Parketi i laminati Zašto volimo drvene podove?

Zašto volimo drvene podove?

0
Zašto odabrati drveni pod

Živimo u vremenu inovacija i brze razmene informacija. Granice se pomeraju u svim pravcima, kao da se olimpijski moto „Brže! Više! Bolje! Jače!“ preselio sa sportskih borilišta u svakodnevni život i poslovanje. Građevinarstvo i arhitektura preuzimaju nove materijale iz drugih industrija i primenjuju ih, izmišljaju nove ili inoviraju stare. Nije drugačije ni u svetu podova, koji se u poslednjih nekoliko decenija značajno obogatio novim tipovima podova zasnovanim na novim materijalima.

Laminati ili laminatni podovi su uistinu napravili pravu revoluciju svojom pojavom svojevremeno na tržištu jer su doneli mnoštvo novih opcija u vizuelnom pogledu u enterijer, budući da su dekori u kojima se izrađuju bivali sve maštovitiji, ali i uglavnom inspirisani drvetom, čija je cena znatno viša.

Sledeći evolutivni korak u tom pravcu su luksuzne vinil ploče, koje podižu lestvicu još više, kako svojim performansama i širinom primene, tako i izgledom. U specijalizovanim institucijama, poput škola ili bolnica, primat imaju homogene i heterogene PVC obloge. Tu su i sveprisutne keramičke pločice, ali i kamen i mermer, od prirodnih materijala, a vredi pomenuti i podove od kože, bambusa i plute. S druge strane, kompozitni drvo-plastični (WPC) materijali sve više osvajaju eksterijer.

Magic Floor d.o.o. - Era Line, Tudor
Foto: Magic Floor d.o.o. – Era Line, Tudor

Uz sve novine i novotarije, jedan od najstarijih materijala na svetu, istrajava i pretrajava od pamtiveka do danas, zadržavajući svoju neprolaznu vrednost kroz dugu istoriju ljudskog roda i stanovanja – Njegovo Veličanstvo Drvo. Zašto ga toliko volimo? I zašto nam je i dalje omiljena podna obloga?

Teško je danas ustvrditi da li je prva čvrsta podna obloga kojom su naši preci zamenili pod od nabijene zemlje bio kamen ili drvo, ali znamo da su obe opstale do danas. Ono što deluje logično i suvislo je da je zbog svoje relativno male specifične gustine i težine u poređenju s kamenom, drvo korišćeno za podove u prvim objektima koji su imali galerije i spratove, budući istovremeno i deo noseće konstrukcije.

Parketi u formi u kojoj ga poznajemo danas, pojavio se u 17. veku u Francuskoj. Klasičan parket je verovatno bio (a po svoj prilici i ostao) najrasprostranjenija podna obloga na prostoru bivše SFRJ. Izrađuje se u formi lamela manjeg formata od 25 do 50 cm, od masivnog drveta, debljine obično 22 mm (može i manje) i obavezno se lepi na podlogu celom površinom u sirovom stanju, pa se onda brusi, hobluje, lakira… Kod nas su i dalje najpopularnije vrste hrastov, bukov i jasenov, mada se nešto ređe mogu naći i grabov, trešnjin, orhav, javorov… Omiljeni slog je „riblja kost“, a zatim i „kvadrat“. U luksuznijoj varijanti, može se raditi i sa intarzijama. Sličan klasičnom parketu je i lamelni, samo je znatno manjih dimenzija i tanji.

Masivni gotovi parketi

Završno obrađeni parketi su doneli radikalne promene u ovom segmentu građevinske industrije. Značajno su ubrzali završne radove u enterijeru, odnosno omogućili brže i jednostavnije renoviranje starijih objekata, smanjivši, pri tom, i količinu buke i prašine pri ugradnji. Završno obrađeni ili gotovi parketi stižu fabrički lakirani, voskirani ili nauljeni, te ostaje samo da se ugrade.

Masivni gotovi parketi isporučuju se u većim formatima, u širinama od 90 mm do 190 mm, a dužine idu od 50 cm do 200 cm, dok je debljina najčešće 18 mm (ali može biti i 15 i 22 mm). Ugrađuju se lepljenjem celom površinom na podlogu. Obično se izrađuju sa oborenim ivicama na sve četiri strane, kako bi se dodatno istakla svaka pojedina lamela.

