Trendovi u enterijeru – ćilim

Ćilim nas osim na Aladina asocira i na prošlost, na uticaje susednih zemalja, vladavinu Turaka, pa se ne retko prave greške i ćilimi iz različitih krajeva unificiraju bez obzira na njihovo poreklo i različitost. Kada kažemo naš ćilim mislimo na našu tradiciju i pirotski ćilim. Pirotski ćilim je sličan sa turskim ćilimom i na prvi pogled bi se reklo da su iz istog kraja jer su boje i šare slične, ali pirotski ćilim ima dva lica i tka se u jednom komadu dok se kod turskog ćilima spajaju dva dela u jednu celinu.

Verovatno smo svi uživali čitajući bajku o Aladinu i čarobnom ćilimu i zamišljali kako bi dobro bilo imati sposobnost letenja, ali bajke su ostale u “1001-oj noći”, a ćilim je vekovima inspiracija umetnicima, istoričarima, enterijeristima i mnogim od nas. Da li je ćilim samo običan tepih ili nešto više?

Priča o ćilimu počinje davno. Smatra se da reč “ćilim” vodi poreklo od persijske reči “gilim”. Gilim je u naše krajeve stigao zahvaljujući Turcima i njihovom višedecenijskom uticaju. Tehnički to bi bila vrsta tkanine izrađena glatkom tkačkom tehnikom koja se mogla koristiti u različite svrhe od prostirke za pod, prekrivača za krevet, ukrasa na zidu, pokrivača za konje, skupog dara. Geografski posmatrano ćilim se pominje osim na prostoru Balkana i Turske i u zemljama centralne Azije, severne Afrike, Irana, Avganistana.

Ćilim je široku primenu imao u svakodnevnom životu, ali i u prazničnom i verskom. U manjoj meri korišćen je i za opremanje gradskih enterijera, gde je izrađivan u specijalnim manufakturama, kao i u dvorskim radionicama, pošto je i među najbogatijima bio visoko cenjen kao dekorativna tkanina. Nekada su se gazde ponosile svojim domovima ukrašenim ćilimima. Priča se da jedna stara persijska poslovica kaže da što je bogatiji i veći gazda to je ćilim tanji što znači da je izrađen od najkvalitetnijih i najskupljih prediva.

Ćilim nas osim na Aladina asocira i na prošlost, na uticaje susednih zemalja, vladavinu Turaka, pa se ne retko prave greške i ćilimi iz različitih krajeva unificiraju bez obzira na njihovo poreklo i različitost. Kada kažemo naš ćilim mislimo na našu tradiciju i pirotski ćilim. Pirotski ćilim je sličan sa turskim ćilimom i na prvi pogled bi se reklo da su iz istog kraja jer su boje i šare slične, ali pirotski ćilim ima dva lica i tka se u jednom komadu dok se kod turskog ćilima spajaju dva dela u jednu celinu. Pretpostavka je da je zahvaljujući tome što je ćilim tkan tako da ima dva lica njegova namena mogla biti daleko šira i samim tim je služio i kao ogrtač i kao prekrivka i kao prostirka i kao dekoracija.

Često smo imali prilike da u nekom stranom filmu vidimo u enterijeru sofu prekrivenu pirotskim ćilimom. Nekada nismo ni svesni kakvo bogatstvo i lepotu su nam preci ostavili u nasleđe. Boje, šare, igra oblika i simbola je sve ono što pirotski ćilim čini tako posebnim. Crvena boja u svim nijansama najviše preovlađuje prilikom izrade pirotskih ćilima, a prisutne su i plava, zelena i bela. Boje na pirotskom ćilimu imaju teritorijalno-etničke odlike i uvek su ukomponovane u kompleksnu kompoziciju. Ornamentika na pirotskom ćilimu je uvek geometrijska i prikazuje stilizovanu pticu, cvet, gugutku ili predmet iz neposredne okoline tkalja. Šare kod starih ćilima su sitnije i skladnije raspoređene, a na novijim primercima šare su krupnije, katkad i neuspele stilizacije.

Dolaskom industijalizacije stari zanati bivaju sve više potisnuti u drugi plan. Izrada ćilima je težak i mukotrpan posao, a vrednost ćilima velika. Da bi zaštitili našu tradiciju i nešto što je svuda u svetu prepoznatljivo odlučeno je da 2003.godine pirotski ćilim bude zaštićen kao proizvod od strane Zavoda za intelektualnu svojinu, a na osnovu Zakona o geografskim oznakama porekla.

Ćilim se godinama unazad povezivao sa seoskim domaćinstvom. Obično su drveni podovi bili prekriveni ćilimima ili su oni služili za ukrašavanje zidnih površina. Trendovi u opremanu enterijera ne moraju uvek donositi nove materijale. Sve više se može primetiti kombinacija stilova u enterijeru kao i primena nekih retro elemenata.

Mermerni ili drveni pod prekriven ćilimom u kombinaciji sa stilskim nameštajem. Zašto da ne? I estetski i funkcionalno apsolutno zadovoljava sve kriterijume. Ne treba samo preterivati. Sve treba raditi sa stilom i truditi se da to što ste se odlučili da deo tradicije uklopite u svoj enterijer ne znači da treba da odlutate do ivice kiča.

Autor teksta: Melanija Pavlović dipl.ing.arh