intervju: Nebojša Vujnović – Zašto kvalitet poda počinje mnogo pre ugradnje

U svetu podnih obloga, razlika između dobrog rešenja i ozbiljnog problema često ne leži u samom materijalu, već u načinu na koji je on ugrađen. Iskustvo sa terena pokazuje da su upravo završni radovi mesto na kojem se greške najteže praštaju – i najduže pamte.

Nebojša Vujnović, vlasnik kompanije Vujnović enterijeri, iza sebe ima višegodišnje iskustvo u građevinskoj industriji i više od decenije rada u završnim građevinskim radovima, sa fokusom na projektovanje, isporuku i ugradnju podnih obloga u stambenim, poslovnim i industrijskim prostorima.

U razgovoru za časopis „Podovi“, govori iz ugla izvođača koji je video gotovo sve scenarije na gradilištu – od loše pripremljene podloge i pogrešnog odabira materijala, do razlike između „brze ugradnje“ i dugoročno kvalitetnog rešenja.

Sa višegodišnjim iskustvom u građevinskoj industriji i više od deset godina u završnim radovima – kako biste opisali put od projektne ideje do poda koji u praksi zaista funkcioniše?

Ako gledate od ideje do gotovog poda, ceo proces je zapravo jedna priča o planiranju, preciznosti i predviđanju. Projekt se mora voditi od samog početka ka cilju – završenom podu. I to nije samo polaganje parketa ili laminata na košuljicu, već razumevanje svih slojeva ispod, svih materijala, njihovih debljina, i toga kako će se međusobno ponašati.

Najveći problem nastaje kada ne vodimo računa o visini i debljinama materijala od samog početka.

Estrisi su česti krivci – ne možete ih brusiti jakim mašinama jer se raspadaju, a ručno brušenje daje ograničen efekat. Ako treba da se nivo podigne, koristi se ravnajuća masa: prvo se obrusi cementna podloga, namaže prajmer, izlije masa u željenoj debljini i čeka 48–72 sata da se osuši. Troškovi postoje, ali su zanemarljivi u odnosu na kvalitet konačnog poda. U industrijskim objektima je još komplikovanije – specijalni elektroprovodni podovi zahtevaju da odvod statičkog elektriciteta bude tačno planiran. Ako to ne uradite na vreme, troškovi rastu, a efekat na kvalitet poda je drastičan. Zato je važno da se svi konsultujemo od početka do kraja, i da projekat vodi ka završnom cilju, bez kompromisa.

Priprema podloge je često „nevidljiv“ deo posla. Koliko ona, po Vašem iskustvu, određuje dugovečnost poda i koje zahteve nikada ne bi trebalo preskakati?

Priprema podloge je, po mom iskustvu, najvažniji deo posla. Završna ugradnja poda je lakša u poređenju sa time koliko pažnje treba posvetiti podlozi. Često dolazimo do cementnih estriha koji nisu urađeni adekvatno – zbog ubrzanog rada, vremenskih uslova ili drugih faktora dolazi do pucanja, odvajanja ili „zvonjenja“ košuljice. Ako se to ne sanira, bilo koja podna obloga koja se postavi imaće značajno kraći vek trajanja. Čim pukne donja podloga, i najkvalitetniji sertifikovani materijal će podlegnuti oštećenjima.

Najčešći problem kod podnih obloga je upravo taj ravnajući sloj. Ako nije urađen kako treba, završna podna obloga ne može da bude kvalitetna i dugotrajna. Kada se naiđe na oštećenu košuljicu ili stari beton, najbolje je reparirati ih epoksidnim materijalima – epoksidni mortovi, prajmeri sa kvarcnim peskom ili čist epoksid – kako bi se pod stabilizovao. Takva sanacija je skupa, pa mnogi investitori odustaju, svesni da će pod kasnije biti problematičan.

U praksi, zbog finansijskih ograničenja, često se radi „kako može“, što dovodi do toga da pod ne traje očekivanih 20, već samo nekoliko godina. Ako bi se pravila poštovala i podloge sanirale kako treba, većina problema mogla bi da se izbegne, a podna obloga bila bi dugotrajna i kvalitetna.

Kako izgleda donošenje odluka o izboru podnih obloga danas – da li klijenti dolaze sa jasnom vizijom ili se ona formira tek kroz razgovor sa projektantima i izvođačima?

