Industrijski podovi Omiljena vrsta betona – Ferobeton

Omiljena vrsta betona – Ferobeton

0
Većina industrijskih podova, čak 60%, urađena je u ovom materijalu

Skoro kubni metar betona po glavi stanovnika planete proizvede se godišnje, čineći ga najrasprotranjenijim materijalom koji je stvoren ljudskom rukom. U sferi podova kao materijal odličnih karakteristika i pristupačne cene specijalna vrsta betona naišla je na široku primenu: ferobeton je izuzetno pogodan za industrijske podove, ali sve više prisutan i u komercijalnim objektima.

Ferobeton je materijal relativno velike snage i otpornosti. Širom sveta, naročito u zemljama u razvoju, ovaj materijal koristi se u izgradnji objekata jer je otporniji na vatru, zemljotres, nepogode i odoleva zubu vremena bolje od lokalnih materijala kao što su drvo, kamen i sl.

Svoju popularnost stekao je i u nautičkoj gradnji. Do pojave savremenih materijala specijalnih karakteristika bio je među zahvalnijim materijalima za izgradnju brodova, da bi se zatim istakao i na polju skulpturalne arhitekture.

Ferobeton je specijalna vrsta betona nastala u hladnim krajevima. Vezivanje betona je egzotermna hemijska reakcija, što znači da dolazi do oslobađanja temperature. I pored toga, usled niskih spoljnih temperatura javio se problem ugradnje betona.

Dolazilo je do srmzavanja, odnosno mržnjenje habajućeg sloja i raspadanja površinskog sloja betona. Kao rešenje nametnula se ugradnja grejača što je obezbedilo samoočuvanje donjeg sloja betona ali i ubrzalo vreme isušivanja.

Dalji pokušaji očuvanja gornjeg sloja betona odnosili su se na bacanje čeličnih opiljaka preko sveže ugrađenog betona i priključivanje niske naposke struje direktno u beton.

Čelični opiljci, odnosno ferum, dobili su ulogu provodnika i grejali, a time i održavali temperaturu površinskog sloja u plusu. Stvoren je beton koji i pri niskim temperaturama može da postigne potrebnu čvrstoću a kome ni kasnije niske temperature ne smetaju. Zbog dodatog feruma nazvan je ferobeton.

Ferum je sklon oksidaciji i zbog toga je habajući sloj ferobetona imao slabu tačku pri kontaktu sa vodom i vazduhom. Radi izbegavanja oštećena, dodavani su čvrsti agregati koji nisu skloni oksidaciji, kao što su čelični opiljci od nerđajućeg čelika, korund – kamen koji je po tvrdoći odmah iza dijamanta, i kvarc, tek nešto slabiji od korunda.

Prednost ovog materijala je velika otpornost na habanje, velika pritisna čvrstoća, trpi fizička i mehanička opterećenja

Većina industrijskih podova, čak 60%, urađena je u ovom materijalu. Razlog tome su odlične karakteristike ali i niska cena. Ferobeton važi za najjeftiniji industrijski pod. Iako pretežno primenjivan kao završni sloj industrijskih podova, sve češće se ovaj materijal sreće i u mnogim poslovnim i komercijalnim objektima.

Najčešće je zastupljen u industrijskim halama, pri magacinskim podovima, distributivnim centrima, garažama, megamarketima i salonima, kao i na mnogim benzinskim pumpama i servisima.

Prednost ovog materijala je velika otpornost na habanje, velika pritisna čvrstoća, trpi fizička i mehanička opterećenja, otporan je na udarce, ne spada u klizave podove i sprečava prašenje betona koje primenom impregnacionih premaza potpuno i eliminiše.

Takođe, povećava otpornost betona na ulja, mraz i soli. U istom zahvatu kada se vrši betonaža ugrađuje se i fero posip tako da nema naknadnih radova na podu. Usled ovih karakteristika važi za dugotrajan, izdržljiv i ekonomičan materijal što je uzrokovalo njegovu široku primenu.

U istom zahvatu kada se vrši betonaža ugrađuje se i fero posip tako da nema naknadnih radova na podu

Ima odlične mehaničke performanse, lak je za održavanje i može da se izvede u prirodnoj boji betona – svetlo sivoj, ali i u raznim drugim bojama što ga čini naročito pogodnim za primenu u različitim tipovima objekata.Zahvalan je za primenu u svim objektima gde se zahteva otpornost na teža opterećenja i glatka površina poda.

Jedna od karakteristika ferobetona na koju treba obratiti pažnju je ograničeno vreme vezivanja. Stoga je veoma važno pravilno rukovati sa ovim materijalom, kao i obraditi ga do glatke površine takozvanog crnog sjaja radi obezbeđivanja jednostavnih budućih sanacija i popravki.

Ukoliko to nije slučaj i ne rukuje se adekvatno pri obradi ovog materijala, dolazi do nepotrebnih dodatnih troškova. Sanacije u tom slučaju se mogu vršiti jedino nanošenjem novog sloja industrijskog poda što je daleko skuplje i neisplativije.

Ferobeton se ugrađuje tako što se u ravnomernom sloju posipa po sveže izlivenoj betonskoj ploči u jednoj ili dve faze. Nakon što se ukloni ili ispari voda sa površine svežeg, vlažnog i kompaktnog betona odgovarajući deo praška se rasuje jednako na ploču. Prva količina treba da se utisne u beton po površini i odmah zatim se posipa drugi deo.

Ima odlične mehaničke performanse, lak je za održavanje i može da se izvede u prirodnoj boji betona

Obrada se vrši ručnim ili mašinskim gletaricama dok se smesa u potpunosti ne utisne u svežu betonsku podlogu iz koje uzima potrebnu količinu vode. Obrada se vrši u više navrata dok se ne ostigne u potpunosti glatka površina i ugradnja se ne sme prekidati sve dok se u celosti ne obrade započete betonske plohe.

Jedina mana ferobetona može biti što iziskuje prisustvo manualne snage i nepogodnost za industrijsko nanošenje, što ga čini nepodobnim za korišćenje u zapadnim zemljama. Ukoliko u njemu ostane vazduha, usled suvoće primenjene mešavine, ili se ne istisne sav vazduh pri mokroj fazi ugradnje, može uzrokovati pojavu vode pri sušenju materijala i može doći do rđanja ojačanja i slabljenja njegove jačine i otpornosti.

Stoga je veoma bitno rukovanje ovim materijalom prepustiti za to obučenima.