Jedan od veoma bitnih detalja u svakom prostoru su podovi. Nije li tako? Oni su ti koji treba da pruže sigurnost, toplinu, ali i da doprinesu lepoti ambijenta u kome se nalaze. Zato, sa pravom važi mišljenje da podovi imaju dve uloge koje se međusobno prepliću. Te uloge su funkcionalna i estetska. Kako se danas radi na povećanju komfora u svakodnevnom životu, i podovi su doživeli unapređenje i u smislu funkcionalnosti i estetike.
Današnje podne obloge su prave, savremene, moderne obloge koje su uticale na revoluciju uređenja pojedinih prostorija, ali i kompletnog enterijera. Budući da se podne obloge biraju prema vrsti prostorije gde se postavljaju, postoje neka opšta pravila koja se moraju ispuniti. Pa tako nepisano je pravilo da se pločice postavljaju u kupatilu, predsoblju i kuhinji.
Parket ili druga vrsta drvenog poda u dnevnoj, spavaćoj, dečijoj sobi, dok se beton nalazi na terasama ili stazama u dvorištu. Danas, situacija je posve drugačija. Naime, podne obloge doživele su takvu transformaciju da drveni pod možemo naći u kupatilu, pločice u dnevnoj ili spavaćoj sobi, a betonsku podnu oblogu u celom stanu. Pitate se šta se desilo? Desila se tehnologija koja je omogućila povećanje kvaliteta nekih podova, pa su drveni laminat ili drveni parket povećali svoju vodootpornost toliko da se bez problema mogu postaviti na pod kuhinje ili kupatila. Sa druge strane, tehnologija je omogućila promenu u pogledu dizajna podnih obloga. Ta promena ogleda se, pre svega, u teksturi podne obloge, u njenim dimenzijama, ali i njihovoj održivosti.
Tekstura
Promene u pogledu ovog kriterijuma, ogledaju se u vizuelno, ali i taktilnom doživljaju. Primera radi, pločice se danas pojavljuju u najrazličitijim mogućim teksturama. Počevši od verne imitacije prirodnih materijala, drveta, kamena, mermera, granita, preko tkanine do školjki. U zavisnosti koji materijal oponašaju, mogu biti glatke, ekskluzivne, mat moderne, ali tu su i reljefna, drvena ili kamena tekstura koja do detalja oponaša izgled drvenih šara, godova, kamenih pukotina brazda i sl. Ova tekstura, posebno je izražena kod pločica koje su doživele takvu transformaciju sebe, ali i prostora u kome se nalaze, da je doživljaj jedinstven i neprevaziđen.
Međutim, oponašanje prirodnih materijala, trend je i kod drugih podnih obloga. Drvene šare, brazde, godovi, ali i izgled drvene kore, daju topao, rustični i tradicionalni izgled poda, dok matirane, sjajne, voskaste površine vuku na moderan, ekskluzivan izgled. Drugim rečima, izbor odgovarajuće teksture je odraz ličnog afiniteta ili potrebe da se prostoru dočara specifičan i određen šarm. Ovo je veoma bitno kod privatnih, ali i komercijalnih prostora. Suština je da izbor postoji. Na vlasniku prostora je da odluči šta želi i podna obloga će mu pomoći u tome.
Dimenzije
Današnji moderni trendovi kažu da je veličina važna. Drugim rečima, pored standardnih dimenzija odgovarajuće podne obloge, danas je velika pažnja posvećena proizvodnji podnih obloga čije su dimenzije znatno veće od dosadašnjih. Naime, keramičke pločice sa svojim standardnim veličinama 10x10cm, 15x15cm, preko 15x30cm, do 20x40cm, 30x60cm, dostigle su svoje dimenzije od 120x120cm, preko 120x278cm, do 150x300cm, odnosno 160x320cm. Takođe, pored pločica i druge podne obloge, među kojima ističemo drvene podove imaju svoje impresivne dimenzije.
Zahvaljujući pojavi tzv. višeslojnih drvenih podloga ili masivnih podova, ojačana je stabilnost podloge, što je dalo mogućnost stvaranju drvenih podova velikih dimenzija. Njihove dimenzije kreću se od 1,2 m dužine, 12 cm širine, preko daski širine 20 cm, debljine 15 cm, dužine 2 m, do impozantnih dužina od 5 m i širine 1 m. Vau. Zar ne? Zamislite samo tu prostoriju u kojoj se nalaze ovakvi podovi. Neprocenljivo. Toplina, tradicija, ušuškanost koju drvo daje, a još kada tome dodate, gore navedenu, prirodnu teksturu drveta sa godovima, šarama, pukotinama ili izgledom poliranog drveta, krajnji utisak je nezamenljiv. Ista situacija je i sa pločicama velikih dimenzija, koje se pored podova koriste i za oblaganje zidova.
Autor teksta: Snežana Trtica Graovac, novinar
