Veštačka trava se nekada mogla sresti samo na sportskim terenima, ali danas je sve više viđamo u javnim i privatnim objektima. Lepog izgleda, laka za postavljanje i održavanje, ne čudi zašto je ova podloga postala popularna tokom vremena. Veštačka trava načinjena je od sintetičkih vlakana tako da podseća na pravu travu. Tokom vremena izrada i tehnologija ove podloge je evoluirala, tako da današnja veštačka trava veoma podseća na pravu. Veštačka trava je prvo počela da se primenjuje na sportskim terenima kod sportova koji se i inače igraju na travi.
Upotreba ove podloge je i danas najrasprostranjenija u sportskim arenama. Glavni razlog za upotrebu veštačke trave u ovakve svrhe je lako održavanje: veštačka trava je vrlo otporna na habanje koje je kod sportskih terena neizbežno, ne zahteva navodnjavanje niti košenje.
Veštačka trava za sportske terene
Mnogi pokriveni ili polupokriveni sportski tereni imaju velike probleme sa uzgojem prirodne trave zbog nedostatka sunčeve svetlosti tako da je za ovakve prostore veštačka trava bila pravo rešenje. Podloga nalik travi se razvijala od 1940tih i to za potrebe sporta i sportista.
Bio je to materijal nalik gumi na kojem su atletičari trenirali. Veštačka trava se u drugoj polovini 60tih godina prošlog veka počela koristiti na sportskim terenima i za jednu deceniju upotrebe dostigla je veliku popularnost.
Tokom 70tih se naširoko koristila na igralištima terenima i stadijumima u SAD-u i Kanadi, kako u zatvorenom tako i na otvorenom prostoru. Zanimljiv podatak vezan za ovaj materijal, tokom 60tih godina predstavljen i na trkalištima za konje, je da su na početku mnogi džokeji odbili da jašu na ovoj prvoj podlozi nalik veštačkoj travi jer su je ocenili kao nesigurnu.
Gumena podloga je bila klizava i tvrda, i učesnici su se bojali povreda, kako džokeja tako i konja. Kasnije je podlozi dodata baza od peska što je umnogome omekšalo ovu gumeniziranu podlogu, ali je konjički sport i dalje ostao skeptičan prema njoj. Šira upotreba veštačke trave u konjičkom sportu desila se kasnije, kako se materijal razvijao i menjao.
Prva generacija veštačke trave je često bila kritikovana kao izuzetno izdržljiva ali skupa i nepogodna za atletiku zbog svoje abrazivne i nefleksibilne površine što je često uzrokovalo povrede sportista. Međutim, vremenom se podloga menjala i usavršavala.
Baza za veštačku travu je dodavana i modifikovana postavši višeslojna, vlakna su dobila distancere koji su je održavali uspravnom, za vlakna su se počeli koristiti različiti materijali, između ostalih i reciklirana guma, koji su doprineli udobnijem korišćenju podloge ali i smanjenju cene prilikom proizvodnje veštačke trave.
Različiti dodaci koji su doprinosili prirodnijem kretanju po podlozi su plasirani na tržište, kao, na primer, obuća sa posebnim đonom.
Tokom vremena, veštačka trava je bila mnogo popularnija u SAD-u nego na evropskom kontinentu, ali početkom dvadesteprvog veka ovo se počinje menjati. Danas se veštačka trava sreće i na evropskim sportskim terenima. Jedan od važnih razloga je činjenica da veštačka trava ne zahteva navodnjavanje.
Upotreba veštačke trave
Veštačka trava se najviše upotrebljava na sportskim terenima i igralištima, najčešće zatvorenim, kada nema dovljno uslova za uzgoj i održavanje prirodne trave. U teoriji, veštačke podloge, bilo da je u pitanju trava ili druge podloge, mogu se koristiti ili su testirane za mnogobrojne sportove, uključujući atletiku, streljaštvo, badminton, kriket, fudbal, američki fudbal, ragbi, golf, mini-gold, tenis i mnoge druge. Posle fudbala, sport u kojem se najviše koristi veštačka trava je golf.
Osim sporta, veštačka trava se koristi i za dekoraciju na otvorenim površinama, kako javnim tako i privatnim, u baštama, dvorištima, na balkonima i terasama.
Osim što je napredak u izgledu ovog veštačkog materijala postao očigledan – sve više je nalik pravoj travi, njegova važna odlika je da ne zahteva zemlju za razvoj i rast, što ga čini pogodnim za upotrebu na mestima gde prava trava više ne bi mogla da se uzgaja.
U enterijeru, veštačka trava se koristi kao tepih, ali takođe i za pokrivanje ili presvlačenje objekata ili elemenata nameštaja.
Zanimljiva je upotreba veštačke trave u zoološkim vrtovima i laboratorijama. Zatvorene životinje često pate od nedostatka aktivnosti koje bi im u prirodnom okruženju bile prirodne i svakodnevne, kao što je skupljanje hrane. Istraživači su primetili da prilikom instalacije veštačke trave u prostorima gde se drže životinje i skrivanja hrane u istu kako bi je životinje pronašle i skupile, životinje ispoljavaju poboljšanje.
Još jedna zanimljiva upotreba veštačke trave je na aerodromima. Iako prava trava doprinosi manjem zagađenju vazduha i vode oko aerodroma, ona je takođe uzrok smanjenog životnog veka motora aviona zbog prašine koja je okružuje. Ali prava trava takođe privlači ptice koje često ometaju rad ali su i žrtve aviona.
Na aerodromima su iz razloga da se izbegne uznemiravanje i postigne zaštita nekih vrsta ptica, testirali površine od veštačke umesto prave trave. Ptice u okolini ovakvih aerodroma su brzo uvidele da na ovakvim površinama nema hrane tako da ih je bilo sve manje, ali su dobrobiti prirodne trave – prečišćavanje vazduha i održavanje mikroklime, izgubljene.
Veštačka trava – menjanje i razvoj
Na polju veštačke trave, istraživanja su u toku: kako poboljšati materijal, kako ga učiniti više ekološkim i održivim. U istraživanjima prednjači Evropska Unija, prema čijim direktivama se razvijaju gume koje sadrže manje štetnih supstanci, emitujući manje štetnih supstanci i ugljen dioksida prilikom spaljivanja ili reciklaže.
Pošto se veštačka trava pravi od reciklirane gume, ovo utiče na to da i ova podloga postaje više ekološka i lakše se reciklira.
Određeni proizvođači pokušavaju da u strukturu veštače trave uključe prirodne materijale kao što su kokosova vlakna ili mlevena pluta, kako bi materijal bio što prirodniji i kako bi mikroklima, temperatura i vlažnost vazduha, stvorena iznad ove podloge bila bolje regulisana.
Drugi proizvođači pokušavaju da nađu način da veštačku travu učine 100% mogućom za reciklažu i bez emisije teških metala i drugih štetnih hemikalija upotrebljavajući različite supstance prilikom izrade.
Autor teksta: Irma Talović, d.i.a.