Parketi i laminati Kako je napredovao laminat?

Kako je napredovao laminat?

Laminat
Laminat

Razvoj tehnologija stalno menja arhitekturu i svet oko nas. Izbor materijala i bogatstvo njihovih karakteristika se svakim danom proširuje. Pored materijala koji su u upotrebi vekovima i njihovog stalnog unapređivanja, svedočimo i novim materijalima koji se iznova stvaraju i omogućuju da se u polju građevinarstva stalno prelaze granice i dostižu novi dometi.

Međutim, zahvaljujući razvoju tehnologija, njihova ponuda za potrebe gradnje se stalno obogaćuje i iznova se nalaze načini da se u materijalu naglasi što više dobrog, a njegove mane da se suzbiju.

Laminat u vašem domu / foto: www.nufloors.ca
Laminat u vašem domu / foto: www.nufloors.ca

Građevinski materijali menjaju se sa razvojem čovečanstva. Prvi put da se koncept podnih obloga javio u istoriji zabeležen je čak oko 8.000 p.n.e., kada je čovek umesto u pećinama počeo da obitava u jednostavnim strukturama izgrađenih od lakih prirodnih materijala, kao što su grane i blato. Tada je nastalo i prvo „popločavanje“ poda prvobitnih staništa, odnosno njegovo izrađivanje od blata.

U antičkoj Grčkoj srećemo, takođe, zemljane podove, ali i one nešto „usavršenije“ metode popločavanja, gde su podovi domova bili oblagani opekom sušenom na suncu, polaganom na kamene temelje. Poreklo tepiha se još uvek ne može sa sigurnošću locirati, ali brojna istraživanja ukazuju da su izrađivani još u drevnom Egiptu, kao i drevnoj Kini. Tepisi kakve danas poznajemo razvijaju se u zapadnom svetu tek negde s kraja 18. veka. Tako su poslednjih stotinak godina donele ubrzani razvoj na polju industrije podova.

Priprema podne obloge za polaganje laminata
Priprema podne obloge za polaganje laminata

Industrijska revolucija podrazumevala je veliki skok u razvoju građevinskih materijala, a zatim je usledila i tehnološka. Drveni podovi kakve danas poznajemo, takođe, su nastali tek sa razvojem industrijske revolucije. Nekada je uobičajeno bilo da se nabijena zemlja, kamen ili opeka polažu u prizemlju, a na spratovima drvene daske koje su se jednostavnim oruđem obrađivale i pripremale. Osim u luksuznim objektima, pravljene su ručno i nisu se puno tretirale.

Tek industrijskom revolucijom i razvojem mašinerije drvena obloga počinje da dobija formu koju danas poznajemo, da bi se zatim tehnike tretiranja drveta razvile na taj način da je moguće uticati na njegove karakteristike u širokom spektru, u zavisnosti od namene objekta i potreba korisnika.

Iako je drveni pod u upotrebi već vekovima, laminat kao podna obloga razvio se tek u poslednjih 40-ak godina. Laminat se razvio primarno da bi se iskoristio višak materijala i da bi se bolje iskoristilo proizvodno vreme, a danas je jedna od najprodavanijih podnih obloga.

Laminat, NESTA d.o.o.
Laminat, NESTA d.o.o.

Švedska kompanija koja je osnovana još krajem 19. veka bavila se razvojem hemikalija, da bi negde početkom 20. veka došla do laminiranih površina, odnosno površina koje su izgledale kao drvo, ali su daleko manje koštale nego da se koristi puno drvo kao materijal. Međutim, iako su se laminatne površine razvile još početkom 20. veka, one nisu bile pogodne, tj. nisu bile razvijene na taj način da bi mogle da se koriste za podne površine i da trpe tolika opterećenja i habanja.

Tek pre 30-ak godina razvio se koncept laminatnih podloga, odnosno višeslojnih podloga koje se mogu koristiti i za oblaganje podova. Krajem 70-ih godina XX veka, papir je počeo da se impregnira smolom, čime je povećana njegova otpornost, da bi zatim bio spajan pločom kompozitnih materijala otpornih na habanje. Produkt je bila površina koja ima 10 puta veću otpornost od laminatnih površina koje su do tada bile u upotrebi, čime je počela proizvodnja i prvih laminatnih podnih obloga.

Završni sloj laminata je veoma začajan
Završni sloj laminata je veoma začajan

Inicijalno su laminatne podne obloge pravljene tako da imitiraju samo drvo, da bi se poslednjih godina razvile u širokom spektru boja, formi i dezena. Danas se one prave tako da imitiraju različite prirodne materijale, kao što su granit, mermer, kamen i dr.

Iako pravljeni kao imitacija, laminatni podovi imaju brojne prednosti u odnosu na prirodne materijale koje imitiraju.
Laminantni podovi su dugotrajni, estetski prijemčivi i izgledom verno imitiraju materijal po čijem uzoru su pravljeni, i laki su za ugradnju. S obzirom i na cenu koja je daleko pristupačnija od podnih obloga izrađenih od punog drveta, ne čudi njihova popularnost i široka rasprostranjenost u poslednjih 30-ak godina.

Autor teksta: Ljubica Slavković, M.Arch.