Naslovna Podovi u trendu REČ STRUČNJAKA: 10 godina časopisa “PODOVI”

REČ STRUČNJAKA: 10 godina časopisa “PODOVI”

0
Časopis PODOVI broj 41, novembar 2018
Časopis PODOVI broj 41, novembar 2018

Pre tačno 10 godina iz štamparije je izašao tada novi časopis “PODOVI-
hidroizolacija i termoizolacija”. Urednik izdanja Predrag Rađen, spojio je svoje ranije stečeno znanje o podnim oblogama i svoje novinarsko iskustvo, okupio tim mladih, znanjem i entuzijazmom opskbljenih ljudi i počeo da se bavi temama koje kod nas ne samo da nisu bile dovoljno istražene, već i to istraženo i napisano nije imalo priliku i adekvatan prostor da bude objavljeno i na taj način stigne do šire publike.

Da se ne koristimo floskulama, ali put je bio najpre trnovit, iako je, istina, već pred izlazak prvog broja, bilo podopolagača koji su što zbog teme, što zbog poveranja koja su u startu imali u ovakvu priču, odlučili da svojim oglasima podrže PODOVE.

Danas, 10 godina posle, redakcija ovog odavno već renomiranog časopisa broji mnogo više ljudi, preko 100 kompanija sa kojima smo sarađivali, čitav tim stručnjaka koji se svako iz svog aspekta priključio našem timu. S obzirom da smo već dugo angažovani u ovom aspektu, a to angažovanje podrazumeva i učešće na sajmovima u Srbiji, regionu i svetu, postoje neka pitanja koja ste nam postavljali na svim ovim mestima, a tiču se upravo izdavaštva i našeg časopisa. Na samo neka od njih (za 10 godina ih je bilo zaista mnogo) odgovorio je osnivač i urednik časopisa Podovi, Predrag Rađen.

PREDRAŽE, NA SAMOM POČETKU, ODGOVORI NAM NA PITANJE KOJE ZNAM DA TI SVI POSTAVLJAJU KADA ČUJU ŠTA RADIŠ, ODAKLE TI IDEJA I HRABROST DA SE UPUSTIŠ U OVAKVU JEDNU, IPAK, DUBOKU I PRE 10 GODINA ZAISTA NEISTRAŽENU PRIČU?

Pre 10 godina sam izašao iz Novosadskog Dnevnika i počeo raditi u firmi koja se bavila ugradnjom industrijskih podova. Obilazeći investitore, arhitekte i projektante shvatio sam da i nisu baš u toku sa novim tendencija iz sveta podova. Imao sam određeno novinarsko iskustvo i radio sam na pripremi nekoliko časopisa u okviru kompanije Dnevnik. Odlučio sam da znanje i novostečeno iskustvo pretočim u novi časopis kojem sam dao naziv “Podovi”. Moje kolege iz sveta novinarstva su mi rekle da je naziv pogrešan, previše fokusiran na jednu ciljnu grupu i da neću naći više od pet zainteresovanih kompanija koje će se oglašavati u časopisu, te da ću nakon godinu dana, maksimalno, shvatiti da sam pogrešio. Danas, 10 godina nakon izlaska prvog broja mi radimo u kontinuitetu sa preko 35 kompanija, a više od 120 brendova je oglašavalo svoje proizvode u časopisu.

ONO ŠTO, TAKOĐE, SVI PITAJU JE: ODAKLE TOLIKO TEMA ZA PISANJE O PODOVIMA? LJUDIMA TO DELUJE KAO NEŠTO ŠTO MOŽE DA SE ISPRIČA U SAMO JEDNOM BROJU, A IZA TEBE JE EVO 41. BROJ

To me mnogi pitaju i svi su facinirani iznalaženjem različitih tema. Nije to teško. Tehnologija u svetu podova je za ovih 10 godina napredovala više nego za prethodnih 100 godina, pa mi imamo tu sreću da redovno naše čitaoce izveštavamo o istim. Redovno pratimo google-ovu analitiku i na osnovu najčešćih pretraga u prethodna tri meseca mi zadajemo autorima teme. Jako je bitno oformiti dobar tim autora i plasirati originalne pisane materijale jer samo tako ćemo biti zanimljivi i čitaocima i našim klijentima.

