Podovi u trendu Drveni podovi uvek u trendu

Drveni podovi uvek u trendu

0
Drvo je omiljeni izbor kupaca podnih obloga
Drvo je tradicionalno na vrhu po kupovini

Pod je osnovni deo svakog građevinskog objekta i mora da zadovolji određene zahteve po pitanju stabilnosti, trajnosti, sigurnosti, udobnosti, lakog održavanja i estetike. Savremeni podovi treba da omoguće ljudima zdravo i komforno stanovanje, i drvo je jedan od najkvalitetnijih materijala za izradu podova. Pod od drveta je prirodan, topao, lepih boja, tekstura i sjaja.  Trajan je ako se pažljivo neguje, ekološki adekvatan ako se ne meša sa štetnim materijama. Korisniku pruža širok izbor vrsta, obrada i načina ređanja u prostoru.

Više od svih drugih površina u enterijeru podovi trpe opterećenje, habanje, prljanje, agresivne supstance sredstava za higijene itd. pa tehnologija izrade brzo napreduje i materijali za podove se menjaju. Dolazi do primene novih rešenja koja nisu nužno boljeg kvaliteta, ali se iz nekih razloga kao što su ekonomičnost i brzina i jednostavnost ugradnje rado primenjuju. Kroz istoriju, podovi i njihove primene su se razvijali paralelno sa razvojem građevinarstva i arhitekture.

Priroda u vašem domu

Drveni podovi datiraju još iz drevnih vremena. Parket je bio prvo privilegija bogatih, ali se ubrzo njegova primena raširila i postao je popularan širom Evrope. U početku su parketne daščice pravljene ručno, uglavnom od hrasta, a vremenom je broj vrsta i modela slaganja rastao. Kako je parket sve više dobijao na popularnosti, javila se potreba za serijskom, a kasnije i industrijskom proizvodnjom. Od XIX veka se primenjuje spoj pero-utor, sistem koji se i danas koristi kao spoj podnih obloga. Industrijska proizvodnja, koja je počela krajem XIX veka, omugućila je da ova vrsta podne obloge postane dostupna velikom broju korisnika. Veća potražnja na tržištu uslovila je i brži proces proizvodnje i jednostavnije modele slaganja, zbog čega je mozaik parket bio znatno potisnut iz upotrebe.

Klasičan parket je tada postao dominantan proizvod na tržištu drvenih podova. Najčešće je bio slagan po modelu “riblje kosti”. Ubrzo je počela i proizvodnja lamel parketa. Tokom XX veka razvijena je nova vrsta parketa-višeslojni parket, za čiju se proizvodnju osim drveta koriste i ploče na bazi drveta. Razvijeni su takođe i kompoziti na bazi drveta, kakav je laminat.

Brodski pod
Brodski pod

Osnovne vrste drvenih podova prisutnih na domaćem tržištu su brodski pod, klasični parket, lamel parket, mozaik parket, gotovi (višeslojni) parketi, deking za spoljne površine. Sve se više koristi pod od plute, a kod nas je veoma zastupljen i laminat koji nije drvo već kompozit na bazi drveta.
Brodski pod se izrađuje od drvne građe jele, smreke, bora, hrasta a sve su prisutnije i neke vrste egzota. Može se bojiti masnom bojom, uljiti i lakirati. Debljina im iznosi 10, 14 i 20mm. Karakterišu ga veće širine i dužine koje variraju ali je popularno da se ide na što veće dimenzije. Nalaze se u različitim klasama i garantuju trajnost i lepotu i stvaraju toplu atmosferu življenja.

