OPREMANJE KUĆE I STANA po prvi put je kao sa prvom devojkom/momkom – puno entuzijazma, velika očekivanja, a bez ikakvog praktičnog znanja. Tako se nekako i završi, turbulentno i uz silno kajanje.
Ipak, godinama posle, ta prva ljubav, kao i prvo uređenje doma bude nešto čega se sa osmehom sećamo… onim šeretskim koji kaže kako smo danas ponosni na sebe što ne bismo sve to uradili tako neuko i naivno.
I baš kao sa prvom ljubavlju, i sa prvim uređenjem stana je “na prvu loptu” sve u izgledu, neobičnosti i nekim karakteristikama koje ne govore u prilog dugotrajnosti već trenutnoj očaranosti. Momkom. Devojkom. Ugaonom garniturom. Podnom oblogom. Tako smo moj tadašnji momak, a danas suprug (što znači da je naša veza opstala uprkos renoviranju stana), krenuli u sređivanje našeg doma, sa oskudnim znanjem o onome šta će nam pojedini materijali uneti u svakodnevnicu, kako ćemo (čitaj ću) ih održavati čistim i sjajnim. A i kome to treba u najvećoj euforiji i ljubavi i ko uopšte o tome razmišlja kada srce brže kuca, a oko vidi kroz ružičaste naočare.
I tako je počelo. Novčana sredstva su nam bila ograničena, pa smo se trudili da negde prištedimo, a negde se otvorimo, pojma nemajući gde te fine granice treba da budu. Kada je stan prazan i tek treba da postane dom, činjenica je da imamo hiljadu mogućnosti. Da pogodimo ili promašimo. Baš kao kod zaljubljenosti. Luda glava, mlada i rasejana, hoće sve, a ne može. I naravno, sve je počelo jer na pragu smo internet generacije, od posećivanja sajtova koje nude lepe slike pločica, parketa, laminata, stola, stolica.
Zaljubih se, na prvi pogled rekla bih, u pločice koje izgledaju kao šahovska tabla. Velike, efektne i još u bojama navijačkog šala mog muža. Srce se predalo još kod cene koja zaista nije bila visoka, štaviše. Trebala sam već tada znati podučena nekim ljubavnim promašajima u prošlosti, da te stvari koje deluju previše lako obično uopšte nisu. Tako je nekako bilo i sa pločicama. Ali o ovoj nesrećnoj ljubavi sam već pričala, pa bih malo da se posvetim ovoj srećnoj. A nije moj muž. Već moj divni, pokazalo se sve do sada verni, laminat.
I ne bih da govorim neistinu, laminat jeste bio izbor zbog niže cene. Parket je bio dosta skuplji i nije se nikako uklapao u naš budžet, iako on jeste, priznajem, bio idealna opcija koju su svi stariji oko nas zagovarali.
Iskreno, kada smo otišli u salon podnih obloga, nisam ni bila posebno fascinirana parketom. Sve u ponudi je bilo već viđeno. Lepo i prirodno. Ali već viđeno. Prišla sam delu u kojem je bio laminat i, pogađate, zaljubila se. Ali da objasnim zašto je pod za mene bio jako važan. Nisam osoba za tepihe, nekako kao sa odelom i sakoom kod žena, lepo mi je kada vidim na drugom ili u slučaju tepiha kod drugih, ali to nisam ja. Tepih, dakle, nije dolazio u obzir, ali sam lepotu koju on, istina, dodaje prostoru, htela da postignem jednako lepom podnom oblogom. I laminat koji sam videla izgledao je kao da će odgovoriti tom prohtevu.
BIO JE TO IZGLED rustičnog drveta koje je vuklo na tradiciju i postojanost samim svojim izgledom. Naravno, da se ne bi sve završili na površnoj zaljubljenosti informisala smo se o prednostima koje ovaj materijal ima, a da to nije samo niža cena.I evo do čega sam došla tragajući.
Na prvom mestu laminat je postojan materijal bez mnogo ulaganja i održavanja. Ovome svakako doprinosi činjenica da laminatna podna obloga sadrži čvrst zaštitni sloj koji obezbeđuje bolju otpornost na grebanje i bolju zaštitu u odnosu na druge podne površine. Ovo nam je bilo važno kao paru koji planira porodicu i čija deca će, kao i sva druga, trošiti njegove osobine do ivice izdržljivosti.
Posle smo se uverili da to zaista jeste tako. Trošili su ga kao da sutra ne postoji, troše ga i dalje, a on još uvek izgleda potpuno isto kao što je izgledao u momentu moje opčinjenosti. Štaviše, većina salona daje garanciju do čak 25 godina što je zaista puno. Iliti rečnikom supružnika i roditelja sa decom, taman dok deca ne odrastu i prođu sve egocentrične napade na pokućanstvo.
NJEGOVA DRUGA PREDNOST je bogatstvo dezena. Samo na mestu na kojem sam ja bila kada sam ga kupovala postojalo je toliko mnogo lepih, neobičnih i za svačiji ukus prihvatljivih dezena.
Novi trendovi u dizajnu enterijera nude laminat u vidu novinskih štampanih elementa, pisma i energičnih boja, koji asociraju na neprestanu životnu igru. Savremena tehnologija štampe dozvoljavaju stvaranje laminata sa slikama, poput rustičnog ili recikliranog drveta, prirodnog kamena, cigle, kože ili teksture tkanine. Zbog svega toga, a pomalo da bismo i muž i ja zadovoljili svoj ukus, a znate već o ukusima se ne vredi raspravljati, izabrali smo različite dezene za svaku sobu. U jednoj, koju smo namenili za našu devojčicu, izabrali smo laminat u boji svetlog drveta sa zelenom šarom koja je malo razbila to belilo i dodatno otvorila malu kvadraturu sobe. U onoj drugoj, nadali smo se dečakovoj, odabrali smo tamniju varijantu koja nam je delovala otpornija na muške neartikulisane oblike energije. I na njemu je postojala tamno crvena šara što je u kombinaciji sa crvenim zidovima zaista izgledalo kao na slikama iz časopisa koje smo konsultovali.
