Kada je reč o podnom grejanju onda se najčešće govori o tromosti tog grejanja. Neki govore da su im noge od podnog grejanja teške i da ono stvara prašinu. Tvrdi se da podno grejanje ne treba polagati ispod nameštaja, jer inače dolazi do toplotnog zastoja. Ispod tuševa i kada za kupanje takođe se ne smeju nalaziti nikakve cevi od grejanja, budući da dolazi do isušenja sifona. Kao podnu oblogu treba stavljati samo parket ili tepison? Što je istina kod ovih izjava?
I što se sve treba uvažavati kako bi podno grejanje besprekorno funkcionisalo?
Poznato je da se prašina nalazi u svakom stanu. No, ona ostaje na podu, budući da se predaja topline podnog grejanja uglavnom odvija preko vazduha. Vazduh se jedva pokreće, i prema tome ne može povlačiti za sobom prašinu. Naprotiv, kod radijatora se prašina na temelju konvekcijskog udela nalazi u vazduhu i može se udisati. Za nekoga ko je alergičan na kućnu prašinu radijatori predstavljaju problem. Površinsko grejanje osim toga brine o redukovanju vlažnosti u tepisonima. Dakle,mogućnost alergijski reakcija ste sveli na minimum. Stanari ostaju pošteđeni suvog vazduha od grejanja pomoću radijatora. Površinsko grejanje se brine za relativnu vlažnost vazduha i preporučuju ga u bolnicama. Ono što je dobro za bolesne ljude, ne može biti loše za zdrave, složićete se.
Topli pod nije zdrav?
S predrasudom o „teškim nogama“ pozabavilo se u jednoj studiji Evropsko udruženje za flebologiju (nauka o venama i oboljenjima vena). Pacijenti se nisu žalili da osećaju ispod tabana preveliku toplinu ili imaju osećaj hladnoće. Naprotiv, često su govorili o komforu.
Podno grejanje se ne može posmatrati kao faktor rizika za oboljenja vena. Sve ispitane osobe su bile zadovoljne. I izjava da podno grejanje jedino ima smisla kada je pod obložen pločicama, nije tačno. U načelu se mogu oblagati, uz uvažavanje maksimalnog otpora toplotne vrednosti od Rλ,B = 0,15 m2 K/W i uz odobrenje proizvođača: tepisoni, PVC-podovi, parket i laminat, keramičke pločice i ploče, prirodni klesani kamen, beton od klesanog kamena, industrijski podovi…
Kod svakog oblaganja potrebno se pridržavati nekih pravila. Ovde proizvođači sistema površinskog grejanja stavljaju na raspolaganje svoje dugogodišnje iskustvo.Dosta važan deo snage podno grejanje postiže i ispod nameštaja. Budući da je nameštaj, kako je poznato, mobilan, može se premeštati, pojavile bi se hladne površine, kada ispod ne bi bilo položeno grejanje. Toplina putuje vremenski usporeno prema hladnoj površini – čista fizika. Posledica toga je da bi u prostoriji u kojoj se boravi mogla nedostajati toplina koja je potrebna za postizanje željene temperature. I iz higijenskih razloga ne bi se smeli proizvoditi hladni, a time i loše prozračeni delovi površine. Budući da podno grejanje samo dva do četiri stepena ima veću temperaturu od temperature prostora, ne može biti govora o previše toplom podu. Isto tako bi se i površine ispod tuševa i kada trebale obložiti s cevima za grejanje. Protiv isušivanja sifona pomaže jednostavno pranje ili tuširanje s vremena na vrieme.
Maksimalna površinska temperatura prema normi DIN EN 1264 [1] ograničena je na 29º C iz zdravstvenih razloga. Taj slučaj ne pojavljuje se danas kod dobro izolovanih zgrada ili vrlo retko, do najnižih dimenzionisanih temperatura (do -14 º C). Jasne prednosti podnog grejanja su slobodni prostori. Ima više prostora na raspolaganju. Mali prostori dobijaju više mesta za montažu.
Još jedan plus je to što se od podno grejanje niko ne može očešati ili udariti o njega, niti estetski niti fizički, a ni deca se ne povređuju na uglovima i rubovima. Podno grejanje leži skriveno u podu,i time otpada i vandalizam. Ono što se ne vidi, ne može se ni razoriti.
Troškovi podnog grejanja
Troškovi za investitore nisu kod podnog grejanja viši nego kod grejanja sa radijatorima. To pokazuju mnogobrojna poređenja iz prakse. Razlika je samo u tome da monter treba isporučiti mnoge sastavne delove sistema, koje inače polaže polagač estriha, kao što su toplotna izolacija i izolacija od buke koraka(zvučna izolacija), rubna izolaciona traka i folijsko pokrivanje. Investitor ne plaća više, već samo više instalateru grejanja, a manje polagaču estriha.
