Magacinski prostor slovi za sredinu vrlo specifičnih zahteva. Iako, načelno, pripadaju grupi industrijskih objekata, skladišta su, pokazalo se kroz praksu, mesta na kojima važe samo za njih karakteristična pravila. Nije sporno da se, imajući u vidu tu opštu definiciju i namenu, u njima svakako instaliraju industrijske podne obloge koje po izdržljivosti, otpornosti i veku trajanja mogu odgovoriti najvećim izazovima, ali je način na koji se to čini tipičan i po doslednosti se razlikuje u odnosu na objekte proizvodno-obradnog profila.
Pre svega, skladište je mesto na kom je smeštena velika količina robe koja se često meri tonama, zbog čega mora biti savršeno suvo i odgovarajuće temperature vazduha. Različiti proizvodi imaju različite rokove trajanja i u trenutku dopremanja se još uvek ne zna koliko će vremena provesti u magacinu, ali bilo bi optimalno da se prosečna temperaturna vrednost prostora kreće oko 8 stepeni iznad nule, uz dozvoljena odstupanja od jedan do dva stepena gore-dole. Sve izvan toga dovodi robu u opasnost od smrzavanja, ili još gore pregrevanja, a u krajnjem do nepredviđenog kvarenja.
Nije slučajna formulacija „čuvati na suvom i tamnom mestu “koja je navedena na skoro svim proizvodima, bez obzira da li su trajni ili polutrajni. Izloženost direktnoj sunčevoj svetlosti i toploti može uzrokovati promenu fizičkog sastava u smislu konzistencije, koja je u nekim slučajevima nepopravljiva, a dobro nam je poznato koliku štetu nanosi dejstvo vlage i buđi, bilo da se radi o hrani i prehrambenim sirovinama, odeći, knjigama, drvnoj građi ili drugim građevinskim materijalima i komponentama.
PORED STANJA ZIDOVA i postojanja/nepostojanja sistema ventilacije, pravilno odabrana obloga za pod u skladištu i montaža u skladu sa uputstvima ključno će doprineti maksimalnoj upotrebljivosti i dugom životnom veku objekta.
U poslednje vreme u oblasti projektovanja magacinskog prostora kao sve popularniji tip objekta zastupljeno je visokoregalno skladište. Radi se o skladištu koje se sastoji iz velikog broja visokih polica – regala smeštenih po spratovima od poda do plafona, koncipiranog tako da se primenom metode vertikalnog skladištenja po nivoima štedi na horizontalnoj kvadraturi. Generalno, bilo koji magacin prilikom izgradnje ili obnove po pitanju podne instalacije predstavlja težak zadatak zbog učestalosti saobraćaja ljudi i vozila, i iziskuje čvrstu, kompaktnu, neoštećenu baznu podnu ploču preko koje će ići završna obloga. Kada je umesto standardnog skladišta u pitanju visokoregalno, situacija se dodatno usložnjava.
Naime, visokoregalno skladište je objekat u kom je prostor sasvim drugačije raspoređen. Sastoji se iz skladišnog predprostora, hodnika i regala, a po njemu se većinu vremena retko kreću pešaci, uglavnom posebne transportne mašine – masivni paletari i viljuškari sa prilagođenom, visinskom hidraulikom. Regalni hodnici su putevi osmišljeni za prilaz svakom pojedinačnom regalu, i mogu biti široki (kada je hodnik najmanje 1m širi od transportnog vozila sa teretom), ili uski (sigurnosna udaljenost je manja od 1m). Hodnici su mesta na kojima se beleži najveći broj prolazaka vozila u toku radnog dana, a samim tim vrši najveće opterećenje na pod, zbog čega predstavljaju kritičnu tačku u objektu, na kojoj naročito mora biti postavljena izrazito otporna obloga.
I dalje nije retka pojava za videti magacin u kom je u svojstvu poda ostavljena cementna košuljica bez završnice. Podna površina je uglavnom velika i vlasnici se na ovaj potez odlučuju radi uštede, računajući da industrijski pod i nije baš neophodnost, jer ravnajući sloj „vrši posao“.
Upravo ta kratka rečenica u samo dve reči oslikava rizičan način razmišljanja koji kad-tad bude uzrok nezgoda na radu. Ma koliko kvalitetno urađena, cementna košuljica je ipak samo podloga. Podloga koja, čak i da je savršeno ravna i izlivena iz svega par delova, svejedno mora imati barem nekoliko dilatacionih i tranzitnih fugni, i koja će od intenzivne eksploatacije neminovno ispucati.
Za rentabilan rad u magacinu mora biti obezbeđena besprekorno prohodna i funkcionalna podna površina po kojoj saobraćaj može da teče 24 sata bez prestanka. U visokoregalnom skladištu zahtevi su zbog karakteristične segmentiranosti prostora svakako stroži, a od njihovog ispunjenja zavisi da li će se transporteri moći kretati efikasno, bez nepotrebnih zastoja i kvarova.
Nema mnogo obloga koje mogu odgovoriti ovom zadatku. Zbog izražene izdržljivosti, dugog životnog veka i prihvatljive cene jedan od čestih izbora je industrijski epoksid.
EPOKSID je podna smola koja se izliva na beton ili estrih, poznata po tome da traži potpuno čistu i izrazito ravnu podlogu.
Stoga instalaciji mora da prethodi mehaničko čišćenje podloge ako se radi o starom, zamašćenom i zaprljanom betonu, i temeljna priprema u smislu konzervacije i reparacije svih pukotina ukoliko ih ima, te regulisanja neravnina samonivelatorom.
