Obnova i restauracija starih drvenih podova

Poznato je da je još od najstarijih vremena ljudske gradnje drvo bilo jedan od dominantnijih materijala. U početku, osnovni razlog je bio dostupnost materijala. Vremenom se ispostavilo da je to bogomdan građevinski materijal. Istina, kako je čovek razvijao sisteme gradnje, ispostavilo se da je drvo odličan materijal, ali u enterijeru. Razlozi su jasni. Slaba otpornost na spoljne uticaje i njegovo propadanje, okretali su ga ka unutrašnjosti.

Pored stolarije, drvo se koristilo kao podna obloga. Topla, ugodna, prirodna podna obloga, kojoj je retko koji drugi materijal mogao parirati. I tako je ostalo do danas. Na stranu da danas imamo obilje podnih obloga koje daju kvalitetan spoj funkcionalnosti i estetike, drveni podovi imaju to nešto na šta retko ko može ostati imun. To nešto jeste duhovna toplina koju daju prostoru u kome se nalaze, toplotna i zvučna izolacija, savršeno uklapanje u enterijer, boje, tekstura i prirodni dizajn.

Vlasnici kada jednom ugrade drveni pod, teško ga se odriču. Međutim, pored svih vrlina i neprikosnovenosti kada je doživljaj u pitanju, drveni podovi se moraju redovno i trajno održavati. Šta to znači?

Podovi su generalno površine koje su svakodnevno izložene fizičkom i mehaničkom pritisku. Kretanje, nameštaj i pomeranje istog dovodi do habanja, a ukoliko se pravilno ne tretira, i oštećenja na površini poda, koja dalje stvaraju nove probleme. Ukoliko se ne održava adekvatna higijena, drveni pod može postati izvor prašine, raznih alergena i štetnih mikroorganizama. Takođe, drveni pod se mora redovno farbati i lakirati kako bi zadržao prirodnu lepotu i prvobitni sjaj. Jasno je da samo redovno i pravilno održavan pod ima šansu da u njemu uživa više generacija. A, ako tome dodamo da veću vrednost imaju nekretnine u kome se nalazi dugogodišnji očuvani drveni pod, pa na sve to istaknemo i emotivnu vezanost, većine ljudi, za isti, lako je zaključiti koliko je važno posvetiti se očuvanju drvenih podnih obloga. Međutim, postavlja se pitanje šta raditi ako je pod načet zubom vremena? Kao i kako mu vratiti stari sjaj?

Obnova i restauracija starih drvenih podova je veoma ozbiljan i zahtevan postupak. Ali, ako se propisno izvede, budite sigurni da će to biti jedan, kada su izgled i vrednost u pitanju, savršen drveni pod.

Možda Vas zanima:

Restauracija starih podova 5 najboljih opcija podova za vaš dom Hoblovanje i lakiranje parketa u vašem domu: Kako osvežiti i očuvati lepotu podova Zaštita drvenih podova – Ulja ili lakovi?

Međutim, nažalost ne može se svaki drveni pod obnoviti i restaurirati. U zavisnosti od stepena oštećenja, vrste drveta, dubine oštećenja, zavisi da li se pod može podvrgnuti procesu obnove. Sve to može se ustanoviti temeljnim i stručnim pregledom poda. Ako se ustanovi da su oštećenja duboka i zahvataju velike površine, ili se proceni da je pod veoma truo, svaki stručnjak Vam neće predložiti njegovu obnovu. Međutim, ukoliko postoji i najmanja naznaka da se pod može vratiti u funkcionalno i estetski zadovoljavajuće stanje, ljudi su spremni da krenu u obnovu. Jer, znate već, jednom zaljubljenik u drvo, uvek zaljubljenik u drvo.