Višeslojni gotovi parketi su doneli izuzetnu dimenzijsku stabilnost drvetu, zahvaljujući svojoj konstrukciji. Naime, slojevi drveta se lepe unakrsno jedan na drugi, čime se smanjuje rad drveta. Najpopularniji su troslojni u debljini od 14-15 mm. Gonji sloj je od plemenitog drveta, dok se srednji i noseći sloj obično izrađuju od nekog mekšeg, obično četinarskog ili topole. Gornji sloj se može izraditi kao jednolamelni velikog formata (izgled daske ili brodskog poda), dvolamelni ili trolamelni.

Stabilnost konstrukcije, omogućava suvomontažno ili „plivajuće“ polaganje, bez lepljenja (premda se po želji mogu i lepiti), bez prašine i neprijatnih mirisa, brzo i jednostavno, uz relativno male troškove u odnosu na lepljenje.

Viseslojni-gotovi-parketi-drveni-podovi

Dvoslojni gotovi parketi su rešili problem drveta na podnom grejanju. Debiljna od svega 9 do 11 mm ima optimalnu toplotnu provodljivost i toplotni otpor, a drvo zadržava dimenzijsku stabilnost, odnosno nema bubrenja i utezanja. Do pojave dvoslojnih parketa, za podno grejanje su se preporučivale keramičke pločice, kamen ili mermer. Sa njima smo dobili podnu oblogu koja je topla u svim godišnjim dobima. Obavezno se lepe celom površinom na podogu.

Globalizacija tržišta uticala je na to da se pored autohtonih evropskih vrsta drveta kao što su hrast, bukva, jasen, javor, grab, jova, breza, trešnja, orah, na našem tržištu sada mogu dobiti i brojne egzotične vrste drveta o čijem postojanju nismo ni slutili: tik, kempas, paduk, merbau, jatoba, venge, tali, sukupira, afromorsija, ipe/lapačo, dusi, sapeli, pinkado, palisander, iroko, bambus, američki orah i trešnja, itd. Paleta je postala raskošna: od belih do crnih, od posve svetlih preko zlatno žutih do boje crne čokolade i svih nijansi crvene.

Završne obrade su takođe vrlo raznovrsne pa mogu biti bajcovani, beljeni, dimljeni, crno prani, brušeni, četkani, patinirani, ručno hoblovani, lakirani, voskirani, uljeni… A sve češće se za podove koristi i drvo kome je promenjena namena (eng. reclaimed wood), drvo s pričom. Na primer, zidovi ambara ili železnički pragovi se demontiraju i prelaze u enterijer, postajući podovi uz adekvatnu obradu i zaštitu.

Drvo je omiljeni izbor kupaca podnih obloga
Drvo je tradicionalno na vrhu po kupovini

Kao i na drugim materijalima, radilo se i na unapređivanju svojstava drveta. Tako smo dobili termički obrađeno drvo kome su promenjena i poboljšana hemijska svojstva i boja zahvaljujući izlaganju visokoj temperaturi, doduše, na uštrb nekih mehaničkih svojstava. Pored toga, tu je i acetilacija, kojom se takođe utiče na dimenzijsku stabilnost i otpornost na truljenje, ali za razliku od termičke obrade, zadržava se i čvrstina i savitljivost.

Nanontehnologije su uveliko deo svakodnevice i u drugim oblastima, pa su primenjene i na premaze za zaštitu drveta čime se značajno podigla otpornost na abraziju. Drvo je ono staro, a ipak bolje. Svejedno je da li je reč o dvoslojnim, višeslojnim ili masivnim parketima, oni su i dalje podloga broj jedan koja diže vrednost svakoj nekretnini.

No, sad je vreme da se vratimo pitanju postavljenom u naslovu ovog teksta:

zašto volimo drvene podove?

Drveni podovi

Nijedna druga podna obloga ne pruža takvu povezanost sa prirodom kao što je to ona koju ostvarujemo kad bosim stopalom stupimo na drvo i osetimo mu svaki god i svaku ćeliju; nijedna druga podloga nije toliko jedinstvena i neponovljiva, topla na dodir, a opet trajna uprkos neumitnoj konačnosti; i nijedna druga podloga ne stari tako lepo kao drvo.

Prirodne promene na drvetu u boji i sitne ogrebotine koje mu daju patinu dodaju mu karakter i dodatnu vrednost.

Drvo stari kao lepa žena.

Krasi ga svevremena elegancija koja pristaje svakom enterijeru. Istovremeno je i ekološko i obnovljivo, tradicionalno i moderno, konzervativno i inovativno, prefinjeno i sirovo, baš kao i vreme u kome živimo.

Piše: Isidora Gordić

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here