Pojam “klasični parket” (masivni parket) obično označava parketne daščice s bočnim i čeonim perom i utorom, debljine od 14 do 20mm. Daščice parketa su manje od brodskog poda, a širina i dužina zavise od proizvođača. Obično se na tržištu nalaze daščice dužine od 300 do 600mm i širine od 65 do 90mm. Posebnost klasičnog parketa je u tome da su daščice obrađene levo i desno, što omogućava polaganje prema uzorku riblje kosti. U istoj debljini, ili nešto većoj (i 24mm) mogu se nabaviti parketne daščice većih dimenzija, koje proizvođači ili prodavci nude kao parket većeg formata. I one su obrađene bočno i čeono, a dimenzije im se kreću između 700 i 2000mm po dužini i 90 do 140mm po širini.

Parket velikog formata, koji se još zove i samo drveni pod, nema leve i desne dašcice, što znači da se pero uvek nalazi na istoj strani. Parket se postavlja uglavnom lepljenjem. Za lepljenje je preporučljiva upotreba dvokomponentnih lepkova. Može se postavljati kao brodski pod, na riiblju kost, u obliku kvadrata, sa kombinacijom uzdužnih i poprečnih daščica… Od vrsta drveta i dalje je, na domaćem tržištu, najzastupljeniji hrast, a potom bukva i jasen. U poslednje vreme se uvoze i parketi od egzotičnih vrsta drveta. Hrast se nalazi u različitim obradama: brušen, četkan, beljen, bajcovan, patiniran, uljen, lakiran… Specifične obrade povećavaju cenu parketa.

Poslednjih godina su popularni i parketi od bambusa. Pojavljuje se kao masivan i višeslojni parket, raznih dimenzija. Njegov udeo u industriji podova se povećava, uglavnom jer je to najbrže rastuće drvo. Stablo, pogodno za podove, može da se dobije od bambusa starog samo pet godina, a težnja ka primeni održivih materijala im daje značajnu prednost. Može biti završno obrađen lakom, uljem ili voskom. Na našem tržištu prisutan je veći broj domaćih proizvođača ali i distributera stranog parketa, uglavnom italijanskog, koji nude inovativna rešenja stranih proizvođača koji kombinuju savremenu tehniku i razne vrste drveta, kreirajući širok spektar oblika, boja i tekstura parketa.

Moderan parket - riblja kost
Moderan parket – riblja kost

Dimenzije daščica parketa su se smanjivale sve do veličine lamel parketa koji su se postavljali u stanovima, na našim prostorima, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Letvice su debljine 6 do 9mm, širine 20mm i dužine 120mm. Lepe se na hartiju u obliku šahovske table, dimenzija 480 x 480mm. Preko podloge se izliva cementna košuljica koja se pažljivo izravna. Kada se malter stegne, table se lepe tako što hartija ostaje sa gornje strane, a kada se lepak osuši, hartija se nakvasi i skine. Za ovaj parket je potrebno dva do četiri puta manje drveta nego za klasičan parket. Ušteda materijala, ostvarena malom debljinom, doprinela je nižoj ceni u odnosu na klasičan parket, međutim sa tendencijom ka većim formatima i novim vrstama drvenih podova, znatno se smanjila potražnja za ovom vrstom.

Mozaik parketi predstavljaju podove od drvenih daščica koje formiraju razne mozaične oblike jer kombinacija različitih vrsta drveta daje podu različite boje i nijanse. Ovakvim podom postižu se zanimljivi efekti. Mozaik parketi su bili najpopularniji u Francuskoj tokom XVII i XVIII veka. Kasnije su se pojavljivali samo u javnim objektima i luksuznim stanovima, a danas su, sa pojavom CNC mašina, pristupačni širem krugu korisnika. Prisutni su i  mozaici sa intarzijom metala i drugih materijala.

Višeslojni parketi su nastali kao potreba da se masivno drvo učini pristupačnijim korisniku. S obzirom da pravo masivno drvo može biti dosta skupo, posebno ako se radi o određenim vrstama egzota, proizvođači su pronašli način da ublaže aspekat cene. Na višeslojnom parketu primenjuju se tehnologije slojevitog drveta i slojevi se postavljaju tako da su vlakna jednog sloja upravno orijentisana u odnosu na vlakna narednog sloja. Na taj način parket postaje otporniji na vodu. Gornji sloj dvoslojnog parketa je napravljen od tvrdog drveta i zaštićen je lakom, uljem ili voskom. Donji sloj je od jeftinijeg, mekog drveta i nosi gornji sloj. Ovakav parket se može hoblovati jednom do dva puta u zavisnosti od vrste gornjeg sloja drveta i stepena oštećenja.

