Već 50 brojeva i 12 punih godina časopis „Podovi“ promišlja i propituje trendove u svim vidovima podnih obloga, a na neki način ih i oblikuje kao nesumnjivo najuticajniji časopis u ovoj oblasti u našoj zemlji, ali i regionu. Nema nijedne iole ozbiljne firme iz industrije podova u Srbiji koja se nije bar jednom pojavila na stranicama ovog časopisa u pomenutih 50 brojeva.
Svedoci smo da nas je globalna pandemija virusa kovid 19 naterala da menjamo pristup poslovanju, školovanju, nabavci, zabavi… životu – u najužem i najširem smislu. Naterala nas je i da usporimo, čak i da zastanemo, te da se zapitamo o mnogo čemu. Šta nam je važno? Šta nije? Šta bih sad drugačije, da mogu? Raduje što je časopis „Podovi“ nastavio da raste i da se razvija u ovim, po svemu čudnim i drugačijim okolnostima.
No, da vidimo šta se u međuvremenu desilo sa drvenim podovima i kamo su se oni zaputili u pomalo neizvesnoj 2021. godini. Januar je tradicionalno bio rezervisan za „hodočašće“ na Domotex u Hanoveru da bi se otkrile najvažnije novine u ovom važnom segmentu enterijera, ali je on prebačen u virtuelnu sferu i u maj, što ne znači da će biti manje uticajan.
Činjenica je da se trendovi u industriji podova sporije menjaju, naročito kada je reč o drvenim podovima, u poređenju sa, recimo, mobilijarom. Zašto? Razlog je veoma jednostavan – prevelika su i prekomplikovana investicija da bi se menjali svakih godinu ili dve.
Uz zidove, oni daju dominantan ton u enterijeru. Mogu biti diskretna podloga za razigranu maštu koja će svoj put naći u nameštaju i dekoraciji ili mogu biti zvezda u enterijeru koju će svi ostali elementi pratiti. Šta će od ovo dvoje biti, zavisi i od faktora koji nisu čisto estetske prirode. Jedna od ključnih reči iz našeg naslova – lakoća – ne odnosi se na specifičnu težinu drveta kao materijala, nego na težinu, odnosno lakoću njegovog održavanja na podu.
Mi smo generacija koja je (ili bar misli da jeste!) vrlo zauzeta, imamo mnoštvo obaveza, treba sve to stići i postići, hoćemo da stvari budu što lakše za obaviti, a imamo i život koji treba živeti punim plućima. Da li želimo da potrošimo nekoliko sati dnevno na glancanje poda da bi izgledao besprekorno? Čisto sumnjam. Stoga prilikom odabira poda poslednjih nekoliko sezona, a nesumnjivo i ove, prednost imaju mat i satenske površine u odnosu na sjajne na kojima se vidi svako zrnce prašine, svako udubljenje i svaka ogrebotina. Divno izgledaju, ali su noćna mora za čišćenje.
Matirane površine mogu biti lakirane, uljene ili voskirane, u zavisnosti od sklonosti vlasnika prostora i njegove namene. Za sjajne površine se uglavnom odlučuju oni sa dubljim džepom koji mogu da plate pomoć u održavanju ili oni koji u kući nemaju malu decu i kućne ljubimce.
Pored mat završne obrade, dodatnu vrednost parketima daju i ručno hoblovanje, patiniranje ili četkanje, koji takođe ostaju u trendu, ne samo u pogledu održavanja već i estetike.
Etika je naša druga ključna reč u ovom pregledu. Možda ranije nije bilo tako, ali sada se sve više zanimamo i iz kakvih nam šuma stiže drvo koje ćemo položiti u svoj dom? Da li su održive? Vodi li se računa o ekološkim aspektima prilikom seče?
Želimo da znamo šta ćemo uneti u svoj dom i da li je to zdravo, kakva se hemija koristi za obradu drveta koje će biti podloga za sve naše aktivnosti u domu… Shodno ovome, izbegavaju se lakovi u kojima ima štetnih materija, sve se više koriste prirodna, a sve manje sintetička ulja. Ekologija je sve važniji aspekt u svim oblastima života, pa i u ovom. Mora biti jer drugu planetu nemamo. Ne treba zanemariti ni reciklirane podove niti podove od ponovo upotrebljenog drveta. Imaju nesumnjivi šarm i visoku estetsku vrednost, a čuvaju planetu.
Tako stižemo i do poslednje ključne reči – estetike. Stari Latini su govorili da o ukusima ne treba raspravljati. Stoga je raspon boja veoma širok – od sasvim tamnih podova, takoreći crnih, preko svih nijansi sive do sasvim svetlih – snežno belih. Ipak, jedno im je zajedničko – biraju se hladnije nijanse iz kojih su skoro sasvim proterani crvenkasti, topli tonovi. Ceo enterijer se namerno vizuelno „hladi“ uz tek po koje tople akcente i tu podovi ne zaostaju.
Prednost i dalje imaju veliki formati, naročito kada je reč o višeslojnim parketima, ali i kad je reč o masivnim parketima. Lamele su široke, birane da privuku pažnju i ostave utisak. U zavisnosti od ličnih preferenci korisnika prostora, mogu biti veoma rustične ili sasvim mirne selekcije bez i najmanjeg čvora. Prirodnost je na ceni, a ona se može istaći na više načina – bojom, završnom obradom i posebnim doradama.
Na primer, četkanjem će se istaći upravo prirodna tekstura drveta, a uljenjem dodatno potcrtati.
Klasična riblja kost i „ševron“ ili mađarska riblja kost, kada je reč o slogovima, polako se povlače i ustupaju prostor paralelnom slogu koji omogućava i različitu širinu lamela za one koji žele dodatnu dinamiku na svom podu. Kod velikih formata parelelni slog je i jedini mogući. Kod dvoslojnih parketa, koji su i dalje najbolji izbor za podno grejanje, ostaju nešto manji formati zbog specifične konstrukcije i tehničkih zahteva.
Neka od pitanja na koja smo se osvrnuli u ovom pregledu, postaviće i Domotex i ponuditi podovima novi izazov – pokrij novu podlogu! Tako se drveni podovi sad uspinju na zidove i plafone i prelaze na nameštaj. Budućnost uređenja enterijera je – zabavna.
Industrija podova prati kretanja u uređenju enterijera, a sve njih prate „Podovi“, evo već pedeseti, jubilarni broj. Drago mi je što sam deo njihove priče od prvog broja, već dugi niz godina, i što sam uz „Podove“ rasla i razvijala se i ja, ali i sticala prijatelje. Od srca – srećan nam jubilarni broj!
Autor teksta: Isidora Gordić Fisković
