Guma na podu: Kako izabrati odgovarajuću podlogu?

Kupac uglavnom zna gde će gumu postaviti, ali retko zna šta tačno traži. „Potrebna mi je guma za garažu“ ili „Imate li neku gumu za prikolicu?“ zvuče kao jasni zahtevi. Ipak, iza toga stoji nekoliko odluka koje određuju da li će kupac posle postavljanja biti zadovoljan ili će otkriti nešto na šta nije računao.

Unutra ili napolju?

Većina guma u rolni koje se koriste za podove prave se od SBR gume (od engl. Styrene-Butadiene Rubber). To je dobar, žilav i pristupačan materijal za zatvorene prostore: radionice, magacine, prtljažnike, radne stolove, prolaze. Tamo gde se radi sa uljima i gorivima koristi se NBR guma (engl. Nitrile Butadiene Rubber) koja je otporna na ulja i masti.

Kada površina stoji na suncu, kiši i mrazu, dolazi do izražaja EPDM guma (engl. Ethylene Propylene Diene Monomer). Napravljena je da podnese ultraljubičasto (UV) zračenje, ozon i velike temperaturne razlike. Na terasi, rampi, prikolici koja stoji napolju ili ulazu u objekat razlika se ne vidi odmah prve sezone, već treće ili četvrte.

EPDM guma je uz to otporna na većinu razblaženih kiselina i baza, vodu i paru, pa se koristi i u prostorima gde se radi sa hemijskim sredstvima, kao što su praonice, laboratorije i poljoprivredni objekti. Kada se zna sa kojom hemikalijom će guma biti u dodiru, dobro je proveriti otpornost na tu materiju i koncentraciju. Zbog svih ovih osobina EPDM guma ima višu cenu od standardne.

Jedna stvar se često previdi: ni obična guma ni EPDM ne vole ulja i goriva. Ako na pod redovno kaplje motorno ulje (servis, mašinska radionica), bolje je razgovarati o uljootpornoj gumi (NBR) ili zaštititi zonu ispod vozila. U suprotnom guma na tom mestu vremenom nabubri i omekša.

Možda Vas zanima:

Reciklirana guma – Inovacija koja menja industriju podova i štiti životnu sredinu Restauracija ili zamena: Kako vratiti sjaj „otpisanom“ podu uz pravo znanje i tehnologiju? Kako izabrati održive i estetski privlačne podne obloge? Kako izabrati podne obloge za moderne domove?

Debljina: Deblje nije uvek bolje

Debljina se bira prema opterećenju, a ne prema osećaju „da bude jače“.

• 2-3 mm – obloga za radne površine, police, prtljažnike i kombi vozila, tamo gde guma uglavnom štiti od ogrebotina i klizanja tereta.
• 4-6 mm – radionice, prolazi, rampe, prikolice, pešački saobraćaj i lakša kolica.
• 8 mm i više – prostori sa udarnim opterećenjem i potrebom za amortizacijom: teretane, zone ispod mašina, štale.

Deblja guma je teža. Rolna od deset dužnih metara u debljini 6 mm već traži dvoje ljudi i plan kako će se uneti u prostor. Takođe, u vozilima i na prikolicama svaki kilogram se računa.

Površina: Reljef nije ukras

Površina gume se bira prema tome šta će se po njoj kretati i koliko je prostor vlažan.

• Glatka guma se najlakše čisti i ima najmirniji izgled. Dobra je za suve prostore i radne stolove.
• Fino rebrasta (podužne linije) usmerava vodu i daje dobar oslonac pri hodu u jednom pravcu. Često se postavlja u prolaze i na rampe.
• Reljef sa kružićima daje ravnomeran oslonac u svim pravcima, a prljavština se lako skida. Zato se često koristi u javnim i poslovnim prostorima.
• Dijamant ili tzv. riblja kost šara ima izraženiji reljef. Bolje drži na vlažnoj i masnoj površini, ali se sporije čisti.

Kod vlažnih prostora reljef je pitanje bezbednosti, a ne estetike.

Polaganje: Strpljenje pre lepka

Najčešća greška nastaje odmah po isporuci. Rolna se odmota i odmah polaže, a guma još „pamti“ oblik rolne. Bolje je ostaviti je da odstoji raširena na sobnoj temperaturi, najbolje dan ili dva. Talasi se tada sami povuku, a materijal se prilagodi temperaturi prostora u kojem će biti postavljen.

Na manjim površinama i tamo gde podlogu treba povremeno podići (prikolice, prtljažnici, privremeni radni prostori) guma se može položiti slobodno, a na mestu je drži sopstvena težina. Ona nije zanemarljiva: okvirno se računa oko 1,3 do 1,6 kg po kvadratnom metru za svaki milimetar debljine.

Guma debljine 3 mm ima oko 4 do 5 kg/m², a guma debljine 6 mm oko 9 kg/m². Kod rolne širine 1,2 m to je oko 11 kg po dužnom metru, a rolna od deset dužnih metara teška je preko 100 kg. Na većim površinama, rampama i mestima gde vozila koče i skreću, preporučuje se lepljenje celom površinom, lepkom namenjenim gumi. Podloga treba da bude ravna, suva i čista, jer guma verno prenosi svaku neravninu ispod sebe.

Spojevi su najslabija tačka svakog gumenog poda. Rolne se postavljaju u pravcu kretanja kad god je to moguće, sa ravno odsečenim ivicama, a spojevi se ne ostavljaju na mestu najvećeg opterećenja.

Održavanje

Guma ne traži mnogo: metla, usisivač, voda i blag deterdžent. Treba izbegavati rastvarače, sredstva na bazi nafte i agresivne odmašćivače, jer oštećuju površinu.

Prvih dana nova guma ima karakterističan miris koji u provetrenom prostoru brzo slabi. Na kraju možemo izvesti zaključak da je gumeni pod jedno od retkih rešenja koje se može postaviti brzo, bez velikih radova i uz razumnu cenu, a traje godinama.

Autor teksta: Žarko Karanović, konsultant za podove

SVE ZA POD doo
Bečejska 4, 21000 Novi Sad
T. +381 21 47 80 246
M. +381 60 344 77 66
office@svezapod.rs
www.svezapod.rs