Zanimljivosti Podovi kroz istoriju – Od pećina do modernih prostora

Podovi kroz istoriju – Od pećina do modernih prostora

0
Istorija podova kamen
Istorija podova kamen

Jedan od osnovnih elemenata bilo koje arhitektonske konstrukcije je – pod. Pod je odvajkada bio pratilac ljudskih nas- tambi i građevina, jedino što nije uvek bio atraktivan kao danas.

ISTORIJA PODOVA počinje sa prvim skloništima koje su ljudi u praistoriji tražili. Ova skloništa su najčešće bila pećine i danas možemo samo da pretpostavimo da je tlo, to jest podna površina pećine, trebalo da izgleda glatko kako bi bila relativno udobna za naše prapretke.

Međutim, kao i svaki drugi element konstrukcije, bilo je potrebno da prođe izuzetno mnogo vremena kako bi podovi postali prefinjenija obloga koja je ne samo služila izvesnoj svrsi već se i estetski uklapala u prostor i činila ga atraktivnijim.

Prvobitna uloga poda bila je upravo – funkcionalna. Pod je trebalo da pruži površinu pogodnu za život i, kako su ljudi razvijali određene navike i shvatali značaj higijene, da se lako održava. Prvi podovi koje su naši prapreci koristili bili su upravo samo tlo na kojem se gradilo. Vremenom, ljudi su počeli da izravnjavaju i nabijaju prostor na kojem su planirali da podižu strukture, kao i da ih raščišćavaju od šuta i prirodnog materijala koji bi mogao da ometa prilikom gradnje.

Nabijena zemlja je predstavljala podlogu koja je bila mnogo jednostavnija i udobnija za korišćenje od obične zemlje. Ovakvi podovi se i danas koriste u pojedinim delovima sveta gde klimatski uslovi dozvoljavaju njihovu upotrebu – u Africi i pojedinim delovima Indije.

Cvetne latice i semenke od suncokreta

Upravo u odnosu na udobnost i pre svega – klimu, ljudi su počeli da upotrebljavaju različite materijale koje su koristili prilikom izrade podnih površina. Tako su se za izradu podnih obloga počeli koristiti slama i seno, a u pojedinim delovima sveta i štavljene životinjske kože. Kako je vreme odmicalo tako su se i podne obloge dalje razvijale.

Zemljani putevi
Zemljani putevi

U različitim regionima podovi su tretirani na različite načine. Tako su severnoamerički Indijanci posipali ljuske od semenki suncokreta kao i ljuske od kikirikija po podovima. Kako su ljudi hodali po njima tako se ulje iz ljuski ravnomerno rasprostiralo po podu čineći podnu površinu čvršćom i stabilnijom, ali i otpornom na prašinu.

U Indiji su se nabijeni podovi često dekorisali cvetnim laticama i peskom u boji. Ova mešavina je zatim posipana po podu na određen način tvoreći kompleksne šare i dezene. Ovaj način tretmana podova se i dan danas koristi u određenim delovima Indije. Nabijeni podovi su se u jednakoj meri koristili i na evropskom kontinentu. Tokom srednjeg veka nabijeni podovi su posipani slamom, ali i balegom i otpacima iz domaćinstva. Na ovaj način površina poda je postajala veoma čvrsta, poput cementa, ali i – aromatična. Kako bi se miris od svih ovih elemenata malo ublažio podovima je povremeno dodavana nana iliti menta čije ulje je činilo boravak u prostorima sa nabijenim podovima prijatnijim.

Kameni podovi

Kameni podovi su takođe dosta rano počeli da se koriste – pre oko 5000 godina. Razvijeni su u Egiptu tokom gradnje palata i spomenika korišćenjem ogromnih kamenih blokova. U piramidama u Gizi se još uvek mogu videti jedni od najstarijih kamenih podova što govori o dugotrajnosti materijala koji su korišćeni. Tokom vremena Egipćani su počeli da tretiraju podove od kamena kao dekorativne površine slažući ploče i blokove različitih boja kako bi postigli određene efekte.

Kameni podovi - mozaik
Kameni podovi – mozaik

Antička Grčka je nastavila da razvija kamene podove čineći ih još dekorativnijim. Pre oko 3000 godina stari Grci su koristili kamičke kako bi izradili podove sa određenim šarama i dezenima, a vremenom su kamičke zamenili malim oblicima i počeli da razvijaju kompleksne mozaike. Ova tehnika se koristila širom Evrope i danas možemo primetiti mnogo drevnih građevina sa mozaicima koji govore o motivima i šarama koje su drevni graditelji koristili.