Niski pogonski troškovi postižu se preko niskih temperatura sistema. Budući da je „radijator“ zapravo pod i da je on velike površine kao i sama prostorija, dovoljne su dosta niže temperature za dobar osećaj u prostoriji, nego što je to slučaj kod malih izvora grejanja. Temperatura u prostoriji može se podesiti dva stepena niže. To štedi oko 12% energije i novca. Mogućnost da se koriste toplotne pumpe, nudi se gotovo prisilno. To još više štedi novčanik i pomaže očuvanju životne sredine. Leti se podno grejanje može aktivirati u svrhu hlađenja. Hladna voda cirkulira kroz cevi. U sva četiri godišnja doba time se postiže ugodna klima prostora.
Nije svako podno grejanje isto
Važan je odgovarajući odabir sistema i korektna obrada, jer nije svako posno grejanje isto. Kako bi se sve napravilo ispravno i kako treba, potrebna je kvalitetna montaža. Treba imata na umeu da je podno grejanje u podu jedini „radijator“ koji je u stalnom kontaktu sa čovekom.Potrebna je velika pažnja kod ugradnje. Prethodni koordinacioni razgovor svih učesnika radova do kojega dolazi pre montaže doprinosi izbegavanju nepotrebnih šteta na estrisima i gornjim površinama.
Napokon, tačno planiranje se podrazumeva kao temelj za kasniju ugradnju. Sistemi podnog grejanja za cementni estrih koriste se u pravilu na području novogradnje. Ovde vredi da se podno grejanje tačno isplanira uz uvažavanje zahteva koje postavljaju toplotna i zvučna izolacija. Dokaz o toplotnoj zaštiti isporučuje važne informacije koje treba uvažiti. Ako se kod modernizacije uklanja stari pod sve do grubog betona, ti se sistemi mogu ugraditi i ovde. Primjenjuju se sistemi kod kojih se nešto može spajati.
Jednu posobnost nudi sistem lepljivih traka. Ovde su cevi fabrički napravljene sa trakom za lepljenje u spiralnom obliku koja se ozupčuje sa specijalnom folijom za lepljenje izolacionih ploča – potpuno bez alata. Norma DIN 1055-3 [6] i DIN EN 1991-1-1 [7] utvrđuju korisni teret za stambene objekte i za i industrijske zgrade. Prekrivanje estrihom kod cementnog premaza (CTF4) povećava se za 45 mm iznad cevi u stambenoj zgradi (2kN/m2), iznad 65 mm (3kN/m2), 70 mm (4kN/m2), sve do 75 mm (5kN/m2). Ovde bi se estrisi u skladu sa normom i s potvrdom o ispitivanju trebali redukovati na 30 mm u stambenim zgradama i na 45 mm.
To uštedi npr. u kući od 150 m2 stambene površine dobrih 4,5 tona estriha. Kroz minimum izvedeni estrih povećavaju se leti rashladne snage podnog hlađenja.
Efekat samoregulacije
Često se govori o lošoj regulaciji podnog grejanja – sve je to prošlost.
Prvo je važno znati na koji se način ostvaruje efekt samoregulacije: Ako neka prostorija pokazuje npr. temperaturu od 20º C i površinsku temperaturu podnog grejanja od 24º C, na raspolaganju stoji praktično oko 40 W/m2 toplotne snage.
Ako se sada temperatura prostorije povisi (npr. preko sunčevih zraka, broja osoba, vatre iz kamina) na 22º C, snaga podnog gresistemjanja se smanjuje na 20 W/m2. Ona daje 50 % manje snage, bez ikakvog zahvata korisnika.Kad podno grejanje jednom postavimo ispod naših nogu onda nije više jeftino raditi bilo kakve izmene. Stoga se na vreme uverite da će sistem funkcionisati besprekorno.
Nekad je potencijalni problem kod podnog grejanja predstavljalo začepljenje cevi sistema a danas, zahvaljujući savremenim cevima od specijalne plastike, bakra i aluminijuma, taj problem više nije ni približno izražen kao nekad.
Ako se sistem planira stručno i isto tako ugradi, kupac se može veseliti podnom grejanju sa mnogim prednostima.
Pri tome kod kupovine nije skuplje od grejanja sa radijatorima. A razlozi koji govore protiv podnog grejanja, trebali bi se ostaviti po strani, tamo gde i pripadaju, u priče iz bajke. Ako se sistem planira stručno i isto tako ugradi, kupac se može veseliti podnom grejanju sa mnogim prednostima. Pri tome kod kupovine nije skuplje od grejanja sa radijatorima. A razlozi koji govore protiv podnog grejanja, trebali bi se ostaviti po strani, tamo gde i pripadaju, u priče iz bajke.
