Sa pojavom prvih kompjutera i kompjuterskih servera koji su, podsetimo se, bili ogromni i zauzimali ogromnu količinu prostora zahtevajući, pri tom, srazmerno veliku količinu instalacija, javio se problem upravo sa instalacijama. Naime, trebalo ih je nekako sprovesti i upakovati tako da ne smetaju, a da po potrebi, u slučaju kvara ili premeštanja, budu vrlo pristupačne.
Instalacije se obično vode kroz zidove ili plafone, ali je elegantno rešenje u ovom slučaju pronađeno u podignutim podovima koji su zadovoljili ova dva osnovna zahteva jer su celu površinu poda, odnosno međuprostor između osnove i novog, podignutog poda, pretvorili u područje u kojem su instalacije bile nevidljiive i lako dostupne, ukoliko bi se za tim ukazala potreba.
Upravo iz ovog razloga, podignuti podovi, koji danas imaju veoma široku primenu, vrlo često se nazivaju i kompjuterskim podovima. Osim toga, sreću se i termini pristupni podovi i tehnički podovi.
Šta su, u stvari, podignuti podovi?
To su podovi koji se sastoje od ploča kvadratnog ili pravougaonog oblika postavljenih na potkonstrukciju oslonjenu na čvrstu podlogu, najčešće beton ili cementni estrih.
Potkonstrukciju predstavljaju u najvećem broju slučajeva podnožja (ili nožice) sa podesivom visinom napravljena od čelika, a u poslednje vreme su se pojavila i podnožja napravljena od PVC-a sa nešto drugačijim konstrukcionim rešenjem. Visina podignutog poda kreće se od minimalnih 5 cm do maksimalnih 200 cm, u zavisnosti od zahteva objekta i proizvođača, mada su najčešće visine kreću između 15 i 50 cm. Velike visine podnožja predviđene su za podignute podove na aerodromima i sličnim objektima, gde se osim za električne instalacije, vodovodne i kanalizacijske cevi, koriste i za druge namene, poput neometanog premeštanja prtljaga i slično. Veoma često se podignuti podovi koriste za sisteme grejanja i hlađenja, kao i za ventilaciju. Podesiva visina podnožja omogućava besprekorno ravnu površinu podignutog poda, nezavisno od svih eventualnih neravnina na podlozi, a moguće je dobiti i podove pod nagibom.
Ploče koje se postavljaju na podnožja se prave od različitih materijala, ali se najčešće izrađuju od iverice velike gustine, gipsa ojačanog drvenim vlaknima, presovanog kalcijum-sulfata ili od ortotropnog alumnijuma sa provodljivom ispunom. On se proizvode u različitim debljinama od 25 do 40 mm. Dimenzije ploča su najčešće 60×60 cm ili 120×60 cm, a sistem za njihovo spajanje obično je pero-žljeb.
Ove ploče moraju biti relativno lake, ali istovremeno moraju biti i veoma izdržljive i imati veliku nosivost, kao i podnožja. U zavisnosti od opterećenja i zahteva objekata, nosivost se deli u pet klasa, pri čemu je peta najveća i preporučuje se za prostorije sa teškim mašinima ili za skladištenje knjiga. Za veću nosivost i visine podova preko 50 cm potrebna su i dodatna ojačanja. Pored toga, ove ploče moraju da zadovolje i određene zahteve u pogledu nezapaljivosti i negorivosti, kao i u pogledu emisije štetnih materija.
Preko ploča koje predstavljaju osnovu podignutog poda mogu se postavljati najrazličitije završne podne obloge od kompaktnih, elastičnih koje idu od zida do zida kao što su tekstilne (tepisoni) ili različite antistatik gumene i PVC obloge, preko laminata, luksuznih vinil ploča, parketa, pa do keramičkih ploča, kamena i mermera.
Podignuti podovi su pogodni i za nove i za renovirane objekte, a koriste se i u enterijeru i u eksterijeru. U enterijeru se, pored serverskih soba i komandnih i operativnih centara, koriste u hotelima, pozorištima, bioskopima, TV i radijskim studijima, bankama, kancelarijama za najrazličitije namene, bolnicama, školama, internatima, sakralnim objektima, muzejima, u koncertnim dvoranama, kafićima, restoranima, bibliotekama, na sajmovima, aerodromima, autobuskim i železničkim stanicama, u fabrikama, skladištima itd. Posebnu vrstu čine podignuti podovi za sterilne prostorije kao što su operacione sale, medicinske i hemijske laboratorije i sl. U eksterijeru se podignuti podovi koriste za krovne terase pokrivene kamenim pločama, terasne vrtove, drvene i kamene terase, za razne vrste stalnih i pokretnih podijuma u jednoj ili više visina (za pozorišta, koncerte, mitinge i različite druge skupove) itsl.
Kada je o montaži podignutih podova reč, neophodno je da je izvedu profesionalni podopolagači. Osnova ili donji, neobrađeni pod mora biti čvrst, kompaktan, očišćen i grundiran. Čelična podnožja se postavljaju najčešće u razmaku od 60 cm, dok je uz obod preporučena polovina tog rastojanja (30 cm). U zavisnosti od opterećenja poda, potrebno je ostavljati i dilatacionu razdelnicu.
U zavisnosti od namene prostora, neophodno je postaviti i odgovarajuću protivpožarnu zaštitu. Podignuti podovi se mogu kombinovati sa lakim pregradnim zidovima ili se naslanjati na masivne zidove.
Prilikom montaže podignutih podova, potrebno je dodatnu pažnju posvetiti postavljanju oko stubova i predvideti mesta za revizione otvore. Za prostorije sa velikom vlagom, potrebno je odabrati vodootporne (hidrofobne) ploče.
PVC podnožja se postavljaju uglavnom napolju, mada ne isključivo, u razmaku od 40 cm. Imaju i posebne dilatacione umetke, kako bi omogućili nesmetano oticanje atmosferskih voda. Mogu se ugrađivati i na hidroizalaciju, a prilikom demontaže nema otpadaka.
Da sumiramo samo neke od prednosti podignutih podova za poslovne namene: predstavljaju diskretno i elegantno rešenje za brojne i raznovrsne instalacije koje ni na koji način ne opterećuju enterijer i omogućavaju visoku funkcionalnost prostora, jednostavan i direktan pristup instalacijama, krasi ih lako premeštanje priključaka po potrebi, suva i brza montaža, protivpožarna zaštita, zvučna izolacija (postoje i “tihi podovi”), hidroizolacija, elektro i toplotna izolacija, mogućnost ugradnje sistema za ventilaciju, kao i grejanje i hlađenje, energetska efikasnost, velika nosivost i široka primenjivost. Na našem tržištu već dugo vremena postoji veoma bogata ponuda visokokvalitetnih podignutih podova praćena profesionalnom uslugom ugradnje. Možda su baš oni rešenje za vaš projekat koje vam je nedostajalo.
Piše: Isidora Gordić