Sve zavisi od namene objekta. Kod javnih objekata, kao što su škole, projektanti obično mogu da odrede koja vrsta podne obloge treba da bude korišćena.

Problem nastaje kada se zbog troškova ili drugih faktora odstupi od projektovanog, kvalitetnog poda. Na kraju se često bira rešenje „navrat-nanos“, nekvalitetan pod koji se ugrađuje bez da se prethodno sanira i pripremi podloga kako treba. Kod privatnih kuća situacija je drugačija.

Tu arhitekte obično dolaze kod nas, zajedno sa investitorom ili vlasnikom, konsultuju se i definišu podove unapred.

Mi dajemo smernice kako pripremni radovi treba da se izvedu da bi podna obloga mogla da se postavi kvalitetno. Na manjoj skali, arhitekti su negde svesni da treba da komuniciraju sa izvođačima, ali kroz praksu shvate koliko je to zaista važno. Stvari koje na papiru izgledaju jednostavno, često su nerešive u praksi, pa je najbolje da se konsultujemo već u fazi projekta.

Naša pozicija je da uvek budemo uključeni kada postoji neki projekat, da damo savete kako da završni rad bude izveden kvalitetno. Time se osigurava da su svi prethodni radovi urađeni kako treba i da ne dođe do problema pri polaganju poda. U suštini, kvalitetna komunikacija između projektanta, investitora i izvođača ključna je da podna obloga ispuni očekivanja, kako u estetskom, tako i u funkcionalnom smislu.

Koliko je važno da se podna obloga posmatra kao sastavni deo projektovanja enterijera, a ne kao završni korak koji dolazi „na kraju“?

Tako je. Podna obloga često se posmatra kao završni korak – „na kraju ćemo odlučiti“. To je čest problem, naročito kod privatnih kuća. Ljudi kupe nameštaj, a tek potom traže parket koji bi se uklopio uz njega.

Kao distributer parketa Bjelin, firme koja nudi širok spektar boja i dezena, vidim koliko je to izazovno: kod nekih kolekcija postoji i do pedeset ili šezdeset nijansi, a klijenti često ne mogu da pronađu idealnu kombinaciju uz postojeći nameštaj.

Nekada su izbori bili jednostavniji – natur, bež ili tamni ton – i problem praktično nije postojao. Zbog toga je izuzetno važno da se podna obloga planira od početka projekta. Arhitekti treba da uzmu u obzir nameštaj i celokupni enterijer već u fazi projektovanja, kako bi pod i prostor bili harmonični, a kasnije prilagođavanje bilo minimalno. Na taj način se izbegavaju kompromisi i obezbeđuje da pod ispuni i estetska i funkcionalna očekivanja.

Poslovni prostori često zahtevaju brzu realizaciju. Kako pomiriti kratke rokove sa tehničkim zahtevima i kvalitetnom ugradnjom podnih sistema?

Rokovi za poslovne prostore su obično vrlo kratki, što stvara veliki izazov u kombinovanju sa tehničkim zahtevima. Da bi pod bio kvalitetno izveden, mora se poštovati procedura proizvođača – od vlage podloge, preko košuljice, do samog polaganja završne obloge.

Kada se pod postavlja na kraju projekta, često se ne poštuju svi ti koraci, što dovodi do pucanja, odvajanja ili odlepljivanja materijala. Postoje brzosušeći materijali koji zadovoljavaju zahteve, ali oni su mnogo skuplji i često ne ulaze u predviđeni budžet. Problem je i u lošoj koordinaciji: dok jedni završavaju plafone ili elektroinstalacije, podopolagači ne mogu da rade jer su svi drugi radovi u toku.

Specijalni uslovi su neophodni – ne sme da bude previše hladno ili vruće, vlaga mora biti tačno određena. Ako ti uslovi nisu zadovoljeni, kvalitetni podovi jednostavno ne mogu da se izvedu.

Još jedan problem je kasna komunikacija sa investitorom. Često se konsultacije odlažu, a predradnje koje bi omogućile kvalitetnu ugradnju se ne obave na vreme. Idealno bi bilo postaviti košuljicu nekoliko meseci pre završetka, kako bi pod mogao da se ugraditi bez problema. Loša koordinacija i nedostatak stručnog osoblja dodatno otežavaju proces.

