Renomirani proizvođači podnih masa za izravnavanje još uvek proizvode proizvode na bazi cementa i anhidrita. Širom Nemačke udeo masa za izravnavanje na bazi anhidrita (gipsa) iznosi približno 10%, s tim da je razlika između istočnih i zapadnih pokrajina još izraženija. Nove istočne pokrajine još uvek imaju 40% do 50% udeo gipsanih masa za izravnavanje, dok se na zapadu taj udeo kreće između 5% i 10%. To postavlja pitanje – kada koristiti masu za izravnavanje na bazi gipsa, a kada na bazi cementa?
Nakon što pogledamo podatke u tehničkim listovima proizvođača, sa obe grupe proizvoda moguće je pokriti praktično celokupan spektar zahteva ugradnje podnih proizvoda. Značajne razlike, povezane sa specifičnim svojstvima materijala i njihove posledice, korisniku postaju uočljive tek nakon pažljivog čitanja.
U pogledu pripreme podloge, za polaganje podnih obloga i drvenih podova razlike su sledeće:
- Cementne mase za izravnavanje gube masu (skupljaju se) prilikom stvrdnjavanja, zbog čega dolazi do pojave relativno visokih naprezanja (zavisno od kvaliteta proizvoda) i s tim je povezana izrazita sklonost za pucanjem. Kod masa na bazi gipsa, naprezanja praktično ne postoje;
- Cementne mase za izravnavanje kod dugotrajnog mešanja vežu na sebe vodu, zbog čega se u debljim slojevima (> 3 mm) brže suše. Mase na bazi gipsa vodu vežu vrlo brzo, te je zbog toga sušenje fizičko, što kod debljih slojeva znači relativno dugo vreme sušenja. Brzomontažni građevinski sistemi, koji se suše do faze polaganja podne obloge u samo jednom satu, zbog toga je moguće izvesti samo cementnim materijalima;
- Cementne mase za izravnavanje, u standardnim konfiguracijama, postižu visoke čvrstoće. Visoko-kvalitetni proizvodi na bazi cementa imaju površinsku čvrstoću od 30 do 40 N/mm2, dok za odgovarajuće anhidritne proizvode iznosi od 25 do 35 N/mm2;
- Kratkotrajni prodor vlage, npr. kroz fuge na keramičkim pločicama, vrlo malo utiče na čvrstoću cementnih masa za izravnavanje, dok mase na bazi gipsa značajno gube na čvrstoći pod uticajem vlage.
U praksi, izbor materijala, po pravilu, zavisi od propisanih parametara u skladu sa zahtevima projekta. To su u prvom redu vrsta podloge, vrsta podne obloge, te način korišćenja prostora. U gore opisanim razlikama, u pogledu propisanih projektnih zahteva, postoje određeni primeri korišćenja u praksi, u kojima svaki od materijala ima određene prednosti.
Podloga:
LIVENI ASFALT: zbog visokog koeficijenta termičkog rastezanja i viskozno elastičnih svojstava liveni asfalt je vrlo osetljiv na temperaturne promene i spoljna opterećenja. Potencijalnih mogućih oštećenja je bezbroj. Stari liveni asfalt potrebno je temeljno pripremiti anhidritnim masama gde god je to moguće. I novi fino-zrnasti liveni asfalt možete pripremiti s „nisko-naprezanom“ cementnom masom u ograničenog debljini sloja (najviše 3 mm).
MEŠOVITA PODLOGA SASTAVLJENA OD RAZLIČITIH MATERIJALA: mešovita podloga vrlo često se javlja u slučajevima izmena projekta koji je u toku. U tom slučaju kao rešenje preovlađuju mase na bazi gipsa.
IVERICA / SUVI ESTRISI: čak ako su iverica i montažni estrih izvedeni u skladu sa propisima, pod opterećenjem se očekuje veći stepen deformacija nego što je uobičajeno u slučaju cementnih ili anhidritnih estriha. Upotrebom masa na bazi gipsa, po potrebi ojačanih vlaknima, iste su izložene većim deformacijama usled opterećenja.
Površinske obloge / mehanička opterećenja:
Elastični materijali od gume zahtevaju najveću površinsku čvrstoću mase za izravnavanje. Visoka otpornost gumenih obloga na paropropusnost vrlo efikasno sprečava isparavanje zaostale vlage iz mase za izravnavanje i disperzivnih lepkova. Zbog toga su za takve obloge najprimerenije cementne mase visoke čvrstoće.
Zbog dimenzionalnih promena usled uticaja vlage, kod drvenih podova javljaju se visoke sile smicanja između drveta i podloge. Zbog toga za tu namenu primereni su cementni proizvodi visoke čvrstoće. Vrsta i dimenzije drveta takođe igraju značajnu ulogu zbog čega treba slediti uputstva proizvođača.
Na vlažnim površinama, keramičkim pločicama ili prirodnom kamenu, još pri ugradnji potrebno je poštovati intenzivnu izloženost vlazi. To praktično u potpunosti isključuje upotrebu masa na bazi gipsa.
Ukoliko su obloge izložene visokim mehaničkim opterećenjima zbog intenzivnog prometa (npr. viljuškari), preporučljivo je ugraditi cementnu masu za izravnavanje visoke čvrstoće.
Gornji primeri pojašnjavaju zbog čega je upotreba masa za izravnavanje na bazi gipsa definisana, u prvom redu, vrstom podloge, dok su mase na bazi cementa primerene za zahtevne podloge izložene velikim mehaničkim opterećenjima. U međuvremenu, u praksi je bezbroj mešanih primera u kojima u obzir dolaze obe vrste masa. Tabela u nastavku daje kratak pregled navedenog. Odmah ćete prepoznati kombinacije podloge i obloge za koje nema automatski definisanog rešenja, na primer stari liveni asfalt/gumena obloga ili iverica /drveni pod. Čak i za takve zahteve postoje odgovarajuća sistemska rešenja, korišćenjem specijalnih namenskih proizvoda ili razdvajajućih sistema. U takvim slučajevima preporučujemo da zatražite savet stručnjaka.
Članak je pre svega sastavljen kao brz orijentacioni pregled različitih svojstava proizvoda. Projektni uslovi i želje korisnika na kraju su stvarni kriterijumi za izbor materijala. Uzin-ova tehnička služba sa zadovoljstvom će vam odgovoriti na pitanja, te vam pružiti potrebne tehničke informacije i savete.
Autor: Dr. Norbert Arnold – Direktor tehničkog razvoja proizvoda
UZIN UTZ Srbija d.o.o.
Bulevar Peka Dapčevića 43, 11010 Beograd
T: +381 11 3989 050
F: +381 11 3989 088
office@unihem.rs
www.uzin.rs
