Isporuka i ugradnja drvenih podova nije gotov posao ukoliko dođe do reklamacija i grešaka koje umanjuju poverenje projektanta ili investitora u drvo kao materijal. Primopredaja nema samo pravni, već i tehnički aspekt, jer se u ovoj fazi može proveriti kvalitet koji će utvrditi nedostatke na postavljenom podu, ali i predvideti izostanak “skrivenih mana” tj. pojave grešaka u bliskoj ili daljoj eksploataciji.
Ako se osvrnemo na tehničku proveru kvaliteta to bi značilo ispitivanje svih tehničkih zahteva, ali bi to predstavljalo obiman posao i veoma komplikovane zahvate. Npr. kako ćemo doći do zaključka o količini vode u cementnoj košuljici ili njenoj mehaničkoj osobini ili da li je tehnika nanosa lepka bila odgovarajuća kako bi obezbedila dugotrajnu čvrstoću kompozita (košuljica-lepak-drvo)? Sve navedeno ukazuje da nije moguće, niti je opravdano, uraditi detaljna merenja u periodu od nekoliko dana, uz prisustvo svih zainteresovanih strana. Zbog toga je jako važno izabradti one načine kontrole koji će merodavno predvideti i sa velikom pouzdanošću zaključiti da je drveni pod dobro postavljen i da će kao takav ostati u periodu korišćenja.
Sastanak po pitanju kontrole kvaliteta postavljenog poda, kod nas u praksi, je vrlo “kratkotrajan” i “odokativan”. Vrlo retko se rade zapisnici, a ako se posle toga pojave primedbe tada je skoro nemoguće isterati pravdu i ustanoviti odgovornost za nastale greške.
U tom smislu treba sprovesti sledeće aktivnosti (smernice) kako bi se posao kontrole kvaliteta i primopredaje odradili savesnije:
- provera zakonskih obaveza,
- provera ugovorenih obaveza,
- predvideti izostanak grešaka tokom eksploatacije poda,
- provera tehničkog i estetskog kvaliteta.
Provera zakonskih obaveza se odnosi na poštovanje propisa o redovnim pregledima drvenih podova u svrhu sigurnosti, zaštite životne sredine i zaštite potrošača i drugih korisnika.
Pri primopredaji poda, dakle, treba obavezno proveriti da li je proizvođač podne obloge utvrdio kvalitet prema SRPS EN 14342:2014 i da li su one usaglašene sa projektom i zahtevom investitora.
Naravno da u ovoj aktivnosti treba sagledati i ostale zakonske i normativne odredbe koje se odnose npr. na zbrinjavanje otpada, lepkova i lakova tokom i posle montaže.
Kod “ugovorenih obaveza” prvo treba proveriti da li je izvedeno stanje u skladu sa projektovanim.
Ovde ćemo izneti osnovne tehničke detalje koje treba proveriti, a koje treba da budu sastavni deo ugovora i koje su dokaz o kvalitetnoj izradi poda:
- tip i položaj potkonstrukcije odnosno parnih brana u konstrukciji;
- jasan opis svojstava parketnih elemenata (vrsta poda, vrsta drveta, klasa kvaliteta habajuće površine, vrsta profila i geometrija parketa);
- vrsta i dimenzija parketnih lajsni;
- vrsta i način pričvršćivanja parketnih elemenata, odnosno, način i smer polaganja,
- proces lepljenja (vrsta lepka, nanos i sl.);
- proces brušenja i površinske obrade (nivo sjaja i punoća filma, broj slojeva i sl.).
Naravno, ovo su osnovne smernice, ali je moguće da se uoče i neka odstupanja od projekta, ali koja ne utiču na kvalitet poda.
Npr. treba uzeti u obzir da može doći do zamene površinskog premaza, odnosno izbora druge vrste laka od one koja je predviđena projektom, ali da novoizabrani premaz ima ista mehanička svojstva kao i predviđeni lak. I ovakva odstupanja od projekta obavezno pri primopredaji treba zapisati.
