Naslovna Vesti Otvoren 55. Sajam nameštaja u Beogradu. “Podovi” u hali 4.

Otvoren 55. Sajam nameštaja u Beogradu. “Podovi” u hali 4.

0
PODELI
Foto: redakcija časopisa "Podovi"

Početak rada 55. Međunarodnog sajma nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije i 55. Međunarodnog sajma mašina, alata i repromaterijala iz oblasti drvne industrije, svečano je obeležen u hali 2A Beogradskog sajma, uz prisustvo brojnih gostiju, učesnika i posetilaca.

Foto: Redakcija časopisa “Podovi”

Otvarajući sajmove i govoreći o značaju i dometima ovih reprezentativnih regionalnih sajamskih manifestacija, Džef Baron, konsultant za sektor industrije nameštaja razvojnog programa Evropski Progres, programa Evropske unije i Vlade Švajcarske, rekao je da je za njega bio „veoma emotivan trenutak kada je ušao u halu i kada je video koliki je napredak napravljen kada je u pitanju kvalitet proizvoda, dizajna i prezentacije“.

Ocenjujući taj napredak kao „neverovatan i sjajan“, Baron je podsetio da je u poslednjih pedesetak godina ovaj sajam nameštaja služio da bi se kupcima pružio uvid u ono što se proizvodi i da ta pažnja nije bila posvećena izvozu. Danas, rekao je, „zahvaljujući svemu što se ovde radi, nećete se posramiti ni pred kojom svetskom manifestacijom posvećenom nameštaju, a možete i stati u red sa najboljima“.

Baron je rekao da globalni donatori, kao što su Evropski Progres i slični, pomažu ovaj projekat „kako bi zaista proizvodi iz Srbije došli do stranih kupaca, koji su željni ovog nameštaja i koji na neki način žele da se smanji uvoz iz Azije i da se obavlja bliže njihovim zemljama. A vi ste tu, na njihovom pragu“. Zato, kaže on, treba raditi na tome da se ti kupci iz inostranstva privuku, da posećuju sajam, da im se prilagođavaju prezentacije koje su namenjene pretežno domaćim kupcima. Isto tako, ovdašnji proizvođači moraju da rade na povećanju sopstvene efikasnosti kako bi bili konkurentni na globalnom nivou. To je moguće putem raznih specijalizacija.

Džef Baron je na kraju podsetio na brojne „odlične faktore koji Srbiji idu u prilog“, a to se pre svega odnosi na sirovinu, odnosno obično – drvo iz šuma. Po njegovom mišljenju, danas se previše toga izvozi van Srbije bez dodate vrednosti, a umesto toga treba praviti vredne proizvode sa dodatom vrednošću, uz kvalitetnu radnu snagu iz Srbije, i da se na taj način izvozi za dobrobit svih. To je veliki posao, ali, zaključuje on, postoje međunarodne organizacije koje su ovde kako bi pomogle da se to postigne, jer veruju i da industrija nameštaja može da pomogne da se zaposli veći broj ljudi.

Foto Redakcija časopisa “Podovi”

Na svečanoj ceremoniji otvaranja prisutnima se obratio i Slađan Disić, generalni direktor kompanije „Simpo“ iz Vranja. Govoreći „u ime 2.466 zaposlenih“, on je rekao da je „osnovni postulat poslovne politike Simpa ‘gospodin kupac’. Zato ljudi u Razvojnom centru, inženjeri raznih struka, ekonomisti i menadžeri, svakodnevno rade na razvoju i kreiranju novih proizvoda visokog dizajna, velike udobnosti i funkcionalnosti, a sve u skladu sa zahtevima i željama kupaca. Da li se i u kojoj meri zahtevi i želje implementiraju u novi proizvod, najbolje se može utvrditi na ovakvoj manifestaciji koju posete na desetine hiljada ljudi. To je prava validacija proizvoda i zato se mi i ove godine predstavljamo na Sajmu“.

On je naglasio da „pored nove kolekcije koja je izložena u hali 2C, proizvodni program Simpa za 2018. godinu čine 202 proizvoda, izrađena od 94 razne vrste finiš-materijala – mebel štofova, kože, eko kože, gradlova. Proizvodi se izrađuju u fabrikama i pogonima u Vranju, Bujanovcu, Surdulici, Preševu, Radovnici, Kuršumliji, a plasiraju se u 52 maloprodajna objekta u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji i direktnim kupcima u velikoprodaji u 17 zemalja Evrope i Azije. Proizvodi Simpa krase i enterijere u 168 hotela u 36 zemalja sveta“.

Predrag Rađen, urednik izdanja

Disić je rekao da se poslovanje Simpa odvija u konkurenciji 678 velikih, srednjih i malih proizvođača nameštaja, sa 12.864 zaposlenih. Pored proizvođača, tu je i više stotina privrednih subjekata koji se bave uvozom i prodajom nameštaja iz raznih zemalja sveta. Dakle, kaže on, u pitanju su utakmice ne lokalne nego evro-lige. Zato se mora stalno povećavati produktivnost inoviranjem opreme i školovanjem radnika proizvodnih struka kroz sistem dualnog obrazovanja.

Dragomir Lazović, generalni direktor i vlasnik kompanije „Matis Group“ iz Ivanjice, koja trenutno zapošljava preko 1.000 ljudi i čija je delatnost proizvodnja nameštaja svih kategorija, pločastog, tapaciranog i masivnog, pohvalio je „operativni i rukovodeći menadžment Beogradskog sajma, koji je marljivim radom i sprovođenjem jako zanimljivih ideja uspeo da u poslednje tri godine povrati imidž Beogradskog sajma i Sajma nameštaja, koji su, sa svim svojim novim vrednostima došli do pozicije nezaobilazne destinacije za sve firme koje posluju u ovoj branši, i domaće i inostrane“.

