U srcu Beograda, na mestu koje mnogi pamte još iz detinjstva, gde se generacijama unazad kupuju kolači i jedinstven zanatski sladoled koji se pravi po tradicionalnoj recepturi koja se prenosi sa „kolena na koleno“, započela je transformacija koju je studio Eho Interior dočekao sa posebnom emocijom. Rekonstrukcija poslastičarnice Pelivan, koja je jedan od najprepoznatljivijih i najstarijih gradskih simbola, nije došla kao puki profesionalni zadatak – već kao gotovo lični poziv da se obnovi uspomena, duh i aroma jednog prostora koji je odavno prerastao svoju funkciju.
„Bili smo oduševljeni! Projekat Pelivan je definitivno bilo nešto što smo priželjkivali i čemu smo se nadali“, priseća se arhitektkinja Vladana Jovanović, „U detinjstvu sam vrlo često odlazila sa mamom u Pelivan i od tada se stvorila neka neraskidiva veza. Kada nam je ponuđen projekat, mogu slobodno da kažem da sam se osećala počastvovano i da su me preplavile pozitivne emocije.“
Upravo iz te emocije proizveo se pristup, nežan i duboko odgovoran, prema prostoru koji je bio važan kako posetiocima, tako i gradu. Prvi utisak arhitektonskog tima bio je jasan: Pelivan je vapio za kompletnim renoviranjem. Iako je stari enterijer imao svoj prepoznatljiv duh, vreme je ostavilo trag – elementi su bili dotrajali, bezbednost narušena, a kapacitet nedovoljan za sve generacije gostiju koje su se zadržavale, vraćale, i ponovo pronalazile svoj ritual slatkog predaha.
Projektni zadatak je bio precizan, ali slojevit. Očuvati identitet brenda, a istovremeno ga osvežiti, učiniti ga funkcionalnim, sigurnim i privlačnim svima – i onima koji su Pelivan posećivali decenijama, i onima koji tek treba da ga otkriju. „Naša želja je bila da njihovi stalni gosti, koji dolaze generacijama, osete da su u svom Pelivanu, ali i da privučemo mlađu populaciju koja možda i nije upoznata sa kultom Pelivana u Beogradu“, objašnjava Vladana Jovanović. Na taj način je nastala ideja o dualitetu prostora, o „novom“ i „starom“ Pelivanu.
Ulazni deo oblikovan je kao svetliji, otvoreniji ambijent, gotovo u bistro maniru, dok je drugi deo enterijera projektovan tamnije, intimnije – prostor za one koji ostaju duže, ušuškani u naviku i poznat miris. Ovom prostornom podelom arhitekte su uspešno pomirile generacijski jaz: mlađi gosti lako pronalaze svoj vizuelni komfor, dok stariji prepoznaju atmosferu kakvu su dugo nosili u sećanju.
Međutim, estetsko nije bilo ni najteže ni najdelikatnije. Najveći izazov je bio konstruktivni – spajanje dva lokala u jedinstvenu celinu. Zgrada u kojoj se Pelivan nalazi je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika, što je projekat učinilo posebno osetljivim.
Rušenje pregradnog zida predstavljalo je rizičan poduhvat, a u trenucima se činilo kao nemoguća misija. „Zgrada je izuzetno stara. Rušenje zida bilo je izuzetno izazovno i riskantno, i tu nam je mnogo značila pomoć statičara“, ističe Vladana Jovanović. Tek nakon detaljnih proračuna, pažljivog planiranja i nadzora, pristupilo se intervenciji. Ključnu ulogu u realizaciji projekta imao je Slobodan Ljubojević ispred firme „Gips Design“, te Vladana Jovanović naglašava: „Bez Slobine podrške i strpljenja sigurno ne bismo uspeli u našoj zamisli i namerama.“
Nakon rešavanja konstruktivnih pitanja, započelo je oblikovanje narativa – onog vidljivog, taktilnog, onog u kojem će se posetioci zadržavati, sedeti, posmatrati, vraćati se. Novi Pelivan nije želeo da pobegne od svog identiteta, već da ga naglasi. Zato je izbor materijala bio ključan. Cilj je bio osvežiti duh starog Pelivana i obući ga u novo ruho koje izuzetno podseća na staro. Balans boja, tekstura i elemenata postao je nit vodilja projekta.