Koliko je danas teško obezbediti kvalitetnu i pouzdanu izvođačku ekipu i kako taj faktor utiče na celokupan proces realizacije projekta? Da li biste rekli da tržište i dalje potcenjuje značaj profesionalne ugradnje, u poređenju sa samim materijalom?

Kvalitet izvođenja je često važniji od samog materijala. Možete imati najbolji pod na svetu, ali ako ga majstor pogrešno iskroji ili ugradi, sve pada u vodu. U Srbiji je vrlo malo kvalitetnih majstora za podopolaganje.

Postoji nekoliko firmi koje mogu da izvedu radove na visokom nivou, ali mnogi majstori rade kao frilenseri i ne žele stalno zaposlenje. Problem je i što ne postoji zvanična škola za podopolaganje.

Mladi ljudi koji bi možda želeli da se bave ovim zanatom nemaju gde da nauče. Mnogi iskusni majstori ne znaju kako da prenesu znanje, ili ga prenose pogrešno, a neki čak namerno. Posledica je da tržište i dalje potcenjuje važnost profesionalne ugradnje. Dobar pod zahteva stručnog majstora, poznavanje materijala i tehničkih listova, ali i iskustvo. Čak i kada se obezbede svi materijali i instrukcije, ako izvođač nije kvalitetan, pod neće biti dobar. To je ključni problem industrije danas – nedostatak obučenih, pouzdanih i stručnih majstora. Bez njih, ni najbolji materijal ne može da pruži dugotrajno rešenje.

U praksi se često govori o materijalima, ali manje o ugradnji. Koliko je profesionalna ugradnja presudna za to da pod ispuni očekivani vek trajanja?

Pod može biti kvalitetan, izvanredan, čak zlatan, ali sve zavisi od ugradnje. Sve – to je ključ. Od dozvole investitora ili glavnog izvođača, da se na vreme obave predradnje koje smo ranije spomenuli: saniranje podloge, priprema svega što je potrebno. Ako to ne bude urađeno, ni najbolji materijal neće dati rezultat. Najvažnija je kvalitetna ugradnja, a bez stručnih majstora, ništa ne funkcioniše. Ljudi često krive proizvođača materijala, ali to nije tačno. Svi materijali imaju svoje sertifikate i zadovoljavaju tehničke standarde, bilo da se prodaju u Srbiji, Americi, Francuskoj ili Nemačkoj. Isti su proizvodi, sa istim karakteristikama. Problem je u tome što, ako nisu pravilno ugrađeni, rezultat može biti katastrofalan. Možete imati i „zlatan“ pod, ali ako ga neko neispravno ugradi, sve je uzalud.

Kako klijenti danas doživljavaju garancije na izvedene radove – da li ih vide kao formalnost ili kao važan pokazatelj odgovornosti izvođača? Koliko su garancije na izvedene radove važne za klijente i da li su oni danas svesni šta garancija zapravo pokriva, a šta ne?

U Srbiji su garancije na izvedene radove 24 meseca. Garancije na materijal prenose se sa proizvođača. Na primer, ako paket parketa ima garanciju 12 godina, mi kao firma prenosimo tu garanciju na klijenta. Ali da bi garancija bila validna, pod mora da ugradi sertifikovani majstor.

Samo tako firma može da garantuje za pod koji je postavljen. Mnogi klijenti pogrešno misle da garancija znači da će pod trajati decenijama, bez obzira na uslove upotrebe.

Ako bi zaista pročitali garantni list proizvođača, videli bi da garancija važi samo pod određenim uslovima i da su izuzeci jasno definisani.

Kako neko postaje sertifikovani majstor s obzirom na to da nemamo oformljen obrazovni program za podopolagače u Srbiji?

Da bi majstor mogao da postane sertifikovan, mora da prođe dodatnu obuku kod proizvođača – obično tri do sedam dana, zavisno od tipa poda. Nakon toga dobija papir kojim se potvrđuje da može da izvodi radove po standardu proizvođača. Samo tada firma može da izda garanciju. Dakle, nije dovoljno da izvođačka firma prenosi sertifikat sa proizvođača na ugrađen proizvod – majstor mora da bude obučeni stručnjak. Bez toga garancija nema smisla.

Koliko je važno održavanje?