Govoreći o nasleđu „stare zemlje“ i tržišnim posledicama zbivanja na ovim prostorima, rekao je da je „globalna ekonomija razvila veoma velike trgovinske lance koji su uglavnom preuzeli većinsku prodaju nameštaja u Evropi. Ipak, naša industrija nameštaja oporavila se“. On je sugerisao srpskim i regionalnim proizvođačima da im kriterijumi za prodaju nameštaja na izvoznim tržištima budu isključivo dizajn i kvalitet, a nikako isključivo niska cena. „U Srbiji“, zaključio je on, „proizvodi se veoma kvalitetan nameštaj, i to svi znaju. Potrebno nam je jedinstvo između proizvođača, zaštita od strane države. Ako tako budemo radili i razmišljali u potpunosti ćemo povratiti naše pozicije, a za kupovinu našeg nameštaja u budućnosti će biti dovoljno da se kaže – Made in SERBIA“.

Ovogodišnji Sajam nameštaja obeležavaju brojne premijere, vrhunski dizajn i inovacije, poseta uglednih dizajnera iz cele Evrope, ali i veliki broj poslovnih ljudi, kupaca i distributera iz svih krajeva sveta, zbog čega predstavlja pravo mesto za plasman noviteta u formi, materijala i idejnih rešenja za kompletno opremanje enterijera i uključuje sve faze u proizvodnji nameštaja, od primarne prerade drveta do finalnog proizvoda i funkcionalno-estetske dorade modela. Potencirajući biznis orijentaciju, sajam ostaje značajan oslonac domaće i regionalne privrede. Upravo zbog toga očekuje se da tokom šest dana rada sajam poseti oko 90.000 posetilaca, od čega čak 13.000 profesionalaca iz ove privredne grane.

Povećano interesovanja izlagača i učesnika uslovilo je da se izlagački prostor ove godine proširi na nove tri hale – 7, 8 i 9. Tako će, na izložbenom prostoru od preko 60.000 kvm učestvovati više od 520 izlagača iz 45 zemalja. Spisak renomiranih kompanija koje premijerno nastupaju na Beogradskom sajmu obogaćen je švajcarskom „Vitrom“, potom italijanskom kompanijom „Mattiazzi“, sa čuvenim drvenim stolicama izuzetnog kvaliteta, tu je i „LaCividina“ sa nameštajem vrhunskog dizajna, te francuski „Forestier“, predvodnik u oblasti autentične rasvete. Premijere pripremaju i španski „Mobles 114“, litvanski „Emko“, francuski „Petite Friture“, hrvatska „Prostoria“… Ponudu upotpunjuju i „povratnici“ kao što su srpski „Gir“, švajcaski „White Oak“ ili bosanski „MS&Wood“, sa kolekcijama nameštaja od punog drveta.

Sajam će obeležiti i svojevrsni dizajnerski hepeninzi. Tako izložba „Young Designers Exhibition“ okuplja mlade i perspektivne autore koji su dosadašnjim radom zaslužili šansu da predstave svoje nove, kreativne ideje i proizvode i predstavlja svojevrstan presek stanja u savremenom dizajnu. „Design Talks“ је niz razgovora sa dizajneri­ma i arhitektama iz velikih kompanija, te sa članovima žirija za sajamsku nagradu „Zlatni ključ“.

Poseban odnos prema poslovnim posetiocima Sajam nameštaja i Beogradski sajam iskazuju organizovanjem Poslovnog dana (Buyers Day), na dan otvaranja sajma, 7. novembra. To je prilika i za nastavak najznačajnijeg poslovnog programa – Hosted Buyer programa – sa ciljem da se što efektnije i efikasnije plasiraju proizvodni programi izlagača sa dveju aktuelnih manifestacija na nova tržišta.

Kao što nalaže tradicija, najinovativnijim i najuspešnijim izlagačima na Sajmu nameštaja eminentni internacionalni žiri dodeliće nagradu „Zlatni ključ“. „Zlatnom ključu“ će se od ove godine pridružiti novoustanovljena nagrada „Beogradski ključ“.

Međunarodni sajam mašina, alata i repromaterijala iz oblasti drvne industrije traje dan kraće – od 7. do 11. novembra – a održava se u halama 5 i 9. Sajam okuplja sve proizvođače i aktere industrije nameštaja i drvne industrije i jedinstvena je prilika za premijerno predstavljanje tehničko-tehnoloških inovacija.

Sajamska ponude obuhvata sve vrste repromaterijala za izradu nameštaja, najširi asortiman okova i ukrasa za nameštaj, najsavremenije mašine i alate koji se koriste u ovoj drvnoj i industrija nameštaja.

SERVISNE INFORMACIJE

Sajam nameštaja održava se u halama 1, 1A, 2, 3, 3A, 4, 7 i 8.

Radno vreme Sajma nameštaja je u utorak i sredu, 7-8. novembra, od 10 do 19 časova, a od četvrtka do nedelje, 9-12. novembra – od 10 do 20 časova.

Sajam mašina se održava u halama 5 i 9, od utorka do subote, 7. do 11. novembra. Radno vreme ovog sajma je od 10 do 19 časova.

Cena pojedinačne ulaznice je 300 dinara, a za grupne posete 200 dinara. Parking se plaća 100 dinara po satu.