Podovi od masiva

Drvo predstavlja metaforu za prijatnost i udobnost enterijera. Danas ljudi sve vise teze stanovanju u prirodnoj sredini, tako da je postao trend da se ugraduje masivno drvo. Pozeljno je cak da je drvo povrsinski obradeno prirodnim materijalima (npr. lanenim uljem). Medicinski strucnjaci svakodnevno iznose nove dokaze o stetnom uticaju sintetskih materijala koji nas okruzuju. Zbog toga drvo predstavlja simbol moderne ekoloske svesti, i sigurno nikada nece prestati da bude covekov verni pratilac u njegovom stambenom i poslovnom okruzenju.

Podovi izradeni od punog plemenitog masivnog drveta , debljina izmedu 10-22mm; duzina 350-2000mm, ostaju nepromenjeni u vremenu garantujuci trajnost i lepotu. Zbog svoje debljine podovi od masiva mogu se nekoliko puta ponovo brusiti, i premazivati razlicitim bojama. Obicno se nalaze i po nekoliko generacija u upotrebi. Jedna od njihovih osobina je i to sto se utezu i bubre u zavisnosti od relativne vlaznosti prostorije u kojoj se nalaze. Obicno se pri ugradnji ostavlja mali prostor izmedu poda i zida, da bi pod mogao da „radi“. Taj prostor se sa gornje strane prikriva ugaonim lajsnama. Ugradnja poda od masiva predstavlja dugorocnu investiciju, koja zadrzava svoju vrednost tokom vremena.

Dostupni su kao nezavrseni i zavrseni. Ocigledna prednost zavrsenih podova je sto kompletan proces ugradnje oduzima manje vremena (nema struganja, hoblovanja, brusenja, lakiranja), jer je to sve vec uradeno u fabrici. Jedna od prednosti je i to sto kupac moze odmah da vidi izgled gotovog poda, i da izabere boju i dezen koji se uklapa sa namestajem. To kod nezavrsenih podova nije moguce, jer je potrebno nekoliko puta lakirati i brusiti, tako da nikada nismo potpuno sigurni kakva ce boja na kraju biti.

Drveni masivni podovi pomazu u stvaranju tople atmosfere u domu, za razliku od vestackih materijala koji se sve vise upotrebljavaju u modernom dizajnu, a deluju hladno. Pored estetskog ulepsavanja doma, podovi moraju da zadovolje i neke druge zahteve, kao sto su: funkcionalni – da su stabilni, otporni na udare,bez ikakvih zazora i preklopa; ekonomski – da imaju jeftinu proizvodnju, laku i brzu ugradnju; ekoloski – da imaju mali uticaj na zagadenje okoline, i malu emisiju rastvaraca u zavisnosti od sredstava povrsinske obrade. Ovi podovi se lako odrzavaju i pruzaju zdravo, nealergijsko okruzenje i predstavljaju proizvod koji se moze reciklirati, odnosno ponovo upotrebiti za nesto drugo. Podovi od masiva su skuplji od vecine drugih tipova podova, ali imaju znatno duzi vek trajanja, cak i do 50 godina.

Medicinski strucnjaci u svetu se slazu da podovi izradeni od masiva pomazu osobama obolelim od bolesti respiratornih organa. Bez sumnje, oni kazu da svako ko zivi u okruzenju od masivnog drveta ima neku vrstu koristi za svoje zdravlje. Cvrste povrsine masivnih podova ne sakupljaju u sebi bakterije i prasinu, kao neke vrste tepiha, i samim tim oni stvaraju bolji kvalitet vazduha u prostoriji. U Sjedinjenim Drzavama vec duze vreme najpopularniji su podovi od hrasta i jasena.

Tehnicki (lamelirani) podovi se dobijaju vezivanjem jednog sloja masiva i nekoliko slojeva furnira slepljenih adhezivom.

Lamelirani podovi su dostupni kao zavrseni i nezavrseni.

Oni su ustvari proizvedeni od 3-5 slojeva masiva. Slojevi su unakrsno postavljeni u odnosu jedan na drugi, a spojeni su pod visokom temperaturom i pritiskom. Kao rezultat, lamelirani podovi su manje skloni promenama dimenzija usled promene vlaznosti. Oni su vise dimenziono stabilni, i idealni su za postavljanje u prizemljima, ili drugim prostorijama sa vlaznom klimom.

