Vesti ANKETA na portalu www.podovi.org NOVI ZAKON I TRKA SA VREMENOM

ANKETA na portalu www.podovi.org NOVI ZAKON I TRKA SA VREMENOM

Dečije igralište, pesak
Dečije igralište, pesak

Svako novo dečje igralište u Srbiji moraće da ispuni stroge zahteve u pogledu bezbednosti, dok vlasnici postojećih imaju rok do 23. novembra 2021. godine da ih izmene tako da odgovaraju novim propisima. Ovo su odredbe najnovijeg zakona koji je stupio na snagu 19. juna ove godine.

Novim Pravilnikom određeno je da se dečja igrališta ne mogu nalaziti pored degradiranog zemljišta, ili pored područja koja se koriste za utovar ili istovar, kao ni pored područja gde buka otežava komunikaciju. Takođe, dečje igralište se postavlja dalje od saobraćajnica, u meri u kojoj je to moguće. Parkići će morati da imaju dobro osvetljenje, a svako igralište moraće da ima i informativnu tablu u vedrim i jakim bojama, dimenzija metar i po puta metar i po.

Svaki parkić koji ispunjava nova pravila nosiće srpski znak usaglašenosti, specifičan trougao koji je dokaz da je sve u skladu sa propisima. Ulaz, izlaz i putevi za vanredne situacije na dečjim igralištima u svakom trenutku moraće da budu pristupačni i bez bilo kakvih fizičkih prepreka, a biljne vrste koje se sade na području dečjeg igrališta ne smeju predstavljati rizik po zdravlje dece.

Stroga pravila biće primenjena i na mobilijar, pa se oprema koja ima slobodnu visinu pada veću od tri metra neće moći nalaziti na dečjem igralištu. Metalni delovi i elementi moraće da budu otporni na vremenske uslove i koroziju, veštački materijali korišćeni za izradu opreme za dečja igrališta moraju da budu otporni na ultraljubičasto zračenje. Takođe, delovi koji sadrže plastiku ojačanu staklenim vlaknima moraju da se zamene ili poprave kada staklena vlakna postanu vidljiva usled habanja ili oštećenja, što se posebno odnosi na tobogane.

Rastresita podna obloga za dečije igralište
Rastresita podna obloga

Prostor pada sa tobogana ili ljuljaške ne sme da sadrži nijednu prepreku na koju bi dete moglo da padne i da se povredi, a ispod ljuljaške, tobogana, opreme za njihanje, žičara, vrteški i slično, mora se nalaziti površina za ublažavanje udara. Ako je ta površina napravljena od livene gume i gumenih ploča ne može biti tanja od 40 milimetara. Ukoliko je površina za ublažavanje udara od peska, dubina peska u bilo kojoj tački peščanika ne može biti manja od 300 milimetara, dok se travnjak, kao površina za ublažavanje udara na dečjem igralištu, može koristi za kritične visine pada do 1 metra. Da bi se sprečile nezgode, vlasnik mora da obezbedi da dečje igralište ispunjava zahteve ovog pravilnika tokom celog perioda upotrebe.

Ukoliko se tokom postupka održavanja otkriju ozbiljni nedostaci koji bi mogli da ugroze bezbednost, oni se bez odlaganja otklanjaju. U slučaju da to nije moguće, oprema se mora osigurati kako se ne bi koristila, imobilizacijom ili uklanjanjem. Proizvođač ili njegov zastupnik, odnosno uvoznik može, najkasnije do 1. decembra ove godine, da stavi na tržište površine za ublažavanje udara i opremu za dečja igrališta koja je izrađena i čija usaglašenost je ocenjena u skladu sa ovim zahtevima.

Dakle, zakon je jasan i trebalo bi, po najavama, da obezbedi deci pa i roditeljima mir koji zaslužuju na ovakvim mestima. Situacija na terenu je, po svemu sudeći, drugačija, pa smo mi iz redakcije časopisa Podovi, u nameri da istražimo kako je na našim igralištima, postavili pitanje upravo na ovu temu. Naime, pitali smo čitaoce našeg sajta: Kakav pod je na igralištu u vašem kraju? Najveći broj, odnosno najveći procenat , čak 43 %“odneo” je beton kao podloga na kojoj se igra najveći broj dece. Na drugom mestu, rekli bismo očekivano, sa 27% nalazi se pesak, odnosno trava kao podloga koja se često koristi na ovakvim mestima. Reciklirana guma, kao najadekvatniji materijal, odnosno onaj koji, ukoliko je kvalitetan, ispunjava zahteve novog zakona, na igralištima je 25% čitalaca našeg portala, dok je 5% vas primetilo neku drugu podlogu na igralištu u vašem kraju.

Dečije igralište, trava
Dečije igralište, trava

Kao i svaki put, pomenute rezultate naše ankete prokomentarisaće kako stručna lica iz oblasti podova i sprava za dečija igrališta, stručnjaci koji se bave testiranjem podnih obloga za ove namene, tako i građani koji provode vreme sa svojom decom na dečijim igralištima i parkovima.

Milica je majka iz Rume koja ima dvoje dece predškolskog uzrasta, pa je igralište najčešće mesto na kojem obitava sa njima.

