Bez obzira na polje primene i funkciju koju treba da vrši, svaka podna obloga ima dva osnovna aspekta, kvalitativni i estetski. Oni su neraskidivo povezani – međusobno se prepliću, nadopunjuju i jedan bez drugog ne mogu, a koliko će koji biti izražen i važan zavisi od konkretnog slučaja i tipa poda.
Nesporno je da pod svakako mora biti kvalitetan ako želite da što duže traje i zadrži prvobitan izgled, ali element estetike sve više dobija na važnosti čak i kod onih vrsta obloga gde ranije nije bio relevantan, a to se najbolje uočava prateći evoluciju dizajna. Iako se odnosi na više parametara, počevši od toga u kom vidu se isporučuju elementi podne obloge (ploče, daske, letvice, rolne, trake), preko idejnog rešenja za odabranu formu, pa do boje, šare ili dezena koji će na materijalu biti aplicirani; objašnjavajući termin “dizajn” najčešće se vezujemo za ovaj poslednji. I ne čudi što je tako: izgled celine podne površine je jedino što je oku neposredno dostupno prilikom ulaska u neki objekat, i o čemu možemo da donesemo sud u smislu dopadljivosti ili nedopadljivosti.
PODOVI U INDUSTRIJI nekako su i dalje oni za koje smatramo da im je vizuelni momenat najmanje bitan. Takav stav dobrim delom je opravdan ako se uzme u obzir njihova prevashodno tehnička uloga u prostoru, gde se pitanje izgleda uglavnom svodi na izbor boje, ali ovaj primer iz prakse takođe je zgodan da se na njemu nagovesti promena u pojmanju dizajna podnih obloga.
Industrijski podovi
Naime, prema starom principu, za koji sada slobodno možemo reći da je prevaziđen, ta treća, kreativna komponenta dizajna bila je izražena samo kod dekorativnih obloga koje se postavljaju u stambenim i ugostiteljskim objektima. Prva je, svakako, i dalje uslovljena osobinama materijala, odnosno time koji tip elementa se od njega može napraviti (od drveta se ne mogu napraviti trake itd.), a druga, koja iz nje proističe, limitirana je načinima obrade date sirovine. To znači da ako, na primer, treba dizajnirati industrijski vinil pod, zbog oblasti primene u obzir dolazi samo homogeni PVC i to onaj u rolnama (ne i u pločama), a te rolne nadalje će prema potrebi biti određene debljine i boje, i obavezno glatke dodirne površine.
Danas, međutim, razmišljanje dizajnera enterijera ide u pravcu da se industrijski podovi mogu koristiti i u dekorativne svrhe, bilo u izvornom, bilo u izmenjenom obliku, tako da su pod pritiskom tog trenda proširenje njihove ponude i redizajn bili neminovnost.
Sem što su nekim klasama podnih obloga pronađene nove namene, bitno je izmenjena i percepcija podova za određene tipove objekata poput javnih, poslovnih i stambenih.
JAVNE USTANOVE i institucije standardno važe za mesta na kojima se mora poštovati određeni način ponašanja i oblačenja, a taj kodeks oduvek se reflektovao i na prostorno opremanje.
Na pomen škole, zgrade opštine ili suda prve asocijacije su stroga pravila i beskompromisna formalnost, u skladu sa kojima je i stereotipan izgled enterijera. Nema osobe kojoj nisu dobro poznate drvene školske klupe zelene boje sa gvozdenim nogarima, polubeli-polurezedo zidovi i pod od sivih vinil ploča, ili oker i bordo tepisoni kratkih vlakana u opštinskim kancelarijama. To što svi ovi objekti imaju karakteristične znake prepoznavanja koji su nekadašnjim korisnicima ostali jasno urezani u sećanju samo govori o tipiziranosti koju današnja unutrašnja dekoracija teži da modifikuje onoliko koliko je izvodljivo, a da se ne naruši forma koja u većinskom procentu ipak mora da postoji.
