Parketi i laminati Uvek u trendu – Masivni parket ili seljački pod

Uvek u trendu – Masivni parket ili seljački pod

0
Seljački pod - Foto: www.wallpaperscraft.com

Drvo u enterijeru je bio i ostao izbor kome se rado vraćamo i stalno ga iznova otkrivamo. U oblaganju poda, kao jedne od najzahtevnijih površina enterijera, drvo dolazi u više oblika, formi i boja, i nije mali broj različitih drvenih podova. Takozvani „seljački pod“, odnosno masivni parket, jedan je od najcenjenijih.

U ulozi podnih oblika drvo je vekovima u upotrebi. Koristilo se u zavisnosti od vrsta koje rastu u okolini, i odgovarajućim obradama prilagođavalo potrebama enterijera. Prirodni je element koji poseduje brojne prednosti, odličnu toplotnu i zvučnu izolaciju, lakoću obrade, i prijatno je estetski. Za njegovu zaštitu vekovima se koriste prirodni materijali, ulja i voskovi, a za razvojem tehnologije razvijaju se i njegove karakteristike.

Kao najveća površina u enterijeru, pored tavanice, podna obloga igra dominantu ulogu. Izložena je konstantnom habanju i zbog toga je potrebno da bude kvalitetna kako bi što duže trajala, jednostavna za održavanje a ujedno i da zadovoljava estetske zahteve kako bi se uklopila sa odgovarajućim prostorom i elementima koji ga čine. Materijal od kojeg se izrađuju podovi mora biti čvrst i otporan kako bi izdržao sva opterećenja i razne druge uticaje.

Masivni/seljački pod
Foto: Meisterwerke

Drvo kao potpuno prirodan materijal može da se uklopi u sve stilove i enterijere. Isto tako osnovne karakteristike masivnog poda su atraktvnost, funkcionalnost i činjenica da nikada ne izlazi iz mode.

Masivni parket naziva se još i „seljački pod“, a za poreklo toga navodi se njegova duga istorija, to što je već dugo u upotrebi. U prošlosti je masivni seljački pod bio na ceni, i kao takav postavljan tek u ponekim prostorijama, ili u plemićkim dvorcima i domovima.

Još jedan od naziva u upotrebi je brodski pod. Seljački, brodski ili masivni pod karakteriše puno drvo u preseku, za razliku od parketa i laminatnih podova, gde se podna obloga sastoji iz više slojeva. Dimenzije ovakvog punog drveta u preseku variraju od 15 do 20 mm debljine, dok se širine kreću od 90 do 200 mm, a dužine od 500 do 2000 mm.

Masivni drveni pod spada u podne obloge većih dimenzija, što mu daje naročiti karakter i stamenost. Deluje starinski, ali moguće ga je ne samo uklopiti, već njime i obogatiti bilo starinski uređen enterijer, ili sasvim moderan.

S obzirom na to da se drveni podovi sastoje iz elemenata koji se slažu, i način njihovog slaganja je bitan estetski faktor. Ukoliko se elementi masivnog poda slažu paralelno sa dužom stranom prostorije, tako da preklop bude na polovini prostorije ili nasumično, dobija se vizuelni efekat izduženja prostorije, odnosno veće prostranosti a time i komfora.

Kod nas se za ove potrebe najviše koriste hrast, orah i jasen. U odnosu na višeslojne parkete i laminantne podove, masivni parket je skuplji, pa je zato i manje zastupljen. Time je počeo uvoz i tropskih vrsta drveta koje su nešto jeftinije, pa na tržištu imamo i masivne parkete od jatobe, cumarua, sapele, kempasa, bambusa itd., različitih vrsta koje potiču iz Afrike ili Azije.

Masivni pod
Održavanja podova – Foto: www.cleandebypremier.com

Još jedna novina na polju parketa od masivnog drveta je tehnika fabričkog lakiranja, koja omogućava da se parketi pri prvoj instalaciji brzo ugrade, bez potrebe za bilo kakvom doradom ili lakiranjem. Nakon određenog broja godina takav parket možete obrusiti i potom naneti zaštitu po svojoj želji.

Nekada su se drveni podovi izrađivali ručno i na tradicionalan način. Danas su unikati svake daske rezervisani za stara domaćinstva, ali njegova toplina je zadržana i u modernoj primeni. Podovi izrađeni od plemenitog masivnog drveta ostaju nepromenjeni u vremenu garantujući trajnost i lepotu. Nije retkost, čak je i veoma često da se nalaze i po nekoliko generacija u upotrebi.

Masivni pod se proizvodi već završno obrađen lakovima ili uljima, dok se nelakirani masivni pod nakon polaganja lakira različitim lakovima ili uljima. U Evropi ova vrsta parketa je vrlo popularana, i zapravo danas najviše prisutna na tržištima zapadne Evrope.

Ova vrsta poda se ipak smatra u tehnički zahtevnije za ugradnju. Na nju veliki uticaj ima vlaga tako da sve mora biti po standardima, i betonska košuljica, i samo drvo, i uslovi u prostoriji. Betonska košuljica mora biti idealno ravna. Zbog velikih dimenzija elemenata, masivne podove pojedinačnih palica treba lepiti najkvalitetnijim mogućim dvokomponentnim lepkovima, a poželjno je koristiti i ovlaživače vazduha kako bi relativna vlažnost vazduha bila po standardima o eksploataciji koje preporučuje proizvođač.

Brodski pod - Foto: www.sanflooring.info
Brodski pod – Foto: www.sanflooring.info

Na mestu ugradnje masivnih drvenih podova moraju se poštovati uslovi koji podrazumevaju da zidovi, tavanice i podovi treba da imaju dopuštenu vlažnost, odnosno da svi radovi u prostoriji treba da budu završeni u maksimalnom roku od sedam dana pre polaganja poda. Takođe, temperatura vazduha u prostoriji ugradnje treba da iznosi između 15 i 20 stepeni minimalno pet dana pre i po završetku radova. Vlažnost vazduha u prostoriji treba da bude između 40% do 65%, a nakon postavke pod treba ostaviti minimum sedam dana da se smiri pre bilo kakvih bušenja. Pravilnom ugradnjom i održavanjem podove od masivnog drveta mogu koristiti generacije.

Rustični, masivni podovi se još i dime ili termotretiraju čime se mogu poboljšati tehničke karakteristike i dobiti tamnija boja celim presekom. Što se završne zaštite tiče, ona može biti lak, ulje ili ulje u kombinaciji sa voskom koje je sve češće u upotrebi.

Naravno, održavanje uvek igra bitan faktor. Kod podova od drveta treba znati da se ne održavaju, odnosno ne čiste vodom, već suvom krpom ili sredstvima za održavanje nameštaja. Najveći neprijatelji drvenih podova su voda i pesak.