoj tokom cele godine možete hodati bosi. Zahvaljujući sunđerastoj strukturi pluta je dovoljno meka i vrlo blaga prema vašim stopalima, zbog čega se i preporučuje osobama koje imaju problema sa “teškim nogama”, kolenima i uopšte zglobovima, kao i kičmenim sistemom, a kako odlično apsorbuje udarce, ukoliko imate decu biće savršeno bezbedna površina za igranje. S tim u vezi, bilo da se odlučite za pločice ili daske, pluta ne pogoduje razvoju mikroorganizama, ne skuplja prašinu i važi za antialergijsku oblogu, što će podjednako biti važno za osobe sklone alergijama i mališane čija pluća su još uvek osetljiva i zaista poboljšati kvalitet stanovanja.

Pluta - drvo jedan od najboljih termoizolatora
Pluta – drvo jedan od najboljih termoizolatora

Pluta i zdravlje

Pored prirodnog porekla i neškodljivosti po zdravlje, apsorbcija udaraca i maksimalno redukovana akustičnost mogu se navesti kao glavni razlozi koji su doprineli vraćanju plute u upotrebu, naročito u zapadnoj Evropi u kojoj se reklamira pod sloganom “unesite mir i tišinu u vaš dom”. I s punim pravom. Pluta nema premca po pitanju redukovanja buke i kvaliteta zvučne izolacije, zato što u visokom procentu upija sve šumove i periferne zvukove u prostoru, što prema tvrdnjama korisnika pravi veliku razliku i boravak u njemu čini znatno prijatnijim. Iako po sastavu kora drveta, interesantno je da je pluta zapravo teško zapaljiva, što je svrstava među bezbedne materijale koji u slučaju izbijanja požara posredno usporavaju širenje plamena. Kao redak nedostatak može se navesti to da po ovom podu baš zbog mekoće nije poželjno hodanje u štiklama. Tanka visoka potpetica praktično je predmet male ubodne površine, a velike snage pritiska, koji će pri svakom koraku ostavljati trajna udubljenja i oštećenja. No, zahvaljujući završnoj impregnaciji čak je i ta pojava ublažena jer habajući sloj plute nije direktno izložen, još i više kod daščanog poda zbog podrške lesonita.

Nikako ne treba zaboraviti ni to da plutu zbog načina eksploatacije krasi epitet apsolutno obnovljive sirovine pošto nakon žetve kore drveće nastavlja da živi i raste, a zbog neškodljivosti po okolinu epitet eco-friendly materijala.

Pluta - podovi za fitnes centar
Pluta – podovi za fitnes centar

Gledano iz ugla dekorativnosti, plutane pločice i daske mogu biti izrađene od delića različitih veličina, oblika i tekstura, što u startu znatno širi krug izbora, ali i obojene varijetetom boja i nijansi i tako uklopive u svaki ambijent. Tu su najpre tradicionalne sitno mlevene i nešto krupnije granule, zatim opiljci (takozvana ljuštena pluta), te „talasasta“ pluta, odnosno mešavina komada različitih veličina, koja zbog reljefastog izgleda može biti naročito efektna. Pod može biti izrađen u prirodnom tonu, što predstavlja neku klasiku, obojen u sve boje koje možete zamisliti ili, pak, šaran metodom mrljanja.

Pluta i mozaik

Još jedna jako interesantna opcija je mozaik od plute. Ovaj pod pravi se od čepova koji se seku na diskove, diskovi zatim ređaju jedan do drugog u modle od pleksiglasa koje se mogu postavljati bukvalno na svaku podlogu, a onda prazan prostor između njih popunjava malterom. Malter takođe može biti u boji, što ukombinovano sa šarama i motivima izvedenim bojenjem diskova može proizvesti jednu razigranu i veoma atraktivnu celinu. Celinu koju možete „obući“ u tačno određene nijanse prema sopstvenoj inspiraciji ili nahođenju tako da odgovaraju boji vašeg nameštaja ili, baš naprotiv, prave kontrast tom koloritnom konceptu. Pluta u sebi nosi dozu topline koju istog trenutka prenosi na ambijent, transformišući prostor u porodično gnezdo. Taj prizvuk doma koji mogu dati samo prirodni materijali i jeste bio povod za obnavljanje popularnosti i njen povratak na scenu, ali svakako ne treba zanemariti ni sva druga svojstva, koja za kupce u Srbiji predstavljaju možda čak i jači argument.

Piše: Jelena Mitrović, diplomirani novinar