Drvo je materijal koji stari dostojanstveno. Njegove nepravilnosti, godovi i tragovi obrade ne smatraju se manama, već vrednostima koje prostoru daju karakter i dubinu. Kada se nađe u ulozi podne obloge, drvo postaje više od konstrukcijskog elementa — ono utiče na atmosferu, akustiku, doživljaj topline i način na koji se prostor koristi i oseća. Upravo zbog te sposobnosti da objedini funkcionalnost, trajnost i estetiku, drveni podovi opstaju kao relevantan izbor bez obzira na promene trendova, prilagođavajući se savremenim tehnologijama obrade i novim estetskim kriterijumima.
Asocijacija na drvene podove na prvom mestu je svakako parket, koji može biti masivan, slagan različitim slogovima, takozvani gotov parket, te brodski pod. Ovi su podovi omiljen izbor pre svega u domovima, ali se nalaze i u javnim prostorima, ugostiteljskim objektima, muzejima, galerijama i dvoranama različitih namena, u prodavnicama i izložbenim salonima, u kancelarijama i drugim poslovnim prostorima.
Drveni podovi su topli i prijatni, a zahvaljujući njima prostor biva ušuškan, pri čemu su lako uklopivi u sve stilove enterijera jer je njihova lepota ipak vanvremenska. Postojani su i otporni, a svojom masivnošću prostor čine luksuznijim. Iako je njihova popularnost jedno vreme bila u padu zbog popularizacije novijih materijala, ponovo su atraktivni i sve poželjniji zbog svoje neodoljive estetike i potvrđenog kvaliteta. Naročito je važna njihova završna obrada, a danas se sve više stremi obradama koje naglašavaju prirodan izgled, te tako drveni podovi bivaju brušeni ili četkani ili ručno obrađeni, a mogu imati i obeležje rustičnosti.
U prošlosti su se parketi voskirali, što je s vremenom zamenjeno lakiranjem, te su parketi bili visokog sjaja, premda postoji opcija da i lakiran parket bude matiran. Lak kao premaz pruža zaštitni površinski sloj, međutim, kada se pod ogrebe, mora se ponovo hoblovati i lakirati. Nasuprot njima, ulje je prirodniji izbor jer ga drvo upija i ono prodire u njegove pore, te je suštinski drvo otpornije i kao takvo dubinski je zaštićeno, ali se takođe uljem naglašavaju i prirodne osobenosti ovog materijala. Takav pod biva baršunast, prirodnijeg je izgleda i prijatniji na dodir. Takođe, sam uljani premaz je prirodnijeg sastava, te i prilikom ove obrade nema isparavanja štetnih materija. Iako se potencijalno pod premazan uljem brže haba i mora se intenzivnije održavati, s tom razlikom što se pre dodavanja novog sloja ulja parket ne mora detaljno obraditi i hoblovati, te je reparacija oštećenih delova umnogome jednostavnija. Dakle, na dnevnom nivou je uljane obrade zahtevnije održavati, ali su, gledano na duže staze, postojanije.
Takođe, ulja su danas toliko kvalitetna da su izuzetna zaštita, ili postoji kombinacija njih i voska. Ipak, ulje je to koje drvetu daje lepotu prirodnosti. Zbog specifičnosti koje sam lak daje drvetu, odnosno činjenice da je podloga zaštićenija od mehaničkog habanja – jer se ipak stvara dodatni film, postoje i lakovi koji po nanošenju čine da pod izgleda kao nauljen, pri čemu ne iziskuje često obnavljanje poput klasičnog ulja.
Izbor svakako zavisi od namene prostorije jer lakovi čine pod izdržljivijim, ali i od efekta koji se želi postići prilikom stilizovanja enterijera.
Sa prirodnim podnim oblogama unosimo duh prirode u naš dom, a one, iako klasične i dobrano poznate, bivaju neretko i originalan element enterijera. Stoga se više poseže za upotrebom recikliranog drveta, te tako i podovima koji su rustični. Upravo taj arhaični element, koji naizgled može delovati starinski ili rabljeno, daje prostoru na autentičnosti i modernosti, posebno u kombinaciji sa staklom, aluminijumom i minimalističkim nameštajem.
Da bi pod izgledao rustično, ne mora biti od recikliranog materijala (premda se danas teži očuvanju prirode i cikličnoj upotrebi materijala), već se i novi materijali i elementi mogu dizajnirati tako. Što pod deluje prirodnije i naizgled grublje i sirovije, on je, zapravo, originalniji i prijatniji na dodir, i njime se ističu prirodne boje drveta i patina. Povratak prirodi postiže se i drugim materijalima, pa su tako kamene ili keramičke pločice čest izbor.
Mogu biti različitih dimenzija, od vrlo malih do izrazito velikih, nestandardnih formata, sa vidljivim fugnama, sve češće matirane i reljefne, na kojima su uočljive sitne brazde i pod nogom se osete blagi nabori i šare različitih motiva.
Podovi su površinski dominantan deo svakog enterijera i svojom funkcionalnošću i energetskom efikasnošću doprinose celom objektu. Međutim, bez obzira na očekivane i željene performanse u pogledu kvaliteta, nezaobilazan deo je i estetski faktor koji doprinosi celokupnom stilu enterijera, pri čijem su uređenju sve popularnije matirane i reljefne površine koje omogućuju izražavanje taktilnosti kao sve prisutnije norme.
Autor teksta: Sanja Dakić Đurić