Obrazovne ustanove
Promenama su najmanje podložne zgrade lokalne samo- uprave i administracije jer ih na to obavezuju interni pravilnici, ali i društvene etičke konvencije, tako da su tu polirani beton u hodnicima, jednobojni vinil podovi i tepisoni u kancelarijama i salama za sastanke zadržani gotovo u neizmenjenom obliku. Najviše osveženja bez sumnje ima u vrtićima, a nešto manje i u školama. Vaspitno-obrazovne institucije od svog nastanka pa sve do pre par decenija forsirale su atmosferu “gvozdene” discipline po modelu engleskog internata, u kojoj se svaki vid drugačijeg razmišljanja i postupanja od propisanog tumačio kao uvod u haos. Kada je reč o izgledu učionica i kabineta ta praksa je prvo ukinuta u SAD, a njihov primer zatim su počele da slede mnoge evropske zemlje.
Na tome treba zahvaliti psiholozima koji su insistirali na tvrdnji da je radni prostor veselih boja i sa nameštajem koji podseća na sobu za igru podsticajna sredina za lakše i brže usvajanje novog znanja i savladavanje gradiva. Podovi u vrtićima i školama i dalje su obloženi homogenim PVC-om, ali sada se radi o PVC-u sa štampanim habajućim slojem na kome su likovi iz crtanih filmova, matematičke formule i slova azbuke u ukrasnim fontovima. Sa tehničke strane savremenim vinil podovima dodata je završnica od poliuretana zahvaljujući kojoj je obloga manje podložna površinskim oštećenjima i ima UV zaštitu.
U celini gledano sfera biznisa je ta u kojoj se najbolje uočava balans između forme i svežih ideja kao odlika modernih rešenja za podove. Osnovna kancelarijska podna obloga zbog praktičnosti i topline i dalje je polipropilenski tepison, a od boja preovladavaju nijanse sive i bež. U izgledu savremene kancelarije najviše se promenio nameštaj koji se mahom izrađuje od kože, metala i stakla, a pod je ciljano zadržao miran oficijalni manir kao protivteža. Treba reći da su ovde po zastupljenosti odmah iza tepisona takođe vinil podovi istih, svedenih boja, ali sve više i takve opcije kao što je linoleum. Uvođenje linoleuma u poslovni prostor ukazuje na praćenje još jednog trenda, a to je biranje prirodnih i eco-friendly materijala kad god je to moguće.
Stambeni objekti
Za razliku od prethodnih tipova prostora, stambeni je onaj koji u potpunosti možete urediti po sopstvenoj želji i ukusu, i jedini u kom se vašoj mašti ne mogu postaviti nikakve ograde osim ako to sami ne učinite. Ne računajući prostorije kao što su kuhinja i kupatilo gde smo po logici stvari zadržali keramičke pločice, za ostale sve više odstupamo od šablona da idemo samo za onim što nam se dopada, već biramo obloge koje su istovremeno i lepe i praktične. Tako se ljubitelji drveta danas odlučuju za višeslojni parket, sa kojim se dobija visoka estetika i elegancija drvenog poda sa fabrički nanetim svim zaštitnim slojevima, koji samo treba povremeno oribati blagim rastvorom propisanog sredstva i vode. Zahvaljujući sistemu podnog grejanja nisu uskraćeni ni oni koji preferiraju keramiku, a ova obloga sada je, kao što je to slučaj u mediteranskim kućama, prisutna u dnevnom boravku, ali i u spavaćoj sobi. Ipak, preporuka nekih od najzvučnijih imena uređenja enterijera zbog širokih mogućnosti kombinovanja sa ostalim elementima trenutno su dekorativni epoksidi i dekorativni vinil podovi.
GLAVNO ORUŽJE DEKORATIVNOG VINILA je digitalna štampa pomoću koje se na podu mogu prikazati maštovite forme bazirane na geometrijskim oblicima, kao i boje i iluzija teksture prirodnih materijala.
Što se tiče epoksida koji su prethodnih godina primenjivani u izložbenim, prodajnim i ugostiteljskim objektima (galerijama, buticima i kafićima), dizajneri savetuju da za njih tipično igranje bojama dodavanjem više pigmenata u osnovnu masu iskoristite i u stambenom prostoru za kreiranje unikatnog poda.
Autor teksta: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
