Industrijski podovi Industrijski podovi u dekorativnoj ulozi

Industrijski podovi u dekorativnoj ulozi

0
Industrijski podovi
Industrijski pod, foto:pixabay.com

Prateći rani futurizam u arhitekturi, koji se materijalno osla- njao na čelik i delimično na staklo, a idejno propagirao fasadna rešenja koja nedvosmisleno potvrđuju da su za inspiraciju imala zgrade fabrika, u sferi unutrašnjeg dizajna pojavio se takozvani industrijski stil. Ovaj nesvakidašnji koncept sagledavanja prostora i njegovog uređenja inicijalno se ustanovio u savremenim muzejima, galerijama i drugim umetnički profilisanim objektima, a zatim je zbog te svoje “neotesane” specifičnosti zaživeo i u stambenoj sferi. Prema osnovnom principu industrijskog stila stan se posmatra kao adaptirana garaža ili hangar, što će reći sa puno otvorenog prostora i malo jasno definisanih soba, fizički odvojenih vratima od ostatka enterijera. Kada govorimo o uređenju objekta, ono se bazira na nesputanoj slobodi ogledanoj u neophodnom minimumu nameštaja, ali nije isto što i minimalizam – industrijalizam zagovara gotovo potpuno odsustvo ukrasnih detalja i odabir tipičnih materijala koji, čak i u svojoj najelegantnijoj verziji, izgledaju prirođeno “sirovo”. Pored zidova, koji se namerno ostavljaju neravni ili su vrlo često od crvene građevinske cigle, druga površina na kojoj se jasno vidi industrijalizam u unutrašnjoj dekoraciji je pod.

Industrijski podo/foto:pixabay.com.
Industrijski pod / Foto:pixabay.com

Industrijalizam u svojoj najelegantnijoj verziji

Sfera gradnje industrijskih i svih ostalih objekata do skoro su bile jasno razdvojene na način da se apsolutno nisu mešale. Štaviše su posmatrane kao da ni u kom scenariju ne mogu imati neku spojnicu. Ali industrijalizam je sa sobom doneo veću fleksibilnost pojmanja i filozofiju ležernosti življenja, koja poručuje da dom treba opremiti pomoću materijala velike izdržljivosti, teških na habanje, i u bojama zbog kojih stvari ne morate paziti “kao oči u glavi”, zato što one treba da služe vama, a ne obrnuto. Tako su u domenu podnih obloga enterijer dekorateri idealnog saveznika pronašli u industrijskim podovima, a po njihovoj većoj zastupljenosti u objektima najrazličitijih profila vidljivo je da ova hrabra ideja nailazi na sve bolji prijem.

INDUSTRIJSKI PODOVI su upravo to – spoj otpornosti na mehanička i hemijska oštećenja, dugotrajnosti, lakoće održavanja jer nisu delikatne strukture i površine niti nežnih boja, a istovremeno izražene dekorativnosti ako se na odgovarajući način prezentuju u celini enterijera.

METALPOKS, gray sealcon
METALPOKS, industrijski pod

Reklo bi se isprva da industrijske obloge zbog primarno tehničke namene i skromnije palete u odnosu na dekorativne mogu da se uklope u ograničeni broj stilskih varijabli, ali je ustvari potrebno oštro oko dizajnera i sposobnost kombinovanja, pa da se ispolji njihova latentna efektnost i neobična lepota.

BETON

Najosnovniji industrijski pod koji je prvi ostvario proboj u komercijalnu i stambenu sferu je betonski. Mnogo puta “optuživan” za sivilo i monotonost, i zato izbegavan kao rešenje, beton ima površinu koja se mašinskim brušenjem ili poliranjem može zaista transformisati tako da dobije elegantan izgled.

Obe opcije zasnivaju se na eliminisanju hrapavosti betona i dobijanju fine površine određenog stepena glatkoće, a razlike se ogledaju u tehnici obrade. Brušenjem betona smanjuje se poroznost poda i osetljivost na vlagu, čime se izbegava opasnost od krunjenja. Takođe, dijamantska brusilica prilikom obrade odstranjuje gornji sloj betona, uklanjajući sve neravnine, a površina postaje čak osam do deset puta tvrđa i otpornija na udarna oštećenja.

BRUŠENI BETON dobija se primenom jednog od četiri raspoloživa načina tretiranja poda, od kojih svaki ima drugačiju dubinu brušenja i broj brusnih ciklusa. Ovim postupkom generalno se obezbeđuje duže trajanje obloge, lakše čišćenje i održavanje, kao i atraktivan i moderan izgled.