Procesi i tehnike obnove i restauracije drvenog poda

Da bi proces krenuo, neophodno je nameštaj, prostirke i sve ono što se nalazi na podu ukloniti, a potom krenuti sledećim redom:

• Čišćenje poda – Ovde se misli baš na to – čišćenje poda od prašine i svih onih nečistoća koje su se nakupile vremenom. Međutim, ukoliko je zaprljanost veća, pristupa se njihovom dubinskom uklanjanju i to abrazivnim ili parnim čistačima. Na taj način uklanjanju se i najsitniji ostaci nečistoće i stvaraju uslovi za dalji proces sanacije poda.
• Brušenje poda – Ovo je jedan od veoma važnih koraka u restauraciji poda. Ako je pod izgreban i površinski sloj oštećen, neophodno je krenuti u njegovo brušenje. Da li ćete brušenje vršiti ručno ili uz pomoć brusilice, zavisi od stepena oštećenja poda. Važno je krenuti sa brusnim papirom veće granulacije, koji će omogućiti skidanje površinskih naslaga laka, boje, ali koji će i doprineti ravnanju poda. Sa skidanjem svakog sloja treba voditi računa da šmirgla nije previše gruba i polako prelaziti na nežniji papir, kako bi se postigla željena glatkoća poda. Ovo je veoma važno jer se na takvu površinu nanose odgovarajući premazi i boje.
• Popravke – Popunjavanje i saniranje pukotina i procepa je veoma važan korak, koji se mora raditi detaljno i postupno. Popunjavanje se radi pomoću drvenog kita. Posebnu pažnju treba posvetiti završnom punjenju i obradi površina kako bi pod bio ravan. Kada se kit dobro osuši, vrši se ponovno blago brušenje, kako bi se postigla ujednačenost podne površine. Međutim, ukoliko su oštećenja površinski i dubinski veća i pod istrulio i doslovno upao, tada je potrebno izbaciti sav truli materijal i ubaciti nove drvene delove od iste vrste drveta. Ako je pod izgubio na svojoj nivelaciji, neophodno je koristiti samonivelirajuću masu i neki sličan materijal koji će pod vratiti u ravan, baš kako je i bio nekada. Značajnu ulogu u ovom delu može imati epoksidna masa koja se uliva i ispunjava veće pukotine i udubljenja.
• Restauracija detalja – Ako je u pitanju stari drveni pod koji ima određene antikvarne šare koje je neophodno restaurirati najbolja opcija je angažovati stručnjaka koji će posebnim tehnikama obnoviti šare, a pod zadržati svoju vrednost. Urezivanje i intarzija su posebne tehnike ručnog urezivanja detalja, odnosno ubacivanje različitih komada drveta u nivou poda, čime se vrši umetničko ukrašavanje drveta. Najveća greška bi bila angažovati nestručnu osobu koja će trajno naneti štetu podu i šansu da se ista popravi svesti na minimum. Stari drveni podovi sami po sebi imaju antikvarnu vrednost, a ukoliko imaju i neke specifične oznake na sebi, vrednost je veća. Stoga, ovim stvarima se mora prilaziti veoma oprezno i stručno.
• Brušenje, pa bojenje i završno premazivanje – Sa završetkom svih popravki vrši se ponovno brušenje, čime se dobija adekvatna glatka površina, kojoj sledi bojenje i premazivanje.

U zavisnosti od prvobitnog izgleda pristupa se izboru adekvatne boje. Kako je površinski sloj zapravo onaj jedini vidljivi sloj, prilikom restauracije i obnove vrlo je važno izabrati premaz koji će zadovoljiti prvobitni izgled drvenog poda. Za postizanje što boljeg efekta koriste se tzv. antikni premazi. Kako samo ime i kaže radi se o premazima koji u sebi sadrže određene pigmente i dodatke, koji drvetu daju patinu i starinski izgled.

Pored premaza, starinski izgled može se dobiti i uz pomoć same tehnike patiniranja. Patiniranje se sprovodi u više faza. Prvo se na površinu nanosi osnovni premaz, a zatim i sloj same patine na celoj površini. Nakon blagog šmirglanja, patina se primećuje na prelazima, godovima i u prirodnom reljefu samog drveta. Da bi efekat bio što verniji, a pod rustičniji, patiniranje se radi u kombinaciji sa hoblovanjem ili četkanjem poda.

