Industrijski podovi su sa novim trendovima i tendencijama u arhitekturi i dizajnu postali izuzetno privlačni kao podne površine ne samo u industrijskim već i u stambenim, poslovnim i javnim objektima. Često se industrijski podovi u tipologijama koje nisu industrijske koriste u „sirovom“ stanju kako bi podvukli industrijsku atmosferu koju dizajner želi da napravi u prostoru ali neretko se koriste i u svojoj dekorativnoj formi.
U trendu: Retro izgled vašeg prostora
Kada se govori o industrijskim podovima u enterijerima stambenih, poslovnih i javnih objekata najčešće se misli na podove od betona. Međutim, iako je beton glavni materijal izbora kada se radi o ovim podovima u poslednje vreme se i gumeni podovi sreću češće nego ranije. U ovom tekstu ćemo se baviti upravo podovima od betona, kao dominantnim izborom kada se radi o materijalima za industrijske podove. Iako se pod od linoleuma može takođe nazvati industrijskim podom on neće biti spominjan u ovom tekstu iz prostog razloga što se već decenijama koristi jednako uspešno i kao industrijski pod i kao pod u drugim tipologijama objekata.
Betonski podovi se svakako koriste u objektima različitih tipologija, samo što je, za razliku od industrijskih podova od betona, kod drugih tipologija betonski pod uglavnom pokriven, a može se reći i sakriven, različitim podnim oblogama kao što je parket, laminat, keramičke pločice i slično. Ukoliko se dizajneri i korisnici prostora odluče da pod od betona ipak bude vidljiv onda se treba imati u vidu da će ovakav pod biti veoma važan deo dizajna i da će celom prostoru davati posebnu atmosferu.
Iako je upravo draž betonskog poda i razlog za njegovu upotrebu njegov industrijski izgled, danas zahvaljujući modernim tehnologijama beton ne mora da ima sirovi izgled, da bude siv i deluje kao da je pre deo neke fabrike nego unutrašnjeg prostora. Danas su dizajnerima na raspolaganju različiti betoni kao što su betoni u boji, betoni bojeni kiselinama, betoni sa epoksidnim premazima, polirani betoni, štampani betoni i tako dalje. Ipak, bez obzira na završnu obradu, betonski podovi ipak zadržavaju deo svog fabričkog šarma i atraktivnosti.
Kada se radi o betonima koji su u boji, ovaj efekat se postiže dodavanjem pigmenta u mešavinu betona. Najčešće se sloj betona sa pigmentom to jest obojeni beton, javlja kao završni sloj određenog elementa. Obojeni beton nije ekskluzivno vezan samo za podnu površinu već se može naći i na svim drugim elementima od betona kao što su grede, zidovi, stubovi i tako dalje. Čak i mnogo veći elementi kao što su mostovi mogu biti izgrađeni sa završnicom od obojenog betona.
Obojeni beton, to jest beton sa dodatkom pigmenta se može naručiti od proizvođača betona a upravo će proizvođač koji u ponudi ima ovakav proizvod imati i paletu boja iz koje će se moći izabrati željena nijansa. Sledeći na listi betona je beton obojen kiselinom. Kada se govori o ovom betonu ne govori se o načinu bojenja površine već o hemijskoj reakciji koja se dešava između „premaza“ i betonske površine. Mešavina vode, mineralnih soli i određena količina kiseline nanosi se na betonsku površinu. U ovom procesu dešava se hemijska reakcija između kiseline koja je rastvorena u vodi sa postojećim mineralima u betonu, pre svega sa krečnjacima. Tokom jednog do četiri sata, koliko ovaj proces traje to jest koliko dugo se betonska površina natapa rastvorom vode i kiseline, stvaraju se fini zemljani tonovi na površini betona.
Površina se zatim intenzivno očisti kako bi se otklonio višak kiseline i pigmenta i neutralizuje rastvorom amonijaka ili sode bikarbone. Prilikom korišćenja sode bikarbone beton će duže zadržati intenzivniju boju i manje će bledeti pod uticajem sunčevih zraka. Ovakav beton može biti veoma dekorativan i delovati izuzetno rustično kako u enterijerima tako i u eksterijerima. Dodatno, ovakvi podovi mogu imati zaštitni sloj od epoksida koji im može davati visoki sjaj. Sličan efekat može se dobiti i ukoliko se upotrebljavaju boje rastvorene u vodi – betonska površina delovaće translucentno.
Glavna razlika je što se kod upotrebe rastvora sa kiselinom dešava hemijska reakcija koja menja samu strukturu betona dok se kod boja rastvorenih u vodi zapravo nanosi sloj na površinu betona. Ono što se danas često viđa kod betonskih podova su epoksidni premazi. Epoksidni premazi se koriste kao zaštitni sloj za betone koji su ili obojeni ili tretirani kiselinom kako bi ih zaštitili i kako bi se boja održala duže. Međutim, pojedini epoksidni premazi su u boji tako da i sami po sebi mogu biti dekorativan element.
Poliran beton je već dugo vremena na tržištu i upravo ovaj beton daje prostoru u koji je ugrađen industrijski i sirov izgled. Danas se doduše polirani beton često „rezbari“ to jest na njega se ucrtavaju različite šare i dezeni. Polirani beton može biti različitog nivoa sjaja. Polira se specijalnim mašinama i u zavisnosti od toga koji nivo sjaja se želi postići toliko puta se mašinom prelazi preko betonske površine. Štampani beton je noviji izum koji postaje sve popularniji, ali se pretežno koristi u eksterijerima. Betonska površina se „štampa“ tokom izlivanja betona.
Ovo svojevrsno štampanje se izvodi tako što se na sveže izliveni beton pomoću specijalnog otiska pravi šara. Ovaj otisak je uglavnom ploča koja ima reljef u obliku određene šare. Često se kod štampanog betona koristi obojeni površinski sloj betona i upravo se na njega utiskuje šara.
Beton je veoma zahvalan element koji se jednako uspešno može koristiti u industriji ali i u ostalim tipologijama. On može zadržati svoj industrijski, hladan i ozbiljan izgled ili biti dekorativan zahvaljujući modernim tehnologijama i tehnikama obrade. Beton je veoma lak za održavanje i dosta povoljan u odnosu na druge vrste podova. Takođe, dekorativni beton može u velikoj meri da utiče na atmosferu u prostoru i na sveukupan vizuelni ugođaj.
Autor teksta: Irma Talović d.i.a.
