Dizajn Kako je nastao teraco pod?

Kako je nastao teraco pod?

Teraco podovi
Teraco podovi

Da li se sećate onih fino, do tančina uglačanih podova sa jednobojnim ili šarenim kamenčićima, na koje naiđete kada nekim poslom uđete u zgradu opštine ili recimo poreske uprave? Da li ste ikada, videvši takav isti pod u lobiju kakvog hotela ili restorana na glasu, pomislili: „A kako bi bilo da nešto ovako imam u svom domu?” Stari, dobri teraco. Pod drevnog porekla, duge tradicije i večne lepote, koji u ovim našim vremenima ponovo otkrivamo, ali na jedan drugačiji, moderan način.

Teraco je kompozitna obloga sastavljena od komadića odabranog granulata umešanih najčešće u cementno ili polimerno vezivo, koja se izliva na podlogu, a nakon što očvrsne brižljivo završno glača. Nazvana po italijanskoj reči za terasu (terazzo), poreklo vodi iz renesansne Venecije, gde gotovo slučajno nastaje od ruke vajara i graditelja mozaika.

Teraco u kupatilu
Teraco u kupatilu

Priča kaže da su umetnicima tokom rada stalno ostajali komadići mermera, granita i drugih dekorativnih materijala sa kojima nisu znali šta bi, pa su ih bacali na terase svojih kuća. Kamenčići su se od gaženja po terasi pod dejstvom ljudske težine utabali u tada zemljanu podlogu. Nesvakidašnjim izgledom, skrenuli su pažnju posmatrača utiskom da bi se na nekoj čvršćoj podlozi, gde bi se lepo istakli, od njih mogao dobiti interesantan i izuzetno atraktivan pod čija izrada, izuzimajući ručni rad, jedva da bi nešto koštala.

Zemlju je tako zamenila glinena baza koja se pokazala stabilnijom za spajanje sa granulatom – najčešće onim od ukrasnih stena, ali neretko i komadićima kvarca ili stakla. Sa razvojem tehnike glačanja zaokružena je metodika pravljenja teraco podova koja će u narednim vekovima, sve do modernog doba, ostati nepromenjena. Naime, prvobitna tehnika ravnanja poda podrazumevala je dugo i mukotrpno ručno glačanje pomoću kamena, i zato je nešto kasnije za te svrhe osmišljen poseban alat sa dugačkom drškom, nazvan galero. Italijani su veoma osetljivi kada je umetnost u pitanju, te su tako umetnost pravljenja teraca uspešno ljubomorno čuvali samo za sebe.

Teraco pod u pločama
Teraco pod u pločama

Postrenesansna Italija, iako rascepkana na gradove-države, držala je monopol nad izradom teraca koji su generacijama pravile samo određene porodice, sve do početka 20. veka kada je veliki broj majstora emigrirao u SAD i svoju delatnost preselio tamo.

Ipak, teraco podovi doživeli su pravu revoluciju tek sa pojavom električne drobilice i brusilice tokom dvadesetih godina prošlog veka, jer se time dobilo na većoj preciznosti, brzini i finoći završne obrade, a smanjeni su i troškovi izvođenja.

Zanimljivo je i da je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina napravljen epoksidni teraco velikog spektra boja i različitih debljina, koji se izvodi znatno brže od klasičnog. Otada se dosta radilo na razvoju proizvodnje ove obloge sa epoksidima, poliesterima, lateksom i akrilom kako bi ga učinilo isplativijim visokofunkcionalnim materijalom izraženog dekorativnog potencijala.

Ilgrad / Teraco pod, štokovana obrada
Foto: Ilgrad / Teraco pod, štokovana obrada

Posleratne stambene zgrade svedoče da je nekada obilno korišćen za oblaganje predsoblja i terasa, ali taj davno nestali trend danas na scenu mogu vratiti dekorateri, kao lica čiji se saveti i sugestije rado slušaju. Uočljivo je, s druge strane, da u poslednje vreme teraco ponovo dobija na popularnosti u javnim i komercijalnim objektima, gde su na ceni njegova praktičnost, povoljnost, dugotrajnost i visoka estetika.

Autor teksta: Jelena Mitrović, dipl. novinar