S DRUGE STRANE, POLIRANI BETON je onaj savršeno ravan i gladak pod gde se ide na stopostotni vizuelni učinak dijamantskih diskova, sve do postizanja visokog sjaja.

Poliranjem se čak i star, istrošen pod pun fleka može restaurirati tako da izgleda kao nov, ali ne samo to: poštovanjem postupka u svim koracima dobiće se izuzetno otporan pod koji odbija prašinu, ne upija masnoću, ne ostavlja mogućnost za nastanak novih mrlja i lak je za čišćenje. Takođe, primenom različitih procedura postižu se različiti završni rezultati poput srebrnog, zlatnog i platinastog sjaja, ili teraco efekta. Zahva- ljujući novoj generaciji mašina koje su obradnu tehniku podigle na još viši nivo, habajuća betonska površina se da transformisati u pod koji se po lepoti može porediti sa granitom i mermerom. Karakteristika betonskih podova su krupniji ili sitniji kamenčići raznih oblika koji ulaze u sastav betonske mase, čiji je poprečni presek vidljiv na habajućoj površini, a njihova dekorativnost može se upotpuniti dodavanjem boje po celom podu ili samo u jednom delu prostorije.

EPOKSID & POLIURETAN

Od industrijskih obloga sve širu primenu u rezidencijalnom i komercijalnom enterijeru imaju epoksidni i poliuretanski podovi, koji zbog karakteristične metode instalacije izlivanjem na betonsku ili cementnu podlogu pružaju mogućnost prav- ljenja interesantnih kombinacija boja i efekata. Industrijski epoksid može biti dvo, tro ili četvorokomponentni sistem, debljine premaza od minimalnih 0,5mm pa do 4mm, koliko na poprečnom preseku ima obloga sa nekim dekorativnim dodatkom.
EPOKSID je izraženo termostabilan pod koji se brzo i lako postavlja, a usto je sanitarna obloga jer nema fugne, lako se čisti, otporan je na teža mehanička oštećenja i većinu hemikalija u standardnoj industrijskoj upotrebi.

To sve čini ga traženim sa tehničke strane, ali popularnost u svojstvu stambene obloge ne duguje tim kriterijumima. Imati industrijski pod u kući, ugostiteljskom objektu ili butiku je uvek neuobičajeno i karakteristično, a to je upravo ono čemu teže klijenti koji poslušaju savet enterijer dekoratera da se odluče za jednu takvu opciju. Zato što se boji dodavanjem pigmenta u osnovnu masu na bazi smole, epoksid omogućava manipulisanje bojama mešanjem dva ili više tonova, koji mogu rezultirati dobijanjem sasvim nove nijanse ili pak postizanjem takozvanog zamagljenog izgleda poda u matiranoj ili sedefastoj varijanti. I klasično monohromatsko bojenje i nijansiranje podjednako se primenjuju u radu sa poliuretanskim podovima, čije se pojedine podvrste proizvode rečju u svim bojama iz RAL karte i NCS palete – međunarodne palete za poliuretanske, nitro i akrilne boje.
No, najveća atrakcija u oba slučaja je izvođenje reljefastog izgleda poda posipanjem raznih opiljaka po završnom sloju. Naime, opiljci i druge dekorativne čestice nepravilnog oblika posipaju se preko sveže instalirane obloge i utiskuju u nju, a sve kako bi se podu dala atraktivna tekstura.

METODA ADICIJE UKRASNIH OPILJAKA idealna je za vizuelno obogaćivanje izlivajućih smola. Zbog izgleda koji podseća na granit i mermer izbor najčešće pada na kvarcne opiljke koji plus doprinose ukupnoj čvrstoći instalacije, ali tu su i druge interesantne opcije poput metalnih čestica, koje uvek podu daju karakter.

SIKA, industrijski pod
SIKA, industrijski pod

Poliuretani su izrazito higijenske monoblok obloge (nemaju fugne), nešto manje čvrstoće, ali veće elastičnosti od epoksida. Oba proizvoda podjednako su dobrog kvaliteta i performansi, uz, evidentno, određene tehničke razlike, među kojima je jedan cenovno važan distinktivni faktor. PU smole su fabrički UV rezistentne, a epoksidi se od sunca moraju naknadno zaštititi tretmanom završnog sloja poliuretanskim lakom, i to donekle može povećati konačnu cenu poda.

Autor teksta: Jelena Mitrović, diplomirani novinar