Na njihovom igralištu podna obloga je beton, dok, kako kaže na jednom delu ima malo travnate površine: “Kada je lep dan, svaki dan smo tamo jer mi ne treba neko veliko angažovanje i spremanje. Površina nije prilagođena maloj deci, definitivno, pa se dovijamo kako znamo i umemo. Sin je mlađi i dosta energičan, pa mu stavljam štitnike na noge jer non-stop pada, a beton je baš nezgodan za tako nešto. Ljuljaški nema, samo jedna klackalica i to samo sa jednim sedištem, drugo je oštećeno, pa nije pogodna za korišćenje, međutim niko je ne sklanja.” Milicu je obradovala vest da novi zakon obavezuje da se stara igrališta prilagode deci, samo se, kako je dodala, boji da to neće moći biti realizovano do roka koji je dat s obzirom da sređivanje igrališta u njenom kraju zahteva ozbiljan posao, a rekonstrukcija nije ni započeta.

Reciklirana guma na igralištima
Reciklirana guma na igralištima

Milan i njegove dve ćerke žive u Novom Sadu. On je, kako nam je rekao, zadovoljan igralištem u njihovom delu grada, s obzirom da je skoro renovirano. Na ovom igralištu je reciklirana guma kao podna obloga i kako je Milan, kao laik primetio, ona mu deluje najbezbednije od svih drugih koje je viđao na drugim mestima ove namene. Ono što je naš sugrađanin jedino pomenuo kao negativnu stranu ovog, po njemu odličnog igrališta, je nedovoljna osvetljenost dela koja je namenjen deci, što, po njemu, ima dvojaku manu. Najpre onu da se slabo vidi, pa čak i u toplim jesenjim danima kakvi su ovi, ne mogu da ostanu na igralištu onoliko koliko bi želeli. Druga, jednako važna posledica nedovoljnog osvetljenja je njihova nezaštićenost od starije dece/tinejdžera koji se tu noću okupljaju i nekada pod dejstvom alkohola, oštećuju sprave, pa čak i kućicu za dojenje koja postoji za majke-dojilje.

Ivana je majka troje dece koja nam je pisala iz Valjeva. Njena dvogodišnja ćerka je svaki dan na igralištu sa bakom, s obzirom da je ona čuva dok su ona i suprug na poslu. Ivana nam je rekla da je na njihovom igralištu travnata površina i to prilično oštećena pa su padovi dece česti, ali, kako kaže, nemaju nekih izbiljnih posledica po zdravlje jer je ispod zemlja, a ne beton. Ipak, govori dalje naša čitateljka, ovo ne izgleda lepo, a niko ne radi ništa da se pod sredi konačno i umesto te trave postavi neki drugi, prihvatljiviji materijal. Štaviše, Ivana nam je rekla da je raduje novi zakon i da očekuje da će se njeno dete, kao i ostala deca iz kraja, konačno igrati na bezbednom i olakšati ne samo deci, već i onima koji ih dovedu kako bi mogli da sednu na neku klupu i posmatraju ih bez da non stop idu za njima ne bi li sprečili neku povredu zbog terena koji nije prilagođen.

Dečije igralište, beton
Dečije igralište, beton

d.o.o. JUGOINSPEKT-NOVI SAD je imenovano telo od strane Ministarstva privrede za sprovođenje ocenjivanja usaglašenosti dečjih igrališta.  Kao relevatno telo i ono koje je upoznato kako sa zakonskim odredbama, tako i sa procedurom koja služi da bi vlasnik na kraju, ako istu ispoštuje, dobio validan sertifikat, dali su svoj sud za naš časopis o situaciji na terenu. Kako su nam rekli, posle zakonskog roka datog za rekonstruisanje postojećih dečijih igrališta, neće sva igrališta biti u upotrebi jer je, po njihovom iskustvu, lakše napraviti novi prostor za igru nego sređivati onaj koji je već pogrešno realizovan. Ipak, ovi stručnjaci ostavljaju prostora da će vlasnici igrališta pokušati da poslušaju savete i isprate nove zakonske odredbe i da na kraju, dobiju traženi sertifikat. Na osnovu iskustva, stavili su akcenat na još jednu stvar. Naime, za veliki broj igrališta u našoj zemlji niko ne zna ko je vlasnik istih, niti se zna koja instanca u okviru javnih preduzeća jeste zadužena za njeno održavanje i zamenu dotrajalih ili oštećenih sprava.

Što se tiče samih sprava i podnih obloga na dečijim igralištima, predstavnici kompanije Jugoinspekt su nam predočili nešto što svi zaboravljamo, a to je aspekt zajedničke odgovornosti, kako za decu koja su korisnici igrališta, tako i za sprave koje često budu oštećene upravo našom krivicom.

Kada se kaže “našom” misli se na roditelje koji ne mogu da očekuju 100% zaštite dece niti zakon o dečijim igralištima, niti jedan na svetu može da spreči povrede u potpunosti. Ipak, vlasnik igrališta jeste u obavezi da pored svake sprave na neki način stavi obaveštenje o tome za koje godine deteta je ista predviđena. Što se tiče uništavanja imovine na igralištu, od podnih obloga do sprava, kako su nam rekli stručnjaci iz pomenute kompanije, naši ljudi uporno otuđuju imovinu, pa se tako dešava da pesak i šljunak nestaju sa igrališta čime se direktno krši zakon i doprinosi da se debljina podne obloge smanji čime ona automatski više nije odgovarajuća. Dakle, mi sami, kao roditelji, moramo shvatiti da je i naša odgovornost da čuvamo nešto što našoj deci toliko znači.