U zavisnosti od porekla buke koja se javlja u prostoru, ona može biti udarna, nastala udarom predmeta od pod. To je tapkanje lopte, hodanje, trčanje malog komšije, zakucavanje eksera, kao i sve one radnje nastale direktnim kontaktom sa podom. Kao što i sami znate, ova buka je jača u odnosu na onu koja se prenosi vazduhom i oscilira u kontaktu sa zidovima i podom. To je obično buka koja dolazi iz spoljašnje sredine, od saobraćaja ili od glasne muzike, ali i ona koja nastaje radom raznih kućnih uređaja. Rešavanje buke nije samo stvar komfora. To je jedan od uslova normalnog života.
Sa jedne strane, normalna buka pri kojoj čovek može obavljati svoje svakodnevne aktivnosti je od 60 do 65 decibela. Sve preko toga je problem koji utiče na podizanje krvnog pritiska, dovodi do nervoze, razdražljivosti, umora. Sa druge strane, buka može biti i prihvatljiva, ako je retka. Međutim, ako je u pitanju hronična izloženost buci, onda je problem daleko veći jer može ostaviti i trajne posledice po zdravlje.
Koliko je prisutnost buke negativna po zdravlje, govori i činjenica da ju je Svetska zdravstvena organizacija proglasila kao drugi javni zdravstveni problem, odmah nakon zagađenja vazduha. Nimalo naivno, zar ne?
Kako joj stati na put?
Buka u prostoru se može rešiti odgovarajućom zvučnom izolacijom. Kako je pod najveća površina preko koje dolazi do stvaranja i širenja buke, on je površina koju treba pravilno obložiti ne bi li pružio odgovarajuću barijeru za sprečavanje širenja neželjenih zvukova. Veliki problem jeste nepostojanje zvučne izolacije, što je najčešće u starijim zgradama u kojima se prilikom njihove gradnje o tome nije toliko vodilo računa.
U takvim objektima podna obloga postavljena je direktno na podnu konstrukciju. Naglim pokretima ili ispuštanjem predmeta dolazi do jake, udarne buke koja se dalje širi na zidnu konstrukciju sa kojom je u direktnom kontaktu, a potom i na ceo objekat. Zbog toga se često dešava da buku čujemo ne samo iznad nas, nego i iz nekih viših i daljih stanova. Da bi se to sprečilo neophodno je uraditi zvučnu izolaciju poda koja će istovremeno i pod odvojiti od direktnog kontakta sa konstrukcijom, odnosno zidovima. Verovatno se pitate kako to uraditi? Odgovor je postavkom tzv. plivajućeg poda.
Možda Vas zanima:
Zvučna izolacija podova: Bitan korak ka mirnom i udobnom prostoru
Drveni pod kao ključni element zelene gradnje, ekološke održivosti i energetske efikasnosti
Izazovi i rešenja za postizanje sertifikata zelene gradnje
Vrste zvučne izolacije
U zavisnosti od situacije i vremena da li se zvučna izolacija radi prilikom gradnje objekta, što je slučaj u modernom, kvalitetnom, savremenom zgradarstvu ili se ova ugradnja radi naknadno, kao nužna potreba, postoje dva načina postavke zvučne izolacije.
Plivajući pod
Prilikom gradnje objekta u pod se postavlja zvučni apsrober ili izolator čiji je zadatak da uhvati zvuk i da ga uvuče u sebe. Pri tome, on se ne oslanja na okolne zidove i sprečava širenje buke kroz celu konstrukciju.
Taj apsorber je poznat kao plivajuća masa, na koju se dalje postavlja folija, potom nosač podne obloge (košuljica, sistem gredica ili stubića) i na kraju završna podna obloga.
Postavkom plivajućeg poda, stambena jedinica je zvučno izolovana, a sam život u njoj podignut na viši nivo.
Ono što je veoma bitno jeste činjenica da se plivajući pod može postaviti i u gotovim objektima naknadno, kada se radi renoviranje, ali je tada sam proces ugradnje znatno teži i zahtevniji.
Nadogradnja
Kao što možete i pretpostaviti, ovde se radi o naknadnoj ugradnji, odnosno postavci zvučne izolacije.
Prvi oblik je kada se zvučna barijera ili apsorber zvuka postavlja ispod podne obloge, odnosno laminata, pločica, parketa.
U ovom slučaju podna konstrukcija se ne dira. Ono što je veoma bitno jeste izbor odgovarajućeg izolacionog materijala koji će pružiti izolaciju, ali i koji će biti dovoljno čvrst i snažan da izdrži pritisak kretanja po podu, ali i pritisak nameštaja i uređaja koji stoje na podu.
Drugi oblik naknadne postavke zvučne izolacije poda jeste u vidu podnih ploča i prostirki koje se postavljaju direktno na podnu oblogu. Budući da su takve podloge vidne i da estetski ne odgovaraju svakom ukusu, one se najčešće postavljaju kada znamo da je prostor izložen buci u nekom vremenu i da će se u nekom skorijem periodu ukloniti. Takve podloge su najčešće u vidu gumenih ili drugih, zanimljivih elastičnih podloga.
Zvučna izolacija nije luksuz, već osnovni standard savremene gradnje koji direktno utiče na kvalitet života i zdravlje stanara. U svetu gde buka sve više narušava svakodnevno funkcionisanje i izaziva ozbiljne posledice po fizičko i mentalno zdravlje, adekvatna zaštita od neželjenih zvukova postaje neophodnost. Bilo da se primenjuje tokom izgradnje objekta ili naknadno kroz renoviranje, pravilno izvedena zvučna izolacija – posebno putem sistema poput plivajućeg poda – predstavlja efikasno rešenje koje doprinosi miru, udobnosti i privatnosti u prostoru. Moderno stanovanje danas podrazumeva i tišinu – jer tišina jeste nova definicija komfora.
Autor teksta: Snežana Trtica Graovac