Ako je slučaj takav da se ova obloga postavlja u novoizgrađenom magacinu, tada je obavezno da se betonska ploča uradi mašinski, uz primenu laserske metode ravnanja. Iako deluju pomalo prezahtevno, predradnje će se nesumnjivo isplatiti – epoksid se izliva u tankom sloju od svega par milimetara, a ako ga postavite preko baze sa udubljenjima ili izbočinama nekad čak i mali defekt prilikom podizanja i premeštanja tereta može narušiti ravnotežu vozila i izazvati prevrtanje.
Epoksidni podovi trpe opterećenje visokog stepena, otporni su na mnoge teške hemikalije i sve industrijske deterdžente, a zbog monolitnog sastava se lako održavaju standardnim higijenskim sredstvima i ispunjavaju najviše sanitarne normative. To znači da se mogu instalirati u skladištu proizvoda iz svih grana hemijske industrije, a pošto su elektroprovodljivi biće dobro rešenje i za skladišta lako zapaljivih materija.
Sve industrijske podove između ostalog odlikuje odolevanje jako visokim i niskim temperaturama. Međutim, u skladištu kao temperaturno stabilnom prostoru ovo svojstvo nije od naročitog značaja. Sav akcenat je na prometu ljudstva, robe, vozila i propratnog inventara, tako da prema tome treba orijentisati i izbor podne obloge. Sasvim je uobičajeno da magacinski pod svakodnevno trpi opterećenje od težine viljuškara, točkova ručnog paletara i tovarnih kolica koji su malog prečnika i često čelični. Takođe nije retka situacija da zaposleni po njemu vuku pune i prazne kutije, kolica za kupovinu napunjena robom koju treba poređati po rafovima ako je u pitanju magacin supermarketa, ili palete koje premeštaju sa jednog mesta na drugo.
Iako su dosta otporni, epoksidni podovi u određenim slučajevima ovakvu eksploataciju ne mogu da izdrže do kraja procenjenog vremenskog perioda bez ikakvih oštećenja. To će naročito biti slučaj tamo gde je instaliranje poda mimo uputstva rađeno na temperaturi nižoj od 15 ili višoj od 25 stepeni, i gde nisu ispoštovani osnovni skladišni normativi po pitanju ograničenja osvetljenosti pa ima dosta prozora.
Jedna od retkih mana epoksida je ta da je UV neotporan, i ponekad se desi da na glavnim eksploatacionim tačkama pod ispuca i odvoji se od podloge. U takvim objektima i na području regalnih hodnika kod visokoregalnih skladišta je u startu bolje primeniti neku drugu oblogu, kao što je recimo poliuretan.
POLIURETANI su manje čvrstoće, a elastičniji i fleksibilniji od epoksida, što znači da mogu na duže staze bolje da podnesu i amortizuju dejstvo težine mašina.
Ipak, ako govorimo o okruženju sklonom namernim i nenamernim mehanički nanetim oštećenjima, što se tiče rezistentnosti uz potpuno zadržavanje strukturnog integriteta, ako finansije dozvoljavaju, iz celokupne ponude poliuretana pažnju bi trebalo usmeriti na, više puta s razlogom pominjani, malterski podni sistem. Kao što naziv sugeriše, PU malter koncipiran je kao tvrda i kompaktna obloga napravljena da izdrži, rečju, sve čemu je izložena. Ne samo što je otporna na sve moguće vidove izrabljivanja poda i gruba oštećenja kao posledicu nemarnog postupanja, ova samorazlivajuća obloga izrazito je tolerantna na podložnu vlagu i nusproduktnu vlagu prostora, što je od esencijalne važnosti upravo u objektima kao što su skladišta.
Poliuretanski malter može se postavljati na betonu starom svega nedelju dana, a pošto brzo očvršćava po njemu se može hodati 12 sati nakon aplikacije, a uspostaviti pun saobraćaj nakon 48 sati. Ima tri varijante – standardnu, protivkliznu, i heavy duty namenjenu ekstremnim uslovima rada, a za potrebe magacina biće dovoljna neka od prve dve.
Naravno, pod u skladištu uvek može biti betonski ako je to želja investitora, ali ne tako što će se betonska podna ploča ostaviti kao habajući sloj, već instaliranjem ferobetona.
FEROBETON je slojevita konstrukcija koju čini podložni beton, hidroizolacija, glavni noseći sloj armiranog betona, i na kraju ferobeton – impregnirani završni sloj po kome je nazvan ceo sistem.
Ferobeton je agregat opiljaka nerđajućeg čelika i minerala kvarca ili korunda, koji se prilikom instalacije kao suvi posip u dve ruke nanosi na tek izliven noseći sloj armiranog betona, a potom u njega utiskuje pomoću ručne ili mašinske gleterice. Proces posipanja i utiskivanja traje u kontinuitetu 24 sata jer je time neophodno istovremeno istisnuti sav vazduh iz obloge i dobro uglačati habajuću površinu. Uglačan pod treba 48 sati da odstoji prekriven najlonom, a iza toga sledi usecanje dilatacionih fugni.
Pošto je betonskog porekla kod ferobetona isto moraju da se rade fugne, ali za razliku od košuljice ovde se popunjavaju elastičnim kitom kada odigraju svoju ulogu. Sve ukupno radovi na postavljanju ferobetona traju intenzivno nedelju dana, a upotreba poda se ne preporučuje pre nego što isteknu pune tri nedelje. To možda u poređenju sa poliuretanom deluje predugo da bi skladište bilo van funkcije, ali ferobeton je pod na koji vredi čekati jer nudi podjednako dobru čvrstoću ali po povoljnijoj ceni, a njegova polumatirana, savršeno glatka, a istovremeno neklizajuća površina, biće odgovarajući poligon i za najprometnija skladišta.
Autor teksta: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