Poslednja rečenica i dođe kao neki savet nekim mojim kolegama koji sadržaj časopisa skidaju sa interneta ili se bave uopštenim temama koje ili nisu zanimljive čitaocima i klijentima ili nisu primenjive u našoj zemlji. Koga je briga za penthaus u Sidneju, dupleks u Monte Karlu ili vilu u Londonu ili rad nekog arhitekte iz Amerike. Hajde da pišemo o našim arhitektama koji su sjajni, o kući na Fruškoj Gori, dupleksu u Beogradu, o načinu kako izabrati adekvatan pod za iste objekete. Mislim da sve nas to više zanima nego neke daleke i nedokučive stvari. Neretko se događa da na sastanku sa potencijalnim klijentom čujem da čuvaju naša ranija izdanja, da su mnogo puta bili i sami na našoj internet stranici kada su renovirali svoj dom ili poslovni prostor jer, kako kažu, nisu nas mogli obići na pretraživaču.

Naslovnice - Časopis PODOVI
Naslovnice – Časopis PODOVI

Kažu da je prednost našeg časopisa i portala u odnosu na stranice kompanija koje se bave prodajom podova, što mi imamo neutralan stav iz jednog stručnog ugla, dok kod raznih kompanija nailaze na šture informacije, tipa mi smo najbolji, ili referenc liste i tehničke listove proizvoda koje oni ne znaju čitati. Tu nastupamo mi, kao spona između proizvođača, distributera i krajnjih potrošača.

Često i sugerišemo klijentima šta bi trebalo izmeniti na njihovoj internet stranici kao i kako bi trebao da im izgleda marketinški pristup, a sugerišemo i čitaocima koji nam se često obraćaju za savet.

ŠTA MISLIŠ ZBOG ČEGA SU LJUDI IZ STRUKE “PRIGRLILI” OVAJ ČASOPIS TOLIKO DA SI SA MNOGIMA OD NJIH POSTAO NE SAMO SARADNIK, VEĆ DUGOGODIŠNJI PRIJATELJ?

Iskreno ni sam ne znam koliko sam puta čuo rečenicu “Konačno da se neko bavi našom delatnošću”. Mislim da je to bilo ključno. Nisam nikada želeo časopis koji bi bio kao svaštara, kako bi svako mogao da uđe u njega, jer bi onda bili površni, a to nikako nije moj stav niti moja životna filozofija. Površnost, ne nikako. A što se tiče prijateljstva, pa ona se rađaju i u okviru raznih kompanija, ljudi se upoznaju na seminarima pa postaju prijatelji, nije to ništa čudno. Mislim da je presudan stav koji imate. Mene su ljudi prepoznali kao iskrenog i otvorenog saradnika. Nisam im pričao bajke, nisam ih nikada vukao za rukav da uđu u časopis, niti spuštao zvanične cene jer time degradirate svoj rad. Domaćinsko vaspitanje mi nalaže da skoro svakog klijenta vidim nekoliko puta godišnje, da li kod mene u redakciji ili kod njih u firmi, a neretko i u nekim zanimljivim restoranima.

Mislim da se zbog toga sa većinom odlično razumem i oni pozdravljaju moj pristup poslu. Znaju kakav nam je sistem rada i uglavnom se više priča o privatnim stvarima nego o poslu jer znaju sa kim rade. Naravno, da biste stekli takav status potrebno je vreme, a mi eto već 10 godina zavređujemo pažnju i poverenje naših klijenata.

Mojim kolegama se najviše sviđa moja rečinica da nije klijent mejl adresa i da nije sve u fakturi, i da mora biti nečega pre i posle svakog računa. To su moji klijenti prepoznali i zato smo zajedno dugi niz godina, a dobar deo njih se jedino kod nas i oglašava, pa smo i njih pitali zašto je to tako? Njihove utiske takođe možete čitati na stranicama ovog izdanja.

PUTUJEŠ PO SVETU, OBILAZIŠ SAJMOVE, RECI NAM KOLIKO JE SRBIJA BLIZU ONOME ŠTO TI SMATRAŠ NAJBOLJIM IZ SFERE PODOVA?

Da, imam tu sreću i zadovoljstvo da sam zbog prirode posla obišao neke od najznačajnih svetskih Sajmova iz ove oblasti. Naravno, Domotex u Hanoveru je vrhunac, mada mi je i Cersaie u Bolonji jedan od omiljenih. Kada govorimo o tome koliko smo blizu ili daleko od nekih svetskih trendova moramo uzeti u obzir platežnu moć našeg stanovništva. Vole i naši ljudi dobar pod, ali negde nemaju baš svi mogućnosti da želje pretoče u stvarnost.
Problematika, da se tako izrazim, podnih obloga je što uvek dolaze na kraju gradnje svakog objekta. Obično se u samoj gradnji dese neki neplanirani radovi i onda se smanji budžet za podove ili se bira neka manje kvalitetna podna obloga, što je velika greška svih investitora, a to se pokaže naknadno.