Predviđanje izostanka grešaka tokom korišćenja poda spada u vid kontrole pri primopredaji koji je najmanje konkretan i najteže ga je definisati.
Greške koje nastanu u periodu od nekoliko meseci posle useljenja korisnika (Slika 1), a sa izostankom primopredaje vrlo često dovode do nesporazuma i sudskih sporova.
Provera tehničkog i estetskog kvaliteta se odnosi na stvarni čin kontrole podova, tj. predstavlja praktični pregled s vidnom ocenom i merenim svojstvima gotovoga poda.
Svrha kontrole pri primopredaji je najjasnije i najznakovitije opravdana. Ovde ćemo se malo detaljnije posvetiti tom vidu provere.
Prema standardu sa oznakom SRPS CEN/TS 15717 (“Parketni podovi – Opšte uputstvo za montažu”) kontrola se mora sprovesti u roku od sedam dana po završetku postavljanja poda.
Ovako kratak rok od sedam dana određen je da bi se prvenstveno zaštitio podopolagač, da ne bi odlaganjem primopredaje došlo do neželjenih promena na podu (velika verovatnoća sa neodgovarajućim klimatskim ili svetlosnim uslovima).
U periodu pre primopredaje neophodno je održavati pravilne klimatske uslove, tj. takve da temperatura površine podloge i zidova bude minimalno 15 °C, temperatura vazduha između 15 i 25 °C i relativna vlažnost vazduha između 40 % i 65 %. Za parketne elemente na podnom grejanju temperatura podloge i vazduha mora biti između 18 °C i 22 °C, a relativna vlažnost vazduha između 45 i 60 %.
U nekim slučajevima između završetka objekta i useljenja kupca može proći i nekoliko meseci, pa čak i godina i u tom slučaju odgovor je isti: kontrola se mora uraditi sedam dana od završetka podova!
Podopolagač ne može snositi odgovornost za moguće promene ili štete koje će se na podu načiniti pre useljenja kupca. Primopredajni zapisnik se mora sačiniti između tri strane – investitora, izvođača radova i podopolagača.
Ukoliko postoje razlike na podu, između onoga prihvaćenog pri primopredaji i onoga pre useljenja stanara, odgovornost kao i troškove otklanjanja nedostatka preuzima investitor, jer je već jednom preuzeo pod od proizvođača bez grešaka. Pregled poda se sprovodi vizuelnom kontrolom i merenjima.
Većina standarda se oslanja na vizuelnu ocenu, jedino italijanski standard spominje i daje opis za merenja koja treba sprovesti prilikom kontrole podova. Prema SRPS CEN/TS 15717 sasvim je jasno da se pregled mora obaviti posmatrajući pod iz uspravnog tj. stojećeg položaja s prirodnim svetlom iza posmatrača.
Neprirodno svetlo ili umereno svetlo ne smeju biti uslovi u kojima će se vrednovati manjkavosti na površini poda. Svakako da je u neodgovarajućim uslovima prirodnog svetla moguće koristiti i dodatno svetlo, ali ono mora biti difuzno i padati odozgo, o čemu se zapisuje posebna napomena.
Britanski standard napominje da se pod može pregledati i iz sedećeg položaja što je sasvim opravdano u smislu estetske funkcije poda.
Položaj – sedeći ili stojeći – je ipak manje važan nego izvor svetla i ugao posmatranja. Ono što vidimo sedeći, uglavnom ćemo videti i stojeći i obrnuto. Pri tome se kao potencijalni nedostaci uzimaju u obzir samo one greške poda koje su na prvi pogled očigledne bilo kojoj osobi.
Navedena uputstva su samo mali doprinos da ceo postupak kontrole kvaliteta postavljenog poda bude detaljniji na uspeh i zadovoljstvo svih učesnika. Zapisnik o primopredaji je dokument koji ima pravno značenje prema propisima o gradnji i pravima potrošača i koji potvrđuje i kompletira ugovorne odnose svih stranaka u poslu.
Autor teksta: dr Nebojša Todorović, redovni profesor na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
