Parketi i laminati Laminat NEKAD i SADA

Laminat NEKAD i SADA

Laminat

Laminat NEKAD

Prvobitni laminati bili su sastavljeni iz više slojeva drveta i drugih materijala koji su međusobno bili spojeni smolom. Iako nisu predstavljali puno drvo, svojim izgledom mogli su da pariraju i najboljim drvenim podlogama. Sa druge strane, budući da se radi o lameliranom višeslojnom proizvodu, njegova otpornost na fizički pritisak i veliku frekventnost pokazala se kao odlično rešenje za podove koji su „po prirodi posla“ najviše izloženi pritisku.

Velika otpornost, stabilnost, lako održavanje i postavka (iako se on tada postavljao lepljenjem), niska cena na tržištu i veran izgled drveta, uticali su na to da laminat zauzme značajno mesto na tržištu podnih obloga.

Upravo zahvaljujući tome, laminat je postao predmet stalnog usavršavanja i dorađivanja, a sa razvojem industrije izložen različitim mašinskim procesima i oplemenjen raznim primesama. Rezultat svega toga je evoluirani laminat, laminat novog doba, koji nema nameru da se zaustavi na sadašnjem nivou.

Laminat
Laminat

Laminat SADA

Moderni, savremeni laminati sastavljeni od više, različitih materijala, veliku pažnju posvetili su središnjem sloju koga čine vlaknaste materije velike gustine. Sve češće u svom sastavu imaju 80, 90, pa čak i 100% drveta čija su vlakna prerađena na visokoj temperaturi i međusobno spojena smolom, stvarajući izuzetno jaku površinu. Zahvaljujući njoj, današnji laminati su daleko otporniji na vlagu, što je bio veliki problem ne samo kod nekadašnjih laminata nego i drvenih podloga. Pored vlage, središnji sloj pruža i veliku otpornost na dinamički pritisak usled velike frekventnosti ljudi, kao i stalni pritisak od nameštaja i eventualnih sprava u prostoru u kome se nalazi.

Veliki značaj otpornosti i stabilnosti laminatnog poda, pruža i njegov donji sloj koji se postavlja na podlogu. Za pravilno funkcionisanje i potpuni ugođaj, donji sloj mora potpuno leći na podlogu, koja mora biti ravna, bez ikakvih neravnina koje bi dovele do podizanja laminata, njegovog oštećenja i nepravilnog funkcionisanja.

AUTOR TEKSTA: Snežana Trtica Graovac, novinar