Predrag Rađen, urednik časopisa “PODOVI”, sajam DOMOTEX
Predrag Rađen, urednik časopisa “PODOVI”, sajam DOMOTEX

Još jedna stvar koja je ključna prilikom izbora podnih obloga je informisanost ili neki stepen edukacije. Vidim da nam rapidno raste poseta sajtu i da se čitaju tekstovi u kojima pišemo o izboru, podeli, ugradnji i održavanju podnih obloga. To mi govori da se ljudi informišu sve više, a nama na adresu redakcije stižu već lepo formulisana pitanja od fizičkih lica ili nekih kompanija. U poslednje vreme je primetno da investitori daju arhitektima slobodu izbora pa možemo videti zaista zanimljive izvedbe.

10 GODINA JE DUG PERIOD U SVETU PODNIH OBLOGA, POGOTOVO U SVETLU RAPIDNOG RAZVOJA TEHNOLOGIJE. KOJI POD JE DOŽIVEO NAJVEĆI PREPOROD, A ZA KOJI MOŽEMO REĆI DA JE NOV NA NAŠEM TRŽIŠTU, A PRE 10 GODINA NIJE NI POSTOJAO?

Svedok sam nekoliko trendova u svetu podnih obloga, od one početne da je laminat “zakon”, pa preko keramičkih pločica u imitaciji drveta i trenutne koja se odnosi na 3D podove koji zbog svoje cene i zahtevnosti neć kod nas nikada zaživeti i mikrocement koji je sve popularniji. Reciklirana guma je možda doživela najveću ekspanziju jer je najadekvatnija podna obloga za dečija igrališta, teretane i druge sportske terene…Trendovi se smenjuju, ali nekako se jedan od pet trendova “ukači”, a klasika je uvek popularna. U narednih pet godina očekujem još veću ponudu u segmentu industrijskih podova i varijacija na iste. Osnovna stvar je ipak edukacija i da pre započinjanja bilo kakvog posla moramo biti upoznati da li je određena vrsta podova adekvatna za naš prostor.

LJUDI TE SVAKODNEVNO ZOVU DA PITAJU ZA SAVET OKO PODNIH OBLOGA U SVOJIM DOMOVIMA I SVEDOK SAM DA SVAKOM OD NJIH POMOGNEŠ I UPUTIŠ IH NA PRAVO MESTO, MISLIŠ LI DA LJUDI DANAS DOVOLJNO ULAŽU SVOG VREMENA NA POMOĆ NEKOME, A DA OD TOGA NEMAJU NEKU TRENUTNU MATERIJALNU KORIST?

Uvek se potrudim da odgovorim na svaki mejl, ma koliko neka pitanja zvučala smešno, ali zamišljam već ljude sa druge strane monitora kojima ništa nije jasno. Trudim se da eventualne upite prosledim klijentima i da svi u krugu budemo zadovoljni. U mom poslu je najveća satisfakcija kada dobijem pohvalu za svoj rad ili pohvale na račun mojih kolega, tako da i ovde vidim satisfakciju i verujte da nekada nema lepšeg osećaja od pomoći onima kojima je potrebna, pa bilo ona savetodavna ili neke druge vrste.

Različite vrste podnih obloga
Različite vrste podnih obloga

ŠTA TI JE NAJTEŽE KADA SPREMAŠ NOVI BROJ SA SVOJIM TIMOM?

Ja imam tu sreću da radim posao koji volim pa često kažem da sam zbog toga srećan čovek. Prilikom pripreme svakog broja kod nas je uvek dinamično. Biraju se teme, rade se analize poseta našem portalu i u skladu sa tim odlučujemo o sadržaju novog broja. Sa klijentima se u svakom broju konsultujemo o analizama i anketama koje obrađujemo i veoma cenimo njihove komentare. Mislim da je odnos koji imamo sa velikom većinom klijenata naše najveće bogatstvo, ali napominjem da iza svega toga stoji posvećenost cele redakcije časopisa Podovi.