Drvena podna obloga za terase
Deking

Deking je trgovinski naziv za proizvod od drveta namenjen podnom oblaganju spoljnih površina. Do skoro se pravio samo od visoko kvalitetnih vrsta egzota poput tikovine, ipea, masarandube… ali procesom termo tretiranja i neke domaće vrste poput jasena i graba su postale adekvatne za spoljnu upotrebu (terasa, vrtova, površina oko bazena). Može se postavljati na drvenu potkonstrukciju ili se postavlja u kvadratnim tablama na gotovoj plastičnoj potkonstrukciji. Nakon postavljanja, deking se ulji tikovim i palminim uljem i na taj način se i održava.

Pluta ne privlači i ne skuplja prašinu i grinje
Podovi od plute

Pluta je obnovljivi, prirodni materijal koji se dobija od kore hrasta plutavca koji raste uglavnom u mediteranskom pojasu. Da bi se kora odstranila, drvo ne mora da se poseče ili ošteti i podovi od plute su potpuno ekološki materijal koji je antistatičan, antibakterijski, otporan na insekte i prijatan za hodanje. Dobar je termoizolator i zvučni izolator. Proizvodi se u obliku ploča koje se mogu lepiti na podlogu ili se izrađuju u obliku daski sa perom i utorom poput parketa i  laminata. Nažalost, cena poda od plute je izrazito visoka na tržištu.

Iako veštački materijal, laminat je na našim prostorima jako zastupljen. Razlog za to je pre svega niska cena, a potom i jednostavan način ugradnje i održavanja i velika otpornot na habanje. Sastoji se iz četiri sloja koji se pod visokim pritiskom spajaju u veoma tvrdu površinu debljine od 6 do 12mm. Gornji sloj je zaštitni od melamina sa aluminijum oksidom koji je u velikoj meri otporan na mrlje i spoljnu vlagu, a ispod gornjeg sloja nalazi se štampani papir koji imitira teksturu drveta. Ispod dekorativnog sloja se nalazi ploča vlaknatice ili iverice a ispod nje je balansirajući sloj koji štiti pod od prodora vlage. Primena laminata ne odgovara ekološkim standardima.

Mozaik parketi

Drvo je uvek  bilo pogodan materijal za oblaganje podova jer njegova fizička i mehanička svojstva odgovaraju uslovima koje materijal za tu primenu mora da ispuni. Podovi se proizvode od mnoštva vrsta drveta, gde prilikom izbora, osim estetskog izgleda treba pažljivo birati i neka druga svojstva, kao što je čvrstoća određene vrste. Termo tretiranje je jedan od načina za poboljšanje svojstava drveta. Međutim, razvojem tehnologije je došlo i do nastanka materijala koji su na bazi drveta, imitiraju njegov izgled i privlače niskim cenama, ali nisu ekološki odgovarajući. O tome nije dovoljno razvijena svest ljudi, a na tržištu su jako zastupljeni. Ipak, jačanje svesti o ekologiji i zdravom životu na globalnom nivou se odrazila i na našu sredinu pa se kult prirodnog i zdravog polako vraća.

Stambeni objekti nisu jedini gde je drveni pod gotovo neophodan za udobno funkcionisanje, i ovaj prirodni materijal najbolji je izbor i za neke sportove poput košarke, gde svojim karakteristikama najviše odgovara zahtevima apsorpcije udarca, odskoka i povratka lopte itd. Dramske i baletske umetnosti se odvijaju upravo na  ovom tipu podloge – na “daskama koje život znače”.