Održavanje je ključni faktor dugovečnosti poda. Čak i najbolji pod, ako se ne održava pravilno, može izgubiti svoj kvalitet i garanciju. Nakon ugradnje, firma mora da obavesti klijenta o načinu održavanja poda – koje proizvode koristiti, kojom tehnikom i učestalošću. Ako se te upute ne poštuju, pod može da se ošteti i garancija gubi smisao. Veći proizvođači obično daju precizne smernice: šta sme da se koristi za čišćenje, koliko često i na koji način. Ovo nije samo formalnost – redovno i pravilno održavanje osigurava da pod zadrži svoje osobine i da garancija važi. Bez adekvatnog održavanja, ni najbolji materijal, ni najbolja ugradnja ne mogu garantovati dugovečnost poda.

Kako vidite razvoj tržišta podnih obloga u narednim godinama – da li će fokus više biti na brzini, ceni ili na dugoročnom kvalitetu i odgovornosti izvođenja?

Dizajn se stalno menja. Dolaze nove ideje za podove, stalno se pojavljuje nešto drugačije. Nekad se ide ka potpuno jednostavnim rešenjima – recimo, beton, bukvalno samo beton po podu i po zidu – i to nekome zadovoljava estetski kriterijum. Neke arhitekte to preferiraju, dok drugi ostaju verni klasičnim proizvodima, koji će uvek biti klasični.

Što se proizvoda tiče, lično verujem da će u budućnosti „zelena“ proizvodnja postati standard.

Firme koje prave parkete sve više rade na tome da se što manje šuma poseče, a da se dobije dovoljna količina materijala. Primer takve proizvodnje i poslovanja jeste kompanija Bjelin čiji smo distributer.

U Srbiji je teško promeniti navike jer su ljudi navikli na debele, masivne parkete, i teško prihvataju ideju tanjih podova sa manjim štetnim uticajem na prirodu uz iste, čak štaviše i bolje karakteristike.

Međutim, nova tehnologija omogućava da pod izgleda identično kao starinski masivan parket, ali sa tanjim slojem plemenitog drveta – ponekad samo 0,6 mm završnog sloja. Površina je ojačana savremenim hemijskim tretmanima, a dobijamo isti vizuelni efekat i kvalitet, uz očuvanje šuma i prirode. Samim tim se štede hektari šuma, a pod i dalje zadržava trajnost i otpornost.

Proizvodi kojima trenutno raspolažemo na tržištu već imaju sve neophodne sertifikate – za zaštitu od razvoja gljivica i bakterija, za minimalno izlučivanje štetnih gasova i za higijenske standarde. U suštini, najbolje je ugrađivati materijal koji ima papir, sertifikat i potvrdu da zadovoljava sve standarde, nego eksperimentisati sa neproverenim proizvodima.

Ako biste izdvojili jedan savet za investitore, projektante i krajnje korisnike – šta je najvažnije imati na umu kada se planira podna obloga kao deo celokupnog enterijera?

Prostor bi prvenstveno trebao biti zdrav. Bez obzira da li je reč o stanu, kući, javnom objektu ili industrijskom prostoru, važno je da ljudi koji borave unutra ne budu izloženi štetnim izlučevinama iz materijala, uključujući i pod. Isto važi i za zidove i ostale površine. Da bi sve ispalo kako treba i kako je investitor zamislio, mora postojati pravilno prenošenje informacija: investitor prenosi svoje želje projektantu, a projektant konsultuje sve izvođače i stručnjake u lancu, kako bi se konačni rezultat uklopio u zamisao. Problem nastaje kada se završni izvođač uključi tek na kraju, bez prethodnog planiranja i konsultacija. Tada se gubi kontrola nad kvalitetom i detaljima, i rezultat često ne zadovoljava ni investitora ni krajnjeg korisnika.

Poenta je da je planiranje unapred, sa jasnom i pravovremenom komunikacijom među svim učesnicima, ključno za uspeh. Bez toga, svi ostali aspekti – materijali, dizajn, garancije – gube značaj, jer jednostavno ne mogu biti adekvatno implementirani.

VUJNOVIĆ ENTERIJERI d.o.o.
Đorđa Stojanovića 35, Novi Beograd
RODA MEGA, I sp. kanc. D.K. 2.09
M. +381 69 4445 100
nebojsa@vujnovicenterijeri.rs
www.vujnovicenterijeri.rs