Podne pločice predstavljaju jedno od najtrajnijih i najpraktičnijih rešenja kada je u pitanju uređenje doma, poslovnih prostora ili spoljašnjih površina. Njihova otpornost, dugovečnost i lako održavanje čine ih gotovo nezamenljivim materijalom, a veliki izbor boja, oblika i dimenzija pruža mogućnost da se uklope u svaki stil enterijera. Ipak, da bi rezultat bio zadovoljavajući, potrebno je dobro se informisati o vrstama pločica, pripremi podloge i samoj tehnici postavljanja, kao i o razlikama između zidnih i podnih modela.
Najčešće vrste pločica
Na tržištu se danas može pronaći nekoliko tipova podnih pločica, od tradicionalnih do modernih i inovativnih. Keramičke pločice i dalje zauzimaju vodeće mesto zbog povoljne cene i ogromne palete dezena i boja. Porcelanske pločice, izrađene od gušće i čvršće gline, posebno su cenjene zbog svoje otpornosti na habanje i vlagu, pa se preporučuju za prostorije sa velikom frekvencijom kretanja.
Granitne pločice su sinonim za luksuz i izdržljivost, iako zahtevaju veći budžet. U poslednjih nekoliko godina vinilne pločice i pločice od prirodnog kamena takođe dobijaju na popularnosti, jer pružaju toplinu, jednostavnu montažu i mogućnost kombinovanja sa savremenim trendovima uređenja.
Priprema pre postavljanja
Kvalitetan rezultat počinje od pravilne pripreme podloge. Površina na koju se polažu pločice mora biti savršeno ravna, bez pukotina, prašine i masnoća. U suprotnom, čak i najskuplje pločice mogu izgubiti estetsku i funkcionalnu vrednost. Preporučuje se nanošenje prajmera, jer on poboljšava prijanjanje lepka i obezbeđuje veću dugotrajnost. Takođe, treba planirati raspored pločica unapred – tzv. „suvim slaganjem“ bez lepka može se proveriti kako će pločice izgledati i da li će poslednji redovi zahtevati sečenje. Na taj način izbegava se situacija da završne pločice budu preuske ili neujednačene.
Tehnike postavljanja
Sam proces postavljanja podnih pločica zahteva strpljenje i preciznost. Nakon nanošenja lepka nazubljenom gletericom, pločice se postavljaju pažljivo jedna do druge, a plastični distanceri obezbeđuju ravnomeran razmak između njih. Prilikom postavljanja, pločice je potrebno blago pritisnuti ili koristiti gumeni čekić kako bi se postigla ravnomerna površina. Nakon što se završi jedan deo, višak lepka se odmah uklanja. Kada se lepak osuši (obično nakon 24 sata), pristupa se fugovanju.
Fug masa ne samo da daje estetski završetak, već i štiti spojeve od vlage, bakterija i prljavštine. Za prostorije poput kupatila preporučuje se korišćenje vodootpornih fuga koje dodatno sprečavaju prodiranje vode.
Razlike u odnosu na zidne pločice
Često se greši misleći da se svaka pločica može postaviti bilo gde, ali razlika između podnih i zidnih je velika. Podne pločice su deblje, otpornije i imaju veću čvrstinu kako bi podne površine izdržale težinu i mehanička opterećenja. Zidne pločice su tanje, lakše i namenjene estetskom ulepšavanju zidova.
Važno je znati da zidne pločice nikako ne treba postavljati na pod, jer će usled pritiska lako pucati.
Najlakši način da se razlikuju jeste pogled na oznake proizvođača – simbol stopala ukazuje na podne, dok simbol ruke označava zidne pločice. Takođe, podne pločice često imaju protivkliznu površinu, dok zidne najčešće dolaze sa glatkim ili sjajnim finišima.
Kako odabrati pravu pločicu
Pri izboru pločica treba voditi računa o funkcionalnosti i estetici prostora. Za kupatila i kuhinje prioritet su otpornost na vlagu i protivklizne karakteristike, dok se u dnevnim sobama i hodnicima prednost daje izgledu i usklađenosti sa nameštajem. Za terase i spoljne površine biraju se pločice otporne na mraz i temperaturne promene. Dimenzije pločica takođe utiču na vizuelni efekat – veće pločice stvaraju utisak prostranosti, dok manje i mozaik pločice dodaju dinamiku i dekorativni karakter prostoru. Boje treba pažljivo uskladiti: svetle nijanse otvaraju prostor i daju svežinu, dok tamnije stvaraju toplinu i sofisticiranost.
Alati i materijali potrebni za ugradnju
Za uspešno postavljanje pločica neophodno je imati odgovarajući alat. Osnovni pribor uključuje nazubljenu gletericu, gumeni čekić, distancere, kantu i mešač za lepak, sunđer za fugovanje i sekač pločica. Od materijala su najvažniji kvalitetan lepak, prajmer i fug masa, a za kupatila i kuhinje preporučuje se i upotreba silikona za dodatnu zaštitu spojeva uz sanitarne elemente. Investicija u kvalitetan alat i materijal ne samo da olakšava rad, već obezbeđuje i trajnost rezultata.
Održavanje i dugotrajnost
Podne pločice se lako održavaju i predstavljaju jedno od najhigijenskijih rešenja za podne obloge.
Dovoljno je redovno brisanje vlažnom krpom i korišćenje blagih sredstava za čišćenje. Za tvrdokorne mrlje postoje specijalizovana sredstva koja ne oštećuju površinu. Dodatna prednost pločica je to što ne upijaju neprijatne mirise i otporne su na bakterije, što ih čini idealnim za domove sa malom decom ili kućnim ljubimcima.
Kada su pravilno postavljene i redovno održavane, podne pločice mogu trajati i više od 30 godina bez gubitka funkcionalnosti ili estetike.
Podne pločice nisu samo praktičan građevinski materijal, već i važan estetski element doma.
Njihovom pažljivom selekcijom i pravilnim postavljanjem moguće je stvoriti prostor koji spaja lepotu i funkcionalnost, a dugotrajnost čini da investicija bude sigurna i isplativa.
