Epoksidi i poliuretani

Kada se radi o popstavljanje novih industrijskih podova, od samog starta se vodi računa o proceduri za ugradnju namenskog poda. Na osnovu prohteva samog objekta čijoj gradnji se pristupa pravi se projekat.

Dakle kada ugrađujete novi pod nemojte štedeti na konsultacijama jer je bitno pre ugradnje industrijskog poda znati sve,od materijala do izvođača. U zavisnosti od ekploatacionih uslova  na objektu, odnosno od prisutnog  hemijskog, mehaničkog i termičkog  opterećenje, specifikuje se i projektuje odgovarajući  tip poda, koji po svojim karakteristikama mora da zadovolji sve te parametre. Ove vrste industrijskih podova su obavezne kada postoji bilo koja kombinacija hemijskih i termičkih uticaja.

U upotrebi su najčešće podovi na bazi epoksidne i poliuretanske smole, mada se  prema nekim specifičnim ekstremnim uslovima  i zahtevim primenjuju i  specijalni podovi sa posebnim dodacima ili na drugoj bazi.

Epoksidni podovi  imaju veliku čvrstoću na pritisak  i otpornost  na habanje. Hemijski su otporniji više na baze a manje na kiseline, nisu termoplastični,  međutim  kada su izloženi UV zračenju menjaju boju a  izdržavaju temperature od -40 ⁰C  do   +80⁰ C.

Poliuretanski podovi za razliku od epoksidnih podova su manje čvrsti više su  elastični i fleksibilni,otporniji  su na kiseline a manje na bazne medije, imaju kraće vreme ugradnje, UV su otporni a  znatno su otporniji na temperaturne šokove  u temperaturnom intervalu od -40 ⁰C  do +120⁰C.

Tehnologija izrade

Jedan od važnih uslova nakon odabira odgovarajućeg tipa poda jeste  izrada i priprema kvalitetne  betonske podloge,  a što je uslov za pravilno apliciranje, kvalitet  i trajnost  buduće podne obloge.

 

Betonska podloga mora da odleži  28 dana   sa završenim procesom hidratizacije, čvrstoće min MB 30, sa maksimalnim procentom  vlage od 4%, ravna, površinski blago perdašena, bez segregacija i isplivavanja cementnog mleka  i sa donje strane propisno hidroizolovana (ako se radi o prizemnim prostorijama) a u cilju sprečavanja prodora  kapilarne vlage.

Ukoliko se radi o staroj  zamašćenoj, zaprljanoj betonskoj podlozi, neophodno je  masnoće  i prljavštine  mehanički   ukloniti, odstraniti  sve  grbine  i eventualne labavo vezane delove betona, a neravnine  u podlozi  popuniti  odgovarajućim  reparaturnim malterima.

Da  bi se dobila  što ravnija podloga  za finalno izvođenje ovih podova, preporučljivo je i neophodno  preko betonske podloge izvesti izravnavajući sloj od samonivelirajuće cementne mase, odgovarajuće debljine, koje pored cementa kao veziva u svom sastavu imaju polimere i specijalne dodatke, koje  im omogućuju brzo vezivanje, odnosno brzi  prirast čvrstoće kao i samorazlivajuće svojstvo.

Optimalna temperatura prostorija za ugradnju ovih  materijala je u rasponu od  +15 ⁰C  do +25⁰ C. Ispod +10⁰C  ne preporučuje se aplikacija materijala na bazi epoksidne i poliuretanske smole.

 

Kada se radi o popstavljanje novih industrijskih podova, od samog starta se vodi računa o proceduri za ugradnju namenskog poda. Na osnovu prohteva samog objekta čijoj gradnji se pristupa pravi se projekat. Dakle kada ugrađujete novi pod nemojte štedeti na konsultacijama jer je bitno pre ugradnje industrijskog poda znati sve,od materijala do izvođača.

Ukoliko repariramo postojeći pod, usled dotrajalosti poda ili promene proizvodnje (namene poda) pod određenim okolnostima se pristupa sistemu koji odgovora kriterijumima kavliteta i kvantiteta. Često puta sama reparacija poda košta više od ugradnje novog poda. Da bi se troškovi sveli na minimum a zaštitio interes investitora i dobio traženi kvalitet važno je pristupiti detaljnom sagledavanju stanja postojećeg poda. Naravno, poželjno je pristupiti izradi idejnog projekta i nakon stručnih konsultacija izmeđa projektanta-proizvođača i izvođača pristupiti izradi glavnog projekta koji je temelj kvalitetne gradnje.

Nažalost, u zadnjih dvadesetak godina naša država kaska za savremenim svetskim trendovima u oblasti kvalitetne a u isto vreme i ekonomične građevine tako je i sa industrijskim podovima

Epoksidni protivklizni podovi

Izvode se ako  je pod konstantno izložen mokrom opterećenju  vodom, mašinskim uljem ili drugim agenasima, kao protivklizna  površinska varijanta.

Protivklizna površinska struktura  se postiže tako što se sveže izvedeni  epoksidni samorazlivajući pod pospe kvarcnim peskom  odgovarajuće granulacije (utrošak cca. 5,00 kg/m2) i nakon uklanjanja nevezanog kvarcnog peska  izvedi se završana  impregnacija podnih površina  epoksidnom premazom m u odgovarajućoj nijansi prema RAL karti. Debljina ovakvog proivkliznog  poda  je uglavnom  3-5 mm.

Poliuretanski podovi

Poliuretanski podovi izvode se u debljini  od 4 i više, a  sastoje se od poliuretanske smole kao veziva, specijalnih punila, cementa  i drugih dodataka. Ovako projektovani podovi izdržavaju kontinuirana, ekstremna hemijska i termička opterećenja, kao što su prostorije izložene konstantnim  termičkim toplotnim udarima, odnosno temperaturnim šokovima, kombinovanim sa stalnim mokrim hemijskim opterećenjem podova.

Pod je prohodan je za lakša opterećenja već nakon  12 sati, pri temperaturi prostorije od +20⁰ C, a pod potpuno  mehaničko, hemijsko i termičko opterećenje pušta se 4 dana od završetka ugradnje.

Poliuretanske podove možemo podeliti na sledeće:
–  Samorazlivajuće podove , debljine 2-3mm
–  Protivklizne podove , debljine3-4mm
– Podove  za ekstremna hemijska i termička opterećenja.

Antistatik podovi se izvode se u prostorijama gde je gde dolazi do stvaranja statičkog elektriciteta a u cilju njegovog kontinuiranog odvođenja, kao što su računski centri, pošte, operacione sale, farbare, lakirnice, proizvodni pogoni i skladišta eksplozivnog i lako zapaljivog materijala itd.