Trendovi u uređivanju podnih površina menjaju se i s razvojem tehnologija i razvijanjem kako novih, tako i starih materijala. Istovremeno, dizajn se razvija tako da pruža sve više mogućnosti i izbora. Prošle godine preovladavale su srednje tamne braon nijanse i drvo je iznova i iznova otkrivano kao jedan od najomiljenijih materijala kada je u pitanju uređenje enterijera. Takođe, postalo je popularno, odnosno prihvaćeno da se izlažu i nesavršenosti materijala, odnosno prirodne karakteristike drveta, gde je svaki element ipak jedinstven.
Dok je prirodno izašlo u punom sjaju, razvili su se i veštački materijali, pa je prošla godina bila i godina pločica koje imitiraju drvo i dr. Ove godine nasta- vljamo u tom maniru povratka prirodnim lepotama i vrednostima, ali i prihvatanjem razvoja tehnologije i svim prednostima koje ona pruža.
Deking: WPC ili drvo?
U građevinarstvu, u enterijeru i eksterijeru, drvo je materijal čija popularost ne jenjava. Brojni su razlozi za to, drvo je prirodni materijal i izuzetno prijatan i vizuelno i na dodir, a u zavisnosti od tipa drveta i načina obrade, može biti i veoma izdržljiv, dugotrajan, postojan i odgovoriti na dugačak niz zahteva.
Za spoljno uređenje naročito je popularan deking, odnosno proizvod od drveta namenjen podnom oblaganju spoljnih površina, čiji naziv dolazi od engleske reči za palubu i referiše na način na koji se pokrivaju brodske palube. Deking se može praviti od nakvalitetnijih vrsta drveta, kao što su egzoti tipa tikovina, eipa, masaranduba… ali i termo tretiranjem nekih domaćih vrsti kao što su jasen i grab. Takođe, razvio se i veštački parnjak prirodnom odabiru, a to je deking od kompozitnog materijala WPC-a.
WPC deking
Kompozitni materijal WPC izrađen je od mešavine plastike i ostataka drveta, odnosno drvenih vlakana, i time je postignuta dodatna otpornost ovog materijala. Vizuelno je veoma sličan drvetu, s tim što naravno – svaki komad izgleda isto, za razliku od drvenog dekinga, gde prirodni materijal svojim nesavršenostima daje univerzalan izgled. WPC deking ipak zahteva daleko manje po pitanju održavanja i dugotrajniji je zbog čega je i dosta populara. Akronim WPC stoji za „wood – plastic composites“, u prevodu kompozit drveta i plastike. Kompozitni materijal dobijen mešanjem drveta i plastike daje najbolje iz oba. Udeo pojedinačnih materijala u kompozitnoj mešavini može biti različit, i zavisi od proizvođača. Od podjednakog udela oba materijala u ovoj mešavini, njihov odnos može ići čak do 90 posto jednog u odnosu na 10 posto drugog materijala, a karakteristike kompozitnog materijala direktno zavise i od udela drveta, odnosno plastike.
U ovom kompozitnom materijalu sačinjenom od mešavine drveta i plastike, drvo daje stabilnost i čvrstinu a plastika vezuje. Prednosti su otpornost na pukotine, što utiče na dugovečnost ali i na laške održavanje, kako nema džepova u kojima bi se zavlačila prljavština. Kod WPC obloga nema pojave trnja i rascepa drveta i podloga je u potpunosti kompaktna, što pomaže održavanju, koje je takođe laške nego kod prirodnog drveta, jer WPC nije potrebno premazivati uljem ili drugim zaštitnim sredstvima, boja se vremenom ne menja.
Ukoliko je materijal od kvalitetnog i proverenog proizvođača, potpuno je bezbedan i neškodljiv za okolinu i korisnike.
Još jedan materijal koji je uvek u trendu kada je u pitanju oblaganje podova je svakako kamen.
Kamen
PRIRODNI KAMEN je večan, ima ga u prirodi u nebrojano različitih nijansi, formi, boja, oblika i karakteristika, i upotrebljava se već hiljadama godinama, a o njegovoj dugovečnosti najbolje svedoče antičke građevine koje i danas blistaju svojom lepotom.
Kamen se primenjuje u različitim oblicima, od prirodno lomljenog, preko ručno izrađenog, sve do štanglica koje se koriste u obradi zidova i stubova.
