Ostalo Pasoš energetske efikasnosti

Pasoš energetske efikasnosti

0
Energetska efikasnost

Energetske pasoše moći će da izdaju licencirana preduzeća koja se bave projektovanjem ili izvođenjem radova, a čiji zaposleni imaju sertifikat Inženjerske komore Srbije. Ovi stručnjaci će raditi elaborate o energetskoj efikasnosti objekata, a podatke će ubacivati u specijalno izrađen softver da bi se dobila kategorija energetskog pasoša za svaki objekat

Srbija je 2010. proglašena za najveću rasipnicu energije u Evropi. Stanovnici Srbije troše više od 40% energije od prosečnog stanovnika u Evropi. Priključivši se svetskim i evropskim akcijama za uštedu energije, Vlada Republike Srbije proglasila je 2011. godinu za Godinu energetske efikasnosti.
Prema izjavi Olivera Dulića, ministra za zaštitu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, od 15. marta ove godine, najkasnije tokom aprila Vlada bi trebalo da donese set podzakonskih akata o energetskoj efekisanosti u skladu sa direktivom  2002/91/EC Evropskog parlamenta i saveta, prema kojima će svaka zgrada morati da ima pasoš energetske efikasnosti.
Pasoš energetske efikasnosti ili energetski pasoš predstavlja sertifikat o energetskoj efikasnosti zgrade. Zašto je on važan i čemu služi? Prema pomenutoj direktivi, utvrđeno je da stambeni i tercijalni sektor, čiji najveći deo čine zgrade, učestvuju sa oko 40% u finalnoj  potrošnji  energije i da proizvode skoro polovinu emisije štetnog ugljen-dioksida (CO2), što je duplo više nego što prozvode motorna vozila i avioni.

Način zagrevanja zgrada
*podaci Ministarstva za zaštitnu životne sredine, rudarstvo i prostorno planiranje

Energetska efikasnost zgrade je «stvarno potrošena ili ocenjena količina energije koja zadovoljava različite potrebe koje su u vezi sa standardizovanim korišćenjem zgrade, što može da uključi, između ostalog, grejanje, pripremu tople vode, hlađenje, ventilaciju i osvetljenje. Ova količina će se iskazati kroz jedan ili više numeričkih pokazatelja  koji su izračunati, uzimajući u obzir izolaciju, tehničke i ugradbene karakteristike, projektovanje i pozicioniranje prema klimatskim aspektima, izloženosti suncu i uticaju susednih objekata, sopstvenu proizvodnju energije i druge faktore, uključujući unutrašnju klimu, koji utiču na energetske potrebe», kaže se u navedenom dokumentu. Obaveza je da se energetska efikasnost iskazuje na transparentan način, kroz energetski pasoš, a on može sadržati i pokazatelj emisije ugljen-dioksida.

Struktura potrošnje električne energije
Ubuduće će obavezan element građevinske dokumentacije biti energetski pasoš i ni jedan objekat neće moći da dobije upotrebnu dozvolu bez njega. Sem toga, i postojeće, već izgrađene stambene jedinice (procenjuje se da ih ima oko milion u Srbiji kojima je potrebno renoviranje) moraće takođe da imaju energetski pasoš. Ovaj dokument će biti zakonska obaveza za sve koji grade, prodaju ili rentiraju nekretnine i cilj njegovog uvođenja je povećanje energetske efikasnosti. Za vlasnika objekta on će pružati uvid u mogućnost poboljšanja energetske efikasnosti, a za kupce i zakupce potencijalne troškove za energiju, što u svakom slučaju kao krajnji ishod ima uštedu energije.
I svi javni i državni objekti (škole, obdaništa, bolnice i sl.) biće u obavezi da imaju energetske pasoše, a svi objekti čija površina premašuje 1000 m2 moraće da ih istaknu na vidljivom mestu.

Energetske pasoše moći će da izdaju licencirana preduzeća koja se bave projektovanjem ili izvođenjem radova, a čiji zaposleni imaju sertifikat Inženjerske komore Srbije. Ovi stručnjaci će raditi elaborate o energetskoj efikasnosti objekata, a podatke će ubacivati u specijalno izrađen softver da bi se dobila kategorija energetskog pasoša za svaki objekat. U zavisnosti od ukupne potrošnje energije, pasoši će biti rangirani od A+ kategorije, za objekte koji troše najmanje energije, pa do G kategorije, za objekte koji su ostvarili najmanju uštedu. Pored toga, u pasošima će biti navedene informacije o karakteristikama objekta, lokaciji, uštedi energije, gubicima, mogućim uštedama, troškovima grejanja i hlađenja. Dakle, što bude veća energetska efikasnost objekta, biće veća i ušteda energije, što će direktno uticati na ukupnu vrednost samog objekta.

Pasoši energetske efikasnosti biće odličan podsticaj za proizvođače svih vrsta izolacionih materijala jer će svi, pa i objekti izgrađeni pre donošenja nove zakonske regulative morati da ih imaju. Država razmatra sufinansiranje izolacije pri gradnji ili rekonstrukciji objekata. Procenjuje se da će izolaciju stambenog objekta od 100 m2 biti potrebno oko 2.500 evra.

Ušteda električne energije

 

Piše: Isidora Gordić