Sve gorepomenuto bilo je ono što vidite i u velikoj ljubavi, samo lepo i najlepše bez ikakvih osobina koje bi dotičnu osobu, ili podnu oblogu, skinulo sa trona na koji smo je stavili. Ipak, vremenom, kada je zaljubljenost prešla u ljubav i mi smo shvatili da naša podna obloga, u početku bez ikakvih mana, ima i nekih osobina koje nismo odmah spoznali.
Naime, istina je (da se ne lažemo više, prošli su prvi leptirići) da laminat kao materijal ima svoje nedostatke. Ono što je činjenica jeste da je laminat teško popraviti ili restaurirati jer zamenjeni oštećeni delovi novijima teže odgovaraju starijem podu. Zatim, uticaj prirodnog i veštačkog svetla bledi boju poda tokom vremena, što je krajnje neizbežno.
Ali da ne budemo sitničavi i naš laminat je “stario” zajedno sa nama dvoma što ne znači da smo ga zbog toga manje voleli. Štaviše, onaj rustični laminat iz dnevne sobe izgledao je još bolje i “rustičnije” kada ga je sunce malo posvetlelo. Osim toga, laminat se ne može šmirglati niti se može postaviti završni sloj. Iako nije nemoguće, bilo bi problematično postaviti ili ugraditi nov komad, a da izgleda uniformno i da se uklopi u stariju površinu. Ipak, sve je ovo moguće sanirati jer tehnologija je dovela do toga da ni laminat nije nešto što je bio kada se pojavio ili čak i kada smo ga nas dvoje postavljali u stan.
DANAS JE ON NAPRAVLJEN tako da se suprotstavlja dejstvu sunca i gubitku boje. Neki proizvođači prodaju vodonepropusni laminat, kojeg je, opet zbog dece i raznog prosipanja tečnosti, vrlo zahvalno imati u svom domu. Govorim o tzv. laminatu HPL (High pressure laminate).
High Pressure Laminate
On se proizvodi presovanjem pod visokim pritiskom, pod uticajem visoke temperature. Njegova svojstva su: otpornost na površinska oštećenja i hemijske uticaje, postojanost boje, termička i mehanička opterećenja i jednostavno održavanje. Očvrsnuta PU-akrilna smola pruža visoku otpornost na atmosferske uslove što omogućava upotrebu HPL ploča za oblaganje fasada i popunjavanje balkonskih ograda.
S obzirom da se ovde radi o eksterijerskoj upotrebi koja trpi veće atmosferske promene, jasno vam je koliko su njegove performanse poboljšane. HPL laminati se koriste i kao sirovine u industriji modernog nameštaja. Raznolikost tipova ploča i varijante sa aluminijumskim slojevima omogućuju dizajn najrazličitijih oblika. Evo kako se to postiglo.
LAMINAT se inače sastoji iz nekoliko slojeva: zaštitnog sloja ili pokrivača – sloja po kojem hodamo; dekorativnog sloja – papira na kojem je odštampan dezen; vezni sloj je smešten između dekorativnog i nosivog – to je vrsta lepka koja služi za spajanje dva navedena sloja;
nosivi sloj se sastoji od ploča napravljenih od drvnih prerađevina i nosivog sloja koji drži ravnotežu sa slojevima postavljenim sa gornje strane nosivog sloja. HPL laminat poseduje još jedan sloj između nosivog i dekorativnog sloja. Taj sloj se sastoji od jednog ili više natronskih papira. Ovakve vrste laminata imaju izuzetno otpornu površinu i često se koriste za podove javnih ustanova.
Još jedna osobina laminata ne laska njegovoj divnoj figuri iliti da se prebacim na ljubavnu terminologiju sa početka priče, on je, kao i svaka devojka sa samopouzdanjem, prilično hladan. Ali ništa što nismo mogli rešeti kućnim papučama, a vi biste recimo to mogli rešiti podnim grejanjem ili kupovinom debljeg, odnosno kvalitetnijeg materijala danas lako dostupnog. Doduše, kao i za sve kvalitetno i poboljšano, morate dati malo više novca, ali avaj, svaki stepenik na koji se u životu popnemo traži od nas dodatno angažovanje. Treba da smo srećni ako se ta žrtva ogleda u kojoj novčanici više, a ne gubljenjem nečeg dragocenijeg.
A nas dvoje smo vremenom, baš kao što smo želeli, postali četvoro. Soba za devojčicu je useljena jednom divnom plavom princezom koja sada već na podu igra monopol sa svojim prijateljicama. Dobismo i dečaka. Okretnog, zahtevnog i veselog. Ni on nije ugrozio laminat. Na njemu sedi, imitira zvuk automobila, na njemu se igra i vežba klizeći stav kada šutira loptu na ponos svog oca i strah svoje majke da se ne povredi. Tako je laminat, naša prva ljubav, postao svedok naše porodične priče. Prošao je prosipanje voćnog jogurta, dva krečenja i majstore, uporno guranje stolice na koju će se popeti naš sin da upali svetlo. Prošao je sve. I ostao nam veran. I lep. A nismo u prvoj zaljubljenosti. Sada je to već devetogodišnja ljubav koja je odolela vremenu. Poput svih onih pravih ljubavi stvorenih da opstanu.
Autor teksta: Mirjana Makarin-Plavšić, novinar