Može biti sečeni, brušeni, polirani, paljeni, štokovani, bunjani, krajcovani, pravilni ili nepravilni,u zrnu… kao takav pruža nepregledan izvor mogućnosti i kreacija. Kameni podovi su na tržištu zastupljeni u više dimenzija i oblika i mogu biti kameni blokovi, zatim ploče koje se nalaze kao neobrađene, glatke, polirane, matirane, grube, četkane, male ploče, marmete i podovi, i spoljašnji podovi koji su otporni na smrzavanje, a mogu biti sjajni ili grubi. Ranija praksa je bila upotreba kamena koji se nalazi na lokalitetu, a danas nam je dostupan širok spektar ovog prirodnog materijala, iz bližih i daljih krajeva.
Prirodni kamen može biti veoma različitih karakteristika i izgleda. Afrički kamen je obično crveniji, Indijski taminiji, crni, Latinska Amerika često donosi umirujuće tonove, Španija tople boje i dr. Osnovna podela kamenih podova može biti na mermer, granit, bazalt, kvarcit, škriljevac, porfirit, mikroristale i steatit.
Kamen se najčešće koristi u enterijeru tamo gde ima dosta vlage, jer je materijal otporan na vlagu, ili u eksterijeru, kao izuzetno postojan i otporan materijal na sve vremenske uslove. Takođe, treba imati na umu da je kamen hladan, tako da nije preporučljiv za prostorije dnevnog boravka ili noćnu zonu.
Behaton
Što se veštačkog materijala tiče, jedan od rasprostranjenijih je behaton, modulirani betonski elementi koji široku primeni nalaze za popločavanje spoljnih površina. Behaton je zastupljen svuda gde se traži izdržljiva a estetski prijatna podloga, od popločavanja površina kojima se kreću pešaci i vozila, trgova, parkova, prostora ispred javnih i poslovnih objekata, do popločavanja staza, dvorišta, prilaza garažama i oko bazena.
Veću popularnost u odnosu na druge materijale za slične namene, kao što su asfalt, keramika, kamen ili standardni betonu behaton ima zbog svoje praktičnosti, trajnosti i dekorativnosti. Lako se postavljaju, ali su i veoma jednostavne za demontažu i ponovnu montažu bez dodatnih troškova, što je izuzetno značajno na javnim površinama ispod kojih je infrastrukturna mreža grada, kao i u privatnim dvorištima gde postoji mogućnost budućeg ukopavanja.
U slučaju bilo kakvih oštećenja, sa lakoćom se menjaju pojedinačni elementi, lake su za održavanje i ne klizaju se, što je izuzetno bitno za popločavanje spoljnih površina koje se aktivno koriste.
Kvalitet behaton ploča zavisi od porekla sirovina, i naravno proizvođača. One se ne mogu praviti od materijala dobijenih iz rečnih šljunkara, ali se ipak u praksi, od manje kvalitetnih proizvođača, i od toga prave. Sedimentni materijali, bez obzira na to koliko su očišćeni i preprani, nose značajan procenat organskih i drugih materija koje negativno utiču na fizičko mehanička svojstva materijala, kako betona tako i asfalta.
Kvalitetne behaton ploče izrađene su od materijala silikatnog porekla što jeste više cene, ali zato garantuje trajnost i kvalitet, a pri tom ih u Srbiji ima sasvim dovoljno. Ploče izrađene od kvalitetnih ekološki prihvatljivih prirodnih materijala imaju visoku otpornost na hemikalije, visoke i niske temperature i njihove aplitude, mraz, atmosferske padavine itd. Takođe, poseduju i otpornost na čvrstoću i habanje, što zavisi od same debljine ploče, kao i podloge.
Pored svojih dobrih strana, praktičnosti, trajnosti i dekorativnosti, kao i kod svakog materijala, i behaton ploče imaju izvesne slabosti, a to je mogućnost ostajanja neizbrisivih i trajnih tragova, izrastanje trave i korova kroz šupljine između samih ploča, što je takođe moguće sprečiti posipanjem soli na podlogu pre samog postavljanja ploča. Uvek postoji šansa, čak i kada je podloga dobro pripremljena, za eventualnim ulegnićima.
Srećom, to se lako sanira demontažom ploča i pojačavanjem podloge, samo može predstavljati dodatni trošak, ali nije učestala pojava. Važno je, kao i kod svih građevinskih materijala, proveriti proizvođača i koristiti proverene behaton ploče, koje poseduju adekvatne ateste i prošle su kontrole i testove.
