Energetske pasoše moći će da izdaju licencirana preduzeća koja se bave projektovanjem ili izvođenjem radova, a čiji zaposleni imaju sertifikat Inženjerske komore Srbije. Ovi stručnjaci će raditi elaborate o energetskoj efikasnosti objekata, a podatke će ubacivati u specijalno izrađen softver da bi se dobila kategorija energetskog pasoša za svaki objekat
Srbija je 2010. proglašena za najveću rasipnicu energije u Evropi. Stanovnici Srbije troše više od 40% energije od prosečnog stanovnika u Evropi. Priključivši se svetskim i evropskim akcijama za uštedu energije, Vlada Republike Srbije proglasila je 2011. godinu za Godinu energetske efikasnosti.
Prema izjavi Olivera Dulića, ministra za zaštitu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, od 15. marta ove godine, najkasnije tokom aprila Vlada bi trebalo da donese set podzakonskih akata o energetskoj efekisanosti u skladu sa direktivom 2002/91/EC Evropskog parlamenta i saveta, prema kojima će svaka zgrada morati da ima pasoš energetske efikasnosti.
Pasoš energetske efikasnosti ili energetski pasoš predstavlja sertifikat o energetskoj efikasnosti zgrade. Zašto je on važan i čemu služi? Prema pomenutoj direktivi, utvrđeno je da stambeni i tercijalni sektor, čiji najveći deo čine zgrade, učestvuju sa oko 40% u finalnoj potrošnji energije i da proizvode skoro polovinu emisije štetnog ugljen-dioksida (CO2), što je duplo više nego što prozvode motorna vozila i avioni.
*podaci Ministarstva za zaštitnu životne sredine, rudarstvo i prostorno planiranje
Energetska efikasnost zgrade je «stvarno potrošena ili ocenjena količina energije koja zadovoljava različite potrebe koje su u vezi sa standardizovanim korišćenjem zgrade, što može da uključi, između ostalog, grejanje, pripremu tople vode, hlađenje, ventilaciju i osvetljenje. Ova količina će se iskazati kroz jedan ili više numeričkih pokazatelja koji su izračunati, uzimajući u obzir izolaciju, tehničke i ugradbene karakteristike, projektovanje i pozicioniranje prema klimatskim aspektima, izloženosti suncu i uticaju susednih objekata, sopstvenu proizvodnju energije i druge faktore, uključujući unutrašnju klimu, koji utiču na energetske potrebe», kaže se u navedenom dokumentu. Obaveza je da se energetska efikasnost iskazuje na transparentan način, kroz energetski pasoš, a on može sadržati i pokazatelj emisije ugljen-dioksida.
Ubuduće će obavezan element građevinske dokumentacije biti energetski pasoš i ni jedan objekat neće moći da dobije upotrebnu dozvolu bez njega. Sem toga, i postojeće, već izgrađene stambene jedinice (procenjuje se da ih ima oko milion u Srbiji kojima je potrebno renoviranje) moraće takođe da imaju energetski pasoš. Ovaj dokument će biti zakonska obaveza za sve koji grade, prodaju ili rentiraju nekretnine i cilj njegovog uvođenja je povećanje energetske efikasnosti. Za vlasnika objekta on će pružati uvid u mogućnost poboljšanja energetske efikasnosti, a za kupce i zakupce potencijalne troškove za energiju, što u svakom slučaju kao krajnji ishod ima uštedu energije.
I svi javni i državni objekti (škole, obdaništa, bolnice i sl.) biće u obavezi da imaju energetske pasoše, a svi objekti čija površina premašuje 1000 m2 moraće da ih istaknu na vidljivom mestu.
Energetske pasoše moći će da izdaju licencirana preduzeća koja se bave projektovanjem ili izvođenjem radova, a čiji zaposleni imaju sertifikat Inženjerske komore Srbije. Ovi stručnjaci će raditi elaborate o energetskoj efikasnosti objekata, a podatke će ubacivati u specijalno izrađen softver da bi se dobila kategorija energetskog pasoša za svaki objekat. U zavisnosti od ukupne potrošnje energije, pasoši će biti rangirani od A+ kategorije, za objekte koji troše najmanje energije, pa do G kategorije, za objekte koji su ostvarili najmanju uštedu. Pored toga, u pasošima će biti navedene informacije o karakteristikama objekta, lokaciji, uštedi energije, gubicima, mogućim uštedama, troškovima grejanja i hlađenja. Dakle, što bude veća energetska efikasnost objekta, biće veća i ušteda energije, što će direktno uticati na ukupnu vrednost samog objekta.
Piše: Isidora Gordić
