Industrijski podovi Svuda oko nas – Bogat svet betona

Svuda oko nas – Bogat svet betona

0
Beton je na dodir tvrd materijal i takav čini i pod
Beton je na dodir tvrd materijal i takav čini i pod

Beton je jedan od najčešće korišćenih materijala u građevinarstvu. Materijal je koji se lako meša i formira u veliki opseg željenih oblika i stoga se ponekad naziva i čovečijim kamenom. Ovaj materijal je sam po sebi veoma zahvalan za sve faze proizvodnje, od ugradnje do davanja života strukturama. Nastaje od jedne od najzastupljenije sirovine na svetu, od krečnjaka, najrasprostranjenije karbonatne stene sveta. Može se izrađivati i od drugih različitih sirovina kojih ima u izobilju, što u velikoj meri utiče na njegovu popularnost i sveprisutnu primenu.

Među najpopularnijim materijalima cele planete je i zbog svoje dugotrajnosti. Od njega se stvaraju strukture koje su izdržljive i životni vek im može biti i nekoliko puta duži nego kada su izrađene od drugih materijala. Takođe, objekti koji imaju betonske zidove, temelje i podove spadaju u energetski efikasne jer beton apsorbuje i ispušta toplotu. U zavisnosti od vrste betona, aditiva, kvaliteta i drugih karakteristika, ovaj materijal može pružiti još dugi niz prednosti zbog kojeg je tako popularan u građevinarstvu.

Armiranje i mikroarmiranje – Bolje performanse betonaIako sam materijal ima niski ekološki otisak, problem nastaje u njegovom masovnom korišćenju i upravo zato danas smatramo da je beton jedan od uzročnika ispuštanja CO2 u atmosferu. Međutim, ako se ovaj materijal zameni sa drugim materijalima koji nisu ekološki, to ispuštanje postaje još veće. Razvoj betona doveo je do toga da je postao dominantan materijal u građevinarstvu širom planete.

U izgradnji najviše zgrade sveta, „Burž Kalife“ u Dubaiju, korišćen je upravo ovaj materijal, odnosno njegova vrsta koja poseduje sposobnost da se pumpa na vrtoglave visine koje izgradnja ovog objekta zahteva, a bez da se prethodno stvrdne i da zatim kada dostigne poželjne visine i poziciju formira jak i izdržljivi proizvod. Građevinska industrija Japana prvak je u ultra jakom betonu od koga izrađuje objekte otporne na zemljotres koji zahvataju ovu zemlju i tako pojedini stambeni blokovi Tokija čine najskuplje stambenjake sveta.

„Burž Kalifa“ u Dubaiju
„Burž Kalifa“ u Dubaiju

Beton je prisutan i koristi se skoro čitav milenijum, još od starih Egipćana, preko Rimljana, pa sve do današnjih dana. Moderni beton stvoren je u 19. veku, otkrivanjem portland cementa, ključnim sastojkom modernog betona. Proces obrade krečnjaka u fini prah kako bi se napravio tzv. veštački kamen patentiran je početkom 19. veka u Velikoj Britaniji, da bi se uskoro zatim razvio u cement kakav danas poznajemo.

Od tada do danas beton se neprestano razvija u različitim pravcima. Iako većina kada se kaže beton pred sobom ima sliku sivog, čvrstog materijala koji karakteriše moderne objekte, on je mnogo više od toga. Nove forme betona stalno osvajaju tržište, građevinsku industriju, pa čak i industriju nameštaja.

Na polju inovacija betona tako su se nedavno našle različite njegove vrste. Jedna od njih je tzv. bio – beton, razvijen od strane istraživačkog tima TU Delfta u Holandiji, materijal koji ima neverovatnu sposobnost da se sam regeneriše. Čelična armatura je u većini betona ta koja mu pruža čvrstinu i nosivost, ali njena mana je što vremenom rđa i na taj način slabi čitavu betonsku strukturu. Bio-beton ovaj problem rešava time što se u mešavinu dodaju specijalne bakterije koje ispunjavaju šupljine koje vremenom nastaju. Bakterije i njihova hrana se ubrizgavaju u beton u formi malih kapsula i kada voda dođe u dodir sa njima, bakterija počinje da se hrani i ispunjava sve šupljine koje nastaju i tako čuva ovaj materijal od propadanja.

Dekorativni betonDekorativni betonJoš jedna novina je tzv. zeleni beton. Iako ova dva pojma obično ne idu zajedno, zahvaljujući razvoju tehnologija to je i te kako moguće. Prozračnost i beton postaju bliski pojmovi, time što se prozračna vlakna ukrštaju sa betonom i time se stvara nešto što se vizuelno nalazi negde između zida i prozora. Glavna upotreba ovakvog materijala je za sada dekorativna, ali njegovim razvojem uskoro mu se mogu naći i drugi načini primene koje pomeraju granice građevinarstva i arhitekture.

Fleksibilni beton
Fleksibilni beton je moguć

Još jedna od osobina koja deluju nevezive za beton, a koja se baš kod ovog materijala razvija, je savitljivost. Tako je i fleksibilni beton moguć, zahvaljujući sličnom procesu koji daje i prozračni beton, a to je umetanjem gustih organskih ili metalnih vlakana koji pružaju otpornost na pucanje i naprsnuća. To znači da se ovakva vlakna mogu dodati čak i strukturalnim komponentama koje zatim ne zahtevaju ojačanje armaturom. Tankim izlivanjem materijala dobijaju se strukture koje su otporne na pucanje i zadržavaju fleksibilnost i lakoću.

Beton se često nalazi i kao završni sloj podova a postoje višestruki razlozi za to. Nakon njegovog izlivanja i poliranja, ovaj materijal postaje jako vizuelno primamljiv, ali i izdržljiv. Lak je za održavanje, ekonomičan je, a u zavisnosti od obrade postižu se različiti vizuelni efekti. Može predstavljati čak i završni sloj poda koji se na kraju izliva. Takav je gletani beton, načinjen od probranih vrsti cementa, finog peska, smola i često dodataka prirodnih pigmenata boja. Izliva se u dva tanka sloja čija je ukupna debljina tek dva milimetara. Takav beton se nanosi na čvrste podloge kao što su pločice, kamene ploče, cementni estrisi, betonski podovi… izrađuje se u širokom spektru boja i može prekrivati velike površine bez ikakavih dilatacijskih fuga, što je naročito zgodno za održavanje.

Do poliranog betona visokog sjaja, preko dekorativnog štampanog, betona u boji, sve do imitacija drugih prirodnih materijala, različitih formi, oblika i tekstura, ovaj materijal svoju primenu nalazi u podnim oblogama prostora enterijera i eksterijera svih namena u čitavom svetu.