U KONTAKTU SI SKORO SVIM VAŽNIJIM KOMPANIJAMA IZ OVE OBLASTI. KAKO KOMENTARIŠEŠ NJIHOV PRISTUP MARKETINGU I KOLIKO SMO TU BLIZU ILI DALEKO OD NEKIH EVROPSKIH BRENDOVA?

Mi izdavači živimo od marketinga, a naše poslovanje zavisi isključivo od toga kolika je podrška klijenata svakom našem projektu. Podovi su pomerili granice kada se radi o broju firmi koje se mogu naći u jednom uskospecijalizovanom časopisu, ali ja mislim da to može još bolje. Po meni je logično da ako se na jedan ozbiljan način bavite bilo kojom vrstom podova da uzmete učešće u istoimenom časopisu, kada on već postoji. Ali izgleda da ne misle svi tako. Dobar deo kompanija uopšte nema marketing službu ili barem osobu zaduženu za marketing, a ako je i imaju onda ta ista osoba radi i prodaju ili još neki posao, tako poslodavac dobija radnika 3 u 1, a produktivnost je na upitnom nivou. Pričamo o 2018. godini kada je marketing najvažniji segment u svakoj ozbiljnoj kompaniji.

Meni su najbolje izjave iz kompanija sa kojima nismo nikada radili, pa znate mi imamo previše posla i nama ne treba marketing, da u redu je, a da li ste čuli za Coca-Colu? Šta mislite da li njima treba marketing? Ne? Oni misle suprotno i zato su tu gde jesu.

Postoji i druga kategorija klijenata koji će vam reći da nemaju posla i da nemaju novca za marketing, što je opet pogrešno. Kod nas se sve radi, uglavnom stihijski bez neke analize, a većina marketing svodi kao trošak, a ne kao ulaganje u bolje sutra i na dašak male krize u poslovanju prvo će smanjiti iznos za marketing pa onda sve ostalo. Jako malo se radi na brendingu i tu je problem. Sećam se početaka našeg portala, kada su mi svi klijenti koji imaju baner tražili izveštaje o klikovima na njihov baner ili na PR tekst. Danas ih isključivo zanima koliko imamo poseta i koliko se puta prikaže njihov baner. Doduše, to su oni retki koji su na vreme shvatili tendencije u svetu marketinga, ali zato su oni tu gde jesu, na vrhu u svom poslu.

DA LI SU ŠTAMPANA IZDANJA IZGUBILA TRKU SA INTERNETOM ILI IPAK NISU?

Pazite, ni jedan medij nije ugasio drugi, samo su se sredstva za marketing drugačije preusmeravala. Prvo su se pojavile novine, pa radio, pa televizija, pa internet. Predviđali su da je radiju odzvonilo nakon pojave tv-a, pa se to nije desilo, pa posle da je sa tv stanicama gotovo kada se pojavio internet. Koliko vidim radio se nikada nije više slušao nego danas. Televizijski sadržaj se premotava unazad pa ljudi ne gledaju reklame osim ako ne prate prenos utakmice.

Na internetu se sada traže jasno definisani proizvodi i dobar deo onih koji tragaju za proizvodima preskaču čak i oglase na google-u i traže neutralan i stručni sadržaj. Tu smo mi opet u prednosti.

Časopis PODOVI broj 41, novembar 2018
Časopis PODOVI broj 41, novembar 2018

Sećam se jednog seminara pre 7-8 godina kada je opšti zaključak bio da će dnevni listovi imati pad u tiražu zbog mobilnih aplikacija, ali će se i dalje prodavati vlasnicima kafića i restorana jer ima li šta lepše od jutarnjeg listanja štampe uz kaficu? Takođe se raspravljalo o mesečnicima, žutoj štampi i stručnim izdanjima. Stav je bio da će preživeti jednino uskostručna izdanja, ali ona moraju biti kvalitetnog sadržaja i još bolje štampe. Danas vidim da su bili u pravu od reči do reči. Koliko znam i jedan Facebook ima pad broja korisnika.

U Engleskoj je za poslednjih godinu dana oglašavanje u printu u porastu za 20% pa eto podatka koji bi trebao nešto da znači našim potencijalnim klijentima, a u isto vreme može biti i odgovor na vaše pitanje.

I NA KRAJU, JEDNO NADASVE LOGIČNO PITANJE, ŠTA JE KLJUČ USPEHA ČASOPISA PODOVI, ZBOG ČEKA NJEGOVA POPULARNOST NE JENJAVA, A TI SE “NE UMARAŠ” U NAMERI DA PONUDIŠ SAMO KVALITET?