Odabir podnih i zidnih obloga u velikoj meri je definisao atmosferu. Međutim, i tu se krilo još jedno tehničko iznenađenje. Dva lokala imala su veliku denivelaciju. Stari pod, osim što je bio neupotrebljiv, nije mogao da se sačuva i rekonstruiše. Izazov je bio postići homogenu ravan na konstrukciji koja je već bila nestabilna. Postavljena su dodatna ojačanja, preko kojih je izlivan brzosušeći ravnajući sloj. Tek tada je keramika mogla da se lepi – u formatu 90×90 cm u većem delu prostora, dok je u pojedinim zonama, zbog tehničkih limita ali i estetskog ritma, korišćena keramika manjeg formata 20×20. Taj deo poda zamišljen je kao vizuelni „tepih“, detalj koji unosi toplinu i orijentalnu ornamentiku.
Inspiracija orijentalnom tradicijom nije slučajna niti dekorativna. Pelivan je kroz istoriju negovao identitet tradicije koja duboko pripada orijentalnom kulturnom sloju. Uzorci, tonovi i teksture enterijera pažljivo su birani upravo da bi se taj identitet sačuvao.
„Identitet i nasleđe su ono što nas izdvaja od drugih. To važi i za enterijere“, naglašava Vladana Jovanović. Zato je prostor dobio nežne motive koji aludiraju na orijentalne podove i delikatne detalje na nameštaju.
Kretanje kroz prostor i njegova funkcionalnost oblikovali su sve ključne odluke. Pelivan je mesto protoka, navike i rituala. Zbog toga je bilo važno da se osoblje nesmetano kreće, da se posetioci ne zadržavaju u hodnim zonama, da su proizvodi vidljivi i pristupačni. A tu se kao srce enterijera pojavio – šank. „Centralna tačka enterijera je definitivno šank“, kaže Vladana Jovanović, „On koristi gostima u prolazu i onima koji sede, zato je morao da bude dovoljno prostran za osoblje, a dovoljno narativan da prikaže sve što Pelivan nudi“.
Šank je osmišljen kao element koji objedinjuje dve prostorne celine, kao most između starog i novog, mesta susreta i trenutne kupovine, ali i zadržavanja. Njegova materijalizacija prati celokupan koncept: robustan – ali topao, funkcionalan – ali vizuelno privlačan, snažan – ali ne i nametljiv.
Kao i kod svake rekonstrukcije objekta starog više od jednog veka, radovi su doneli i neočekivana otkrića. „Bilo ih je mnogo“, kaže Vladana Jovanović sa osmehom. „Ali grede u plafonu i podu – to je nešto što nas je ostavilo bez daha“. Masivni konstruktivni elementi, skriveni decenijama, otkrili su duh starog načina gradnje.
Izazovi koje su zadavali bili su veliki, ali poštovanje prema njihovoj veličanstvenosti bilo je još veće. U tim trenucima arhitekte nisu posmatrale samo strukturu, već istoriju koju drže ti tamni, monumentalni komadi.
Na kraju, novi Pelivan nije rezultat samo tehničke preciznosti, niti arhitektonskog smisla za proporciju, materijal i funkciju. To je prostor koji pripoveda priču staru više od jednog veka, ali glasom koji je danas jasan i savremen. Prostor koji poštuje svoje prethodnike, ali se otvara novim generacijama. Prostor koji je obnovljen, a nije izmenjen u svojoj suštini.
To je prostor u kojem se oseća vreme, tradicija, toplina – i neizbrisiva veza između grada i jednog njegovog mirisnog, živog, voljenog simbola.
Faktografija
- Naziv projekta: Rekonstrukcija poslastičarnice Pelivan
- Autor projekta: Vladana Jovanović, Eho Interior
- Saradnici: Marija Rajić i Sandra Mitić
- Namena: Ugostiteljski objekat
- Lokacija: Bulevar Kralja Aleksandra br. 20, Beograd
- Površina: 140 m2
- Godina projektovanja: 2023.
- Godina realizacije: 2024.
- Fotografija: Alex Tselekidis
