Keramika Postavka keramičkih pločica – Najvažnija je dobra osnova

Postavka keramičkih pločica – Najvažnija je dobra osnova

Fuga otporna na temperaturne promene, kao i na hemikalije i bakterije
Pločice bi trebalo da budu postavljene sa fugama sa minimalnim razmakom od 2mm

Keramičke pločice su jedna od najstarijih obloga na koje su se ljudi oslanjali vekovima i milenijumima unazad, znajući unapred da će se bojom i dezenom zasigurno uklopiti u njihov životni prostor.

Poput laminata ih ima više klasa i zavisno od toga im varira i cena, ali generalno se daju uklopiti u svačije finansije. Opšte je mišljenje da se pločice mogu postavljati na sve vrste podloga bez neke naročite predpripreme, ali to je velika zabluda.

Keramika se zaista može lepiti na mnoge baze i stare obloge, ali samo ako radovi uslede nakon odgovarajuće pripreme.

U svojstvu lepila može se koristiti malter ili lepak za keramiku, s tim što je ovaj prvi maltene potpuno izbačen iz upotrebe, pogotovo kada se radi o pločicama većeg formata. Za postavljanje na lepak propisana podloga je čist, kompaktan i ravan cementni estrih, kako bi se što lakše korigovala sitna dimenziona odstupanja koja uobičajeno postoje među pločicama iste klase, čak i onim vrhunskog kvaliteta.

Svi lepkovi bez obzira na oznaku nanose se u tankom sloju (manje od 1 cm) i zato ako je pod previše neravan, to se neće moći rešiti dodavanjem lepka, već pomoću samonivelatora za keramiku. Ukoliko je pod dosta ruiniran pre nivelisanja obavezna je konzervacija pukotina. Iako za neke druge to ne važi, pločice mogu biti vaša obloga po izboru i kada su početni uslovi daleko od idealnih, na primer kada u prostoriji nema ravnajućeg sloja ili je loše urađen (sa velikim horizontalnim nagibom, krivim ivicama i slično).

Foto: Zorka-keramika / Lepak za pločice
Foto: Zorka-keramika / Lepak za pločice

Tada se radi postavljanje na cementno mleko – mešavinu tri dela sitnog peska, jednog dela cementa i vode u nanosu od minimum 3 cm, pomoću koje se daju regulisati zaista velika odstupanja i nepravilnosti podloge. Keramika se isto tako može lepiti preko čistog i suvog parketa na koji je dovoljno namazati prajmer, sačekati da se skroz osuši, potom tanak sloj keramičkog lepka u koji bi valjalo uroniti termoizolacionu mrežicu koja se inače koristi za fasade (da bismo dobili efekat armiranosti podloge) i onda još jedan tanji sloj lepka na koji se polažu pločice. Na kraju, podloga mogu biti i stare pločice ako su i dalje čvrsto fiksirane i nema bojazni od otpadanja, a nova keramika preko stare se jednostavno lepi bez ikakve pripreme, lepkom za neupijajuće površine.

Autor teksta: Jelena Mitrović, novinar