Neko bi rekao da je ovo najteže pitanje, ali ja zaista smatram da je odgovor jednostavan i logičan, a to je posvećenost svakom klijentu, svakom tekstu ili svakoj stranici. Čovek se uči dok je živ i samo ako konstantno radi na sebi može očekivati uspeh u bilo kojem poslu. Zaista je tako. Moja poruka svim ljudima koji imaju želju da se upuste u bilo koji privatni biznis je da se ne plaše za svoju budućnost ako svoj posao obavljaju predano, disciplinovano i ako mogu da mu se posvete maksimalno. Naravno da je za sve potrebno vreme, ali kvalitet uvek ispliva na površinu, ali uvek i uvek. Ja kada uzmem u ruke prvi broj Podova meni to izgleda malo smešno, ali kada recimo uzmem 10-ti ili 20-ti broj onda mi je manje smešno.

Tu se vidi napredak iz broja u broj ili iz godine u godinu. Redizajn radimo na svake tri godine, kako časopisa tako i portala. Kvalitet papira na kojem se štampa časopis, korica na kojima je obavezno UV lak i dizajna je na veoma visokom nivou, pa čak i ako nas poredim sa nekim evropskim izdanjima. Često me na sajmovima po Evropi ljudi pitaju da li to zaista srpski časopis jer im izgleda jako kvalitetno čak i za njihove prilike. Ja kažem da mi je žao što ne razumeju sadržaj izdanja jer bi tada imali još bolje mišljenje o nama i da iz Srbije dolazi mnogo kvalitetnih proizvoda.

Posećenost portala www.podovi.org u porastu
Posećenost portala www.podovi.org u porastu

Često volim reći da su me u mom poslu klijenti oblikovali i napravili od mene, ali i od časopisa Podovi ono što on ustvari jeste danas. Sećam se jednog sastanka sa koleginicom Ivanom Tufegdžić iz kompanije Sika koja mi je rekla da su sa njom razgovarali mnogi urednici raznih časopisa, ali da nikada nije srela nekoga ko sa toliko strasti govori o svom poslu i da se vidi da verujem u ono što radim. Verujem, ali i volim.

Možda je i to ključ, mislim na strast. Ja sam devica u horoskopu pa u skladu sa tim i uređujem Podove, ili idemo do perfekcije, a onda kada izađe novi broj ja znam šta treba unaprediti. Jako je važno da vas uspeh na uspava, jer kada u Srbiji radite jedan časopis koji je fokusiran na samo jedan segment građevine, a imate više klijenata, zajedno, nego neki, možda, poznatiji časopisi ili oni koji imaju širi fokus, onda je bitno da shvatite da vam je i odgovornost veća. Uspeh ne dođe preko noći, a to je teško shvatiti u vremenu kada je sve instant i kada svi hoće sve i odmah. Često me kolege pitaju, kako sam uspeo dovesti toliko klijenata u časopis koji se bavi samo podovima i šta je ključ? Ja na to ne mogu odgovoriti u smo jednoj rečenici. Bitno je raditi na sebi, izabrati dobar tim ljudi i konstantno sa njima unapređivati sadržaj časopisa i portala. Možda i tu leži odgovor na ovo pitanje.

Predrag Rađen, urednik časopisa “PODOVI”, sajam DOMOTEX
Predrag Rađen, urednik časopisa “PODOVI”, sajam DOMOTEX
Tim redakcije časopisa PODOVI
Andrea Pauzenberger, Predrag Rađen, urednik časopisa “PODOVI”, Mirjana Makarin-Plavšić
Beogradski Sajam građevinarstva SEEBBE

Iza dobrog dela časopisa na našem tržištu stoji samo jedan čovek, a tako se ne ide napred, dok iza Podova koji su nekada imali samo urednika sada stoji tim ljudi u kojem svako ima svoju jasno definisanu ulogu.

Popularnost časopisa ne jenjava jer konstantno svi mi u redakciji radimo, kako na sebi, tako i na kvalitetu samog izdanja. Pred izlazak broja zna se desiti da ostanemo u redakciji i do 10 sati uveče kako bi novi broj bio maksimalan. Nikada nismo “odradili” ni jedan broj, a ispred vas je 41. izdanje.

Ako bih trebao ceo odgovor na ovo pitanje da sažmem u tri reči onda bi to bile: posvećenost, strast i tim.

Intervju:
P. Redakcija časopisa “PODOVI”
O. Predrag Rađen, urednik časopisa “PODOVI”