Pored redovne boje, kao završnog premaza, koja se može izabrati u širokoj paleti nijansi, veoma često se upotrebljavaju i neke dodatne tehnike radi osvežavanja starinskog izgleda poda. Beljenje je jedna od tih tehnika, pri kojoj se pod premazuje belom bojom i vodom, a zatim se višak uklanja krpom. Na taj način dobija se bledi, svetli pod rustičnog izgleda.

Sa druge strane, postoji tzv. dimljenje poda. Upotrebom amonijaka, koji reaguje sa taninima u drvetu, drvo dobija tamniju boju sa naglašenom prirodnom strukturom drveta. Kada se postigne željena boja i dizajn, kao završni premaz koriste se uljani premazi. Ulje je odličan ekološki, zdrav premaz, koji duboko prodire u drvo, štiti ga od vlage, sprečava njegovo pucanje i truljenje, naglašava prirodni i daje starinski izgled podu. Upravo iz tog razloga, uljani završni premaz je jedan od veoma bitnih elemenata prilikom obnove i restauracije drvenih podova.

Kako sačuvati autentičnost i istorijsku vrednost drvenih površina

Drveni podovi su podovi čiju vrednost iz dana u dan otkriva sve veći broj ljudi. Kada pođete od činjenice da izborom drvenih podova unosite prirodu u kuću, jasno je kolika je to direktna vrednost. A sada, zamislite da u svom prostoru imate stare drvene podove, kojima su šetale Vaše bake i deke, pa Vaši roditelji, sada Vi i Vaša deca. Zamislite samo koliko je taj drveni pod priča čuo, sudbina proživeo, vremena doživeo. Impresivno, zar ne? Takvi podovi su svedoci istorije, podloga za putovanje kroz vreme i nosilac mnogih emocija.

Da bi sačuvali takvu jednu vremensku lepotu i draž prošlih, sadašnjih i budućih vremena, da bi sve to dobili, potrebno je nešto i da damo, a to je nega i čuvanje.

Da bi drveni pod bio funkcionalan, udoban, dugotrajan i estetski dominantan nužno je:

• Redovno čišćenje i brisanje prašine, raznih naslaga i nečistoća suvom krpom. Kako je drvo osetljivo na vlagu, za čišćenje tvrdokornijih mrlja, koristi se vlažna, nikako vodom natopljena krpa, ubrus, mop;
• Brzo uklanjanje vode. Sprečavanje kontakta vode i drvenog poda;
• Postavljanje zaštitinih prostirki na mestima velike frekvencije, kako bi se pod zaštitio od habanja i stvaranja oštećenja;
• Redovno premazivanje zaštitnim premazima, držeći se strogo uputstva za korišćenje;
• Adekvatno i brzo uklanjanje mrlja kako iste ne bi prodrle dublje u pod i napravile štetu;
• Pravovremeno reagovanje na površinska oštećenja, redovno šmirglanje, hoblovanje, ručno i mašinsko održavanje;
• Korišćenje roletni, zastora, zavesa, kako bi se sprečilo direktno i dugotrajno izlaganje suncu i UV zračenju,
• Korišćenje štitnika na nameštaju, kako bi se smanjio pritisak i sprečilo oštećenje poda.

Pored navedenih saveta, veoma važno je pratiti i posmatrati pod. Ukoliko primetite bilo kakvu promenu, potencijalni zarez ili ogrebotinu, neophodno je odmah reagovati. Pravovremena i ispravna reakcija stvara uslove za dugotrajno uživanje više generacija. A kada pričamo o generacijama, ljudima koje smo voleli i koje volimo, čuvajmo ono gde su oni hodali, boravili i živeli. Drveni podovi su listovi gde su pisane mnoge sudbine i ispričane mnoge priče. Čuvajmo ih, jer ćemo tako sačuvati i neka vremena koje više ne možemo da vratimo.