Sportski podovi Sportski parketi

Sportski parketi

0
Sportski parketi

U XX veku sport doživljava neverovatnu ekspanziju i u najvećoj meri se demokratizuje i postaje dostupan svima. U XXI veku kult lepog i zdravog tela je jači nego ikad i bavljenje sportom, hteli mi to ili ne, postaje, na izvestan način, imperativ za sve, a profesionalni sportisti postaju moderni gladijatori i ozbiljne investicije. U skladu sa karakterom i temperamentom, godinama i mogućnostima, i, dakako, talentom, rekreativici i profesionalci se odlučuju za sportove u prirodi, na otvorenom ili u dvoranama.

Sportovi u dvoranama zahtevaju odgovarajuće podne obloge koje moraju da zadovolje određene kriterijume i standarde kako bi se osigurala bezbednost sportista, smanjio rizik od povreda i obezbedio visoki kvalitet sportskih aktivnosti. Jedan od najvažnijih standarda koji propisuje osobine koje mora da ispoštuje svaka podna obloga koja se ugrađuje u zatvoreni sportski objekat je Evropski standard EN 1490 za sportske podne obloge.

U zavisnosti od vrste sporta, razlikovaće se i vrsta poda, kao i tehnička, funkcionalna, ekološka i estetska svojstva koja mora da poseduje. Iskustva su pokazala da je za brojne sportove drvo i dalje najbolja podna obloga, pa su sportski parketi i dalje u samom vrhu među sportskim podovima. Neki od najvažnijih zahteva pomenutog evropskog EN 14904 standarda su sledeći:

Apsorpcija udaraca sportskog poda

Prilikom doskoka, kada sportista dodirne sportski pod, udarna sila se razlaže na dve rezultujuće: jednu, koju apsorbuje sportski pod i drugu, koja povratno deluje na sportistu. Što je apsorpcija udarca veća to je manji rizik od povreda i povećava se ugodnost igre kod igrača. Po zahtevnijoj varijanti standarda EN 14904: A4 vrednost apsorpcije udarca sportskog poda trebalo bi da iznosi ≥ 55 < 75 %.

Vertikalna deformacija sportskog poda

Mogućnost poda da apsorbuje udarac zavisi od njegove sposobnosti da se ugiba. Vertikalna deformacija sportskog poda stoga meri stepen gibanja poda tokom sportskih aktivnosti. Vrednost treba da se kreće između ≥ 2,3 < 5,0 mm. Sportski pod mora da bude podrška stopalima sportista za vreme trčanja ili skokova, zato previše meki ili previše tvrdi podovi mogu biti opasnost po sigurnost i zdravlje sportista.

Odskok ili povratak lopte na sportskom podu

drvo kao sportska podloga
Sportski pod mora da apsorbuje doskok lopte, ali, isto tako, mora da omogući i odskok lopte približno odskoku lopte na betonu. Odskok lopte je osobito važan za sportski parket koji se koristi za potrebe profesionalnog sporta jer dobar odskok lopte povećava kontrolu lopte i ubrzava igru. Relativna visina odskoka na sportskom parketu trebalo bi da bude ≥ 90 % visine odskoka lopte na betonskoj podlozi.

Frikcija (trenje) sportskog poda

Frikcija ili trenje sportskog poda predstavlja odgovarajući odnos između previše klizavog i neklizajućeg sportskog poda. Ova osobina je izuzetno važna kada se igrači sa loptom kreću veoma brzo po terenu jer se koristi za merenje mogućnosti sportskog poda da kontroliše klizanje igrača po površini. Za sportske podove površinsko trenje mora biti dovoljno visoko, da spreči prerano i nekontrolisano klizanje sportista po površini, ali i dovoljno nisko, da omogući proklizavanje pri ekstremno visokoj sili, koju stvaraju igrači tokom sportskih aktivnosti. Idealno trenje je između 80 i 110. Trenje manje od 80 čini pod isuviše glatkim, a veće od 110 isuviše grubim.

Pored ovog, sportski podovi moraju biti u stanju da izdrže određena opterećenja, da budu otporni na habanje, na udarce i da poseduju određeni stepen nezapaljivosti, da po emisiji formaldehida budu u klasi E1. Zatim, važno je da je reflektujući sjaj poda na mat površinama ≤ 30 %, a na bojenim < 45 %. Sportski podovi, dakako, moraju biti ravni.

Budući da su kriterijumi koji moraju da se zadovolje veoma visoki, proizvođači uglavnom ne nude samo parket, već i rešenje celokupnog, ponekad komplikovanog, sistema sportskog poda, bilo da je reč o podu koji se obnavlja ili sasvim novom podu.
Kako su gotovi parketi, masivni ili višesloji, sadašnjost, tako se i industriji sportskih podova uveliko koriste. Za razliku od rezidencijalnih parketa čija je visina najčešće 14-15 mm, sportski parketi su debeli 21-22 mm.

Najčešće se koriste sistemi koji uključuju podlogu za parket

Ukoliko je reč o postavljanju novog parketa na postojeći pod, a ukupna visina poda ne može biti velika, najčešće se koriste sistemi koji uključuju podlogu za parket (u najvećem broju slučajeva OSB-ploče) i, u zavisnosti od proizvođača i patenta, guma ili neki penasti materijal koji apsorbuje udar i omogućava odskok lopte.

Ukoliko to visina dozvoljava, obično se koriste podovi sa podkonstrukcijom koja na sebi ima ugrađenu gumu ili penasti materijal. Parket se uvek pričvršćuje nevidljivim spojem za podkonstrukciju (zakivanjem). U zavisnosti od sporta kome je pod namenjen, može se razlikovati i vertikalna deformacija sportskog poda. Razlika se postiže promenom osnog rastojanja između letava koje se koriste za podkonstrukciju.

Profesionalni košarkaški tereni u zatvorenom obično idu na dvostruku podkonstrukciju sa odgovarajućim sistemom za apsorpciju udara pri doskoku.

sportske podne obloge - drvo
Proizvođača na tržištu ima mnogo i svi nude svoja, najčešće zaštićena rešenja. Tako za neravne površine koriste sisteme sa „korpama” ili sa podloškama, odnosno sa mini-rampama koje je moguće „zaključati” na određenoj visini. Važno je ponoviti da svi uključuju neki penasti materijal ili gumu da bi pod mogao da se kreće vertikalno.
Pre postavljanja bilo kog parketa, neophodno je postaviti paro-nepropusnu branu da bi se sprečio prodor vlage iz postojeće podloge.

Da bi sportski parket postavljen na noseću podkonstrukciju dobro funkcionisao godinama, neophodno je postaviti ventilacione lajsne da se osigura ventilacija podkonstrukcije. U normalnim okolnostima, ako je dobro postavljena paro-nepropusna brana prirodna ventilacija će biti dovoljna. Pod prirodnom ventilacijom se podrazumeva kretanje vazduha izazvano vibracijama poda koje nastaju kad se pod koristi.

I naravno, nakon što je parket valjano postavljen, potrebno je još teren propisno označiti odgovarajućim bojama i biće spreman za nove sportske bitke.

Piše: Isidora Gordić