Pre oko 5000 godina su se pojavili i prvi tepisi, odnosno, ćilimi. Drevni Persijanci su još u ovo vreme počeli da izrađuju prve tkanine koje su se prvenstveno koristile za prekrivanje stolova i drugih delova nameštaja u domaćinstvu, ali i kao podne prostirke sve do razvoja tipičnog persijskog ćilima oko 17. veka naše ere.

RIMSKO CARSTVO je u istoriji podova veoma značajno jer je proizvelo podno grejanje. Rimljani su bili majstori arhitekture i tokom Rimskog carstva umetnost kamenih podova je dosegla nove visine.

Rimski inžinjeri su pronašli novu prednost kamenih podova – grejanje. Oni su izrađivali male komore ispod podnih površina koje su bila poduprte sistemom kratkih stubova. Komore su na jednom delu imale otvor za ventilaciju, a na drugom delu je održavana vatra. Na ovaj način komorama je cirkulisao topao vazduh koji je veoma efikasno grejao podnu površinu i činio boravak u prostorima koji su ovako zagrevani, veoma prijatnim.

Novi vek – novi pod

Rimljani su takođe zaslužni za popularizaciju i razvoj keramičkih pločica. Prvi oblici keramičkih pločica počeli su da se koriste pre oko 4000 godina međutim tokom Rimskog carstva su doživele ekspanziju. Nažalost, sa padom Rimskog carstva i pločice su pale u zaborav. Ponovno oživljavanje doživele su tek oko 12. veka naše ere kada su se počele koristiti u manastirima i to prvenstveno u prostorijama gde ih i danas najviše koristimo – u kuhinjama i kupatilima – prostorima koji su najviše izloženi vlazi i uticaju vode. Moderne keramičke pločice su ušle u masovnu proizvodnju i široko počele da se koriste tek početkom 19. veka.

MAGIC FLOOR - Mi spajamo tradiciju i prirodu sa modernim i savremnim životom
MAGIC FLOOR – Mi spajamo tradiciju i prirodu sa modernim i savremnim životom

DRVO kao materijal za podove je danas izuzetno popularno, pogotovo parket. Međutim, drvo je, u odnosu na druge materijale relativno mlada podna obloga. Početak korišćenja drveta u enterijerima je oko 17. veka da bi se kompleksnije ukrašavanje drvenih podova i odabir elegantnijih materijala javio tek tokom ere baroka.

Danas, parketi predstavljaju jednu od najpopularnijih podnih površina, a drveni podovi su doživeli takav razvoj da se pojedine vrste koriste i kao prećišćavači vazduha.

Novi vek doneo je i nove podove – najviše inovacija u svetu podova desilo se u 20. veku. Podovi kao što su vinil, gumeni pod, laminat, pod od bambusa, izumljeni su tokom 20. veka i doživeli su svoju ekspanziju. Ovi podovi su danas u širokoj upotrebi i mnoge prostore ne bismo mogli da zamislimo bez njih, a pojedini nisu čak ni pola veka stari. Primer je laminat koji ove godine puni 40 godina. Svi ovi materijali su ništa drugo do odgovor čoveka na razvoj u svakom aspektu življenja.

Tekstilni podovi
Tekstilni podovi

Čovek stalno pronalazi novine koje prate njegove potrebe. Nekome je bitno da podovi budu povoljni, nekome da se lako održavaju, a nekome, opet, da izgledaju luksuzno i da i oni kao i sve ostalo oko njih ističu njihov status. Nekada su sve ove stavke objedinjene, pa su tako povoljni materijali na tržište zbog svog dizajna stigli kao lukuzni koji se uz to i lako održavaju. Sve je moguće u svetu podnih obloga, a na mnogim stvarima iz ovog aspekta se još uvek radi. Mada, može se reći da sa aspekta preporoda, mi već u svojim domovima, živimo svoju budućnost i u mogućnosti smo da napravimo nešto specifično, samo nama svojstveno, a opet da smo u stanju, kao neki srednji stalež, tu specifičnost da platimo. U ostalom, zato smo i mi tu, kao stručni časopis koji je dao sebi za zadatak da edukuje javnost, da približimo ljudima nečije tuđe ideje i tako ih podržimo da budu hrabri u donošenju smelih rešanja na radost ukućana i redovnih posetioca doma.

Na kraju možemo reći da su podne površine, kao takve, odvajkada pratile čovekovu aktivnost i bile su sastavni deo svakog graditeljskog poduhvata. Kroz njihovu evoluciju možemo da sagledamo i evoluciju čovečanstva. Mnoge podne površine, iako na različitim kontinentima, nastale su u isto vreme i kao proizvod identičnog, praktičnog načina razmišljanja naših prapredaka. Možda je upravo to ono što nam može pokazati više sličnosti nego razlika među ljudima sa svih strana sveta.

Autor teksta: Irma Talović, d.i.a.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here