Proces izrade kvalitetnog proizvoda pocinje odabirom kvalitetnog trupca iz koga dobijamo sirovinu za izradu poda. Svakako da dobra sirovina nije jedini preduslov za kvalitet, i zato se mora voditi racuna o svim fazama proizvodnje, a pogotovo o procesu susenja, jer tu moze da nastane najvise gresaka. Danas je to dosta olaksano, s obzirom da se proces vodi i kontrolise automatski ili poluautomatski. Jugoslovenski standard JUS.D.D5.020 definise nacin obrade i dozvoljenu vlaznost, na osnovu kojih se odreduje i klasa poda. Vazno je pomenuti da se prema ovim standardima dozvoljena vlaznost krece u granicama od 7-13%, s tim da kvalitetan brodski pod ne bi trebalo da prelazi 7-9% vlaznosti. Nakon susenja i obrade pod bi trebao da se pakuje u pakete zasticene najlonom, a sami paketi da se uvezu stretch- folijom na paleti. Na ovaj nacin sprecava se naknadno primanje vlaznosti iz vazduha tokom transporta i skladistenja poda.

U magacinima gotovih proizvoda narocito parketa, drvo je izlozeno uglavnom napadu tzv. tercijernih vrsta insekata koje su prilagodene zivotu u suvom drvetu . Ove vrste nanose najvece stete i najopasnije su, jer je u tako drvo ulozeno najvise rada-pa mu je i cena najveca, a sa druge strane suvo drvo (izuzev u ekstremnim uslovima) vise ne menja bitno svoje stanje sa aspekta sadrzaja vlage, pa se ove vrste iz generacije u generaciju razvijaju u istom drvetu stalno obnavljajuci i povecavajuci geometrijskom progresijom svoju brojnost populacije. Rukovodilac zastite drveta, odnosno strucnjak, treba da vrsi redovan pregled i kontrolu zdravstvenog stanja proizvoda od drveta i u slucaju potrebe da preduzme potrebne mere represivne zastite. Preventivna zastita se kod gotovih proizvoda ne preporucuje, s obzirom da u daljem toku koriscenja proizvodi dolaze u kontakt sa covekom, sto uvek nosi opasnost od trovanja, a represivna zastita, ako se izvodi, mora biti takva da posle tretmana nema zaostalog otrova na ili u drvetu. Ovaj efekat postize se fumingacijom otrovnim gasovima koji drvo sterilisu , ali nemaju nikakvo rezidualno delovanje, tj. posle provetravanja ispare iz drveta (Miric,2004).

U poslednje vreme u nasoj zemlji postali su jako popularni laminatni podovi, pre svega zbog svoje cene i lake i brze ugradnje. Osnovni materijal za proizvodnju je HDF(vlaknatica velike gustine), mada kao baza moze posluziti i MDF ili OSB ploca.Povrsina lica oblozena je dekorativnim melaminskim filmom u kombinaciji sa slojem otpornim na abraziju. Povrsina nalicja sastoji se od ravnoteznog filma koji eliminise naprezanja stvorena od strane povrsinskog sloja lica, a ujedno stiti i od prodiranja vlage. Laminatni podovi ne smeju biti postavljani u prostorije u kojima relativna vlaznost vazduha prelazi 70%.

U nekim zapadnim zemljama vrlo cesto se javljaju trendovi kada se traze podovi od masiva sa razlicitim greskama grade drveta (veliki broj kvrga), boje drveta, ostecenjima od insekata i dr. Ovakvi trendovi omogucavaju preradivacima da podove izradene od sirovine nizeg kvaliteta prodaju po istoj ili cak vecoj ceni od podova izradenih od prvoklasne sirovine bez gresaka. Poznati su i slucajevi kada se sirovina namerno izlagala dejstvu gljiva ili insekata kako bi se kasnije postigao efekat rusticnosti gotovog poda.

Kretati se i ziveti sa drvetom, na drvetu i oko drveta, za coveka je bila oduvek prirodna stvar. Kao sto covek ima mane, tako i drvo ima greske, a upravo to ga cini mnogo blizim ljudima.

Goran Bodirogic