SADA – Studio A&D Architects, osnovan 2017. godine od strane Danila Grahovca, predstavlja nastavak rada GHVC studija. Studio se izdvojio na arhitektonskoj sceni svojim inovativnim pristupom projektima. Bez obzira na to da li je reč o izgradnji novog objekta ili rekonstrukciji postojećeg, SADA tim uspešno odgovara na sve izazove svojim jedinstvenim pristupom. Posebno su se istakli u realizaciji projekata javne namene poput obrazovnih i zdravstvenih ustanova.
Redakcija časopisa „Podovi“ je ovoga puta ugostila Danila Grahovca i sa njim vodila inspirativan razgovor. Danilo nas je osvojio kako svojom profesionalnošću, tako i iskrenošću i sa našim čitaocima je podelimo iskustva SADA tima sa terena. U nastavku teksta možete pročitati na koji način SADA tim pristupa odabiru podnih obloga u zavisnosti od namene prostora, izazovima sa terenima, kao i načinu na koji podovi utiču na funkcionalnost prostora.
Kako SADA tim integriše inovacije u izboru podnih obloga u svojim projektima? Na koje kriterijume najviše obraćate pažnju?
Prevashodno na osnovu zahteva prostorije i korisnika. Drugim rečima, mi se bavimo najčešće javnim objektima, te nam se pojavljuju prostorije visokih zahteva na habanje (učionice, konferencijske sale), čistoće (OP sale i intenzivne nege) i visokog stepena otpornosti na požar (putevi za evakuaciju, hodnici, holovi i drugo). Stoga, nakon odabira grupe materijala, trudimo se da se i dezenom uklopimo u opšti utisak prostora koji želimo da postignemo.
U prostorijama sa visokim nivoom vlage poput kuhinje i kupatila u javnim objektima, na koji način pristupate hidroizolaciji i izboru odgovarajućih podnih obloga?
Kuhinjama u stanovima ne treba hidroizolacija s obzirom na to da ne postoji slivnik u podu, a to je najčešća greška kod stanogradnje. Što se tiče kupatila i industrijskih kuhinja kod velikih objekata, polimer-cementne izolacije su se pokazale kao najadekvatnije rešenje s obzirom na to da se preko njih bez dodatnih slojeva mogu direktno lepiti podne obloge u vidu pločica i kamenih ploča.
Koji su ključni faktori u odabiru podova za objekte u kojima se realizuju sportske aktivnosti? Da li je modularnost takvih objekata sada već standard u projektovanju?
Zavisi od objekata. Mi smo radili uglavnom na sportskim objektima koji su lokalnog ili regionalnog karaktera, pa je taraflex podna obloga optimalno rešenje za različite sportove. Ipak ona zahteva izuzetno ravnu i kvalitetnu podlogu u smislu košuljice, a što reče jedna koleginica – za košuljice u podovima je potreban poseban fakultet. Drveni podovi na roštilj podlogama za profesonalni sport moraju se unapred planirati da bi se dobila adekvatna kota gotovog poda.
Možda Vas zanima:
intervju: Bojan Pavlović – Podovi sa fokusom na reciklirane materijale
intervju: Nikola Martinović – Izbor poda je večita borba između funkcionalnosti i estetike
intervju: Ksenija Bajagić – Kako izabrati prave podne obloge?
Koliko je važno pravilno odabrati adekvatnu završnu obradu, teksturu podne obloge ili boje i na koji način ti faktori kroz projektovanje stimulišu kreativnost i igru kod dece?
Ne znam kako boja i tekstura stimulišu kreativnost dece. Mislim da se deca igraju na bilo kakvom podu :), te nema potrebe za dodatnom stimulacijom. Važno je ispravno analizirati zahteve i potrebe i ispuniti ih.
Ta analiza, kao i analiza opterećenja kod statičara je najvažnija stvar i čini mi se da je plod iskustva pre svega, a to se ne može napamet naučiti. Dobar način po meni je da se sami zamislite u toj situaciji koja god da je, i da razmišljate na temu šta bi meni trebalo ako se, na primer, u turskom sedu igram na podu, pa će logični zaključci doći sami. Ako ne dođu, zapitajte se da li je ovo posao za vas.
U projektima poput Gerontološkog Centra u Valjevu, kako ste se nosili sa izazovima akustične zaštite, kao i sa specifičnim potrebama za pristupačnost s obzirom na to da je otežano kretanje korisnika prostora?
Slušajući stručnjake pristupačnosti, na tom objektu smo sve omanuli 🙂. Pravilnik o pristupačnosti je jasan, ali je stalno potrebno da se pravila preispituju i različito tumače. Ja u tome vidim zlu nameru. Što se tiče akustike, starački dom je jedno mirno i tiho mesto pa nisu potrebni posebni zahtevi, mimo klasičnih stambenih objekata.
U objektima koji zahtevaju visoku otpornost na habanje i teške uslove rada poput industrijskih prostora i skladišta, kakve podove birate? Koji su to materijali po Vašem mišljenju najbolji za ovakve projekte?
Za objekte zdravstva i školstva najbolje iskustvo sa podovima velike frekvencije korisnika imamo sa kaučuk podovima u rolni.
Naime, reč je o jednoj od najotpornijih podnih obloga koja se dobija mešanjem prirodnog i industrijskog kaučuka sa mineralima prirodnog porekla, a zatim se presuju i vulkanizuju delovanjem toplote i visokog pritiska.
Stoga ih odlikuje elastičnost, čvrstoća i otpornost, a pri tome su i antialergijski. Što se tiče industrijskih postrojenja, Rinol samoliv podovi su najbolji izbor.
Na koji način usmeravate svoje klijente prema održivim opcijama podnih obloga koje ne samo da zadovoljavaju estetske i funkcionalne zahteve, već i smanjuju štetan uticaj na životnu sredinu?
Inače ne usmeravam nikoga pa ni klijente na smanjivanje štetnog uticaja na životnu sredinu. Ako želite održiv pod ili kuću napravite je lepom da je ljudi čuvaju 300 godina. Za 300 godina biće nebitno koliko ste amonijaka potrošili u pravljenju poda.
Uvek sam zagovornik lokalnih i prirodnih materijala, ne zbog CO2 nego zato što smatram da je to logičnije i ekonomičnije nego da uvozite teraco iz Italije, vozate kamionom itd. Nažalost, mi smo našu proizvodnju uništili pre 25 godina, smatrajući da se sve što valja pravi u Evropi, te nam je sada svejedno, sve se uvozi ili pravi od otrova i otpada.
Za kraj, da li biste mogli da podelite projekat koji je doneo najveće izazove u vezi sa odabirom i ugradnjom podnih obloga?
Mi se svakom objektu podjednako posvetimo u svakom smislu, tako da ih sve podjednako volimo.
A kako će koji ispasti ne zavisi samo ni od nas. Više me zanima da mi vi kažete koji se vama najviše sviđa? 🙂
Predrag Rađen, urednik časopisa „Podovi“ odgovara: „Ovom prilikom bih izdvojio projekat SADA tima o kome smo imali priliku da pišemo u 64, broju časopisa „Podovi“, a reč je o Osnovnoj školi „Svetozar Marković“. Ističe se zbog pažljivog izbora podnih obloga koje udovoljavaju specifičnim potrebama obrazovnog prostora, kao što su dugotrajan materijal i lako održavanje.
Teraco i granitna keramika savršeno kombinuju funkcionalnost, sigurnost i estetiku, pružajući visoku otpornost na habanje, vlagu i hemikalije.
Projekat je primer kako izbor podova može unaprediti kvalitet boravka učenika i nastavnika, stvarajući sigurno i prijatno okruženje za učenje. A na osnovu krajnjeg rezultata se vidi koliko ste posvećeni svakom projektu i da stvari ne radite na lakši način ili, kako bi se u narodu